Gospodar haosa

„Šta si to uradila?", upita on. U besu, dograbi saidin. Njegova snaga pomože mu da ostane da stoji uspravno. „Šta si uradila?“

Nešto ga je prestiglo do Istinskog izvora. Pokušavale su da ga ograde! Satkavši sopstvene štitove, on ih podiže s treskom. Uistinu je dospeo daleko i saznao mnogo otkad ga je Verin poslednji put videla. Verin se zatetura, spusti ruku na sto da se pridrži, a Alana zastenja kao da ju je udario.

„Šta si to uradila?“ Čak i tako duboko u hladnom, bezosećajnom Ništavilu, glas mu je zastrugao. „Reci mi! Ja nisam obećao da vam neću nauditi. Ako mi ne kažeš...“

„Vezala te je“, reče Verin brzo, ali ako je njena smirenost i bila poremećena, za tren ju je ponovo prekrila. „Vezala te je za sebe kao Zaštitnika. To je sve.“

Alana se pribrala još brže. Zagrađena štitovima, gledala ga je mirno, prekrštenih ruku, sa naznakom zadovoljstva u očima. Zadovoljstva! „Rekla sam da te neću ozlediti i učinila sam upravo suprotno od toga.“

Udahnuvši duboko, Rand pokuša da se primiri. Ušao je u tu zamku kao kučence. Iz Ništavila se preli bes. Miran. Mora biti miran. Jedan od njenih Zaštitnika. Dakle, Zelena je; mada, to ne znači ništa. Malo je toga znao o Zaštitnicima i svakako nije znao kako da raskine tu vezu, niti može li se ona uopšte raskinuti. Od Lijusa Terina Rand je osećao samo preneraženost i omamljenost. To nije bilo prvi put da je Rand poželeo da Lan nije odgalopirao posle Moirainine smrti.

„Rekle ste da nećete ići u Tar Valon. U tom slučaju, pošto izgleda ne znate gde su pobunjenice, možete ostati ovde, u Kaemlinu.“ Alana otvori usta, ali on je preduhitri. „Budite zahvalne ako odlučim da ne razvežem te štitove i ostavim vas tako!“ To im je privuklo pažnju. Verin stisnu usne, a Alanine oči bile su odraz one peći koju je osetio. „Ali ostaćete podalje od mene. Obe. Osim ako vas ne pozovem, stari grad je za vas zabranjen. Pokušate li to da prekršite, zaista ću vas zagraditi štitovima i baciti u ćeliju pride. Jesmo li se razumeli?“

„Savršeno.“ Za razliku od očiju, Alanin glas je bio leden. Verin samo klimnu glavom.

Otvorivši naglo vrata, Rand stade. Zaboravio je na devojke iz Dveju Reka. Neke su razgovarale sa Devicama, neke ih samo zagledale i šaputale iznad svog čaja, Bod i šačica onih iz Emondovog Polja zapitkivale su Bašera, koji je držao u šaci kalajisani vrč podigavši jednu nogu na klupu. Činilo se da su donekle vesele, donekle užasnute. Tresak vrata nagnao ih je sve da naglo okrenu glavu.

„Rande", uskliknu Bod, „ovaj čovek govori grozne stvari o tebi!“

„Kaže da si ti Ponovorođeni Zmaj", istrtlja Larina. Ostale devojke u prostoriji izgleda to nisu čule; zasoptale su.

„Jesam" reče Rand umorno.

Larina frknu i prekrsti ruke ispod grudi. „Čim sam videla taj kaput znala sam da si se uobrazio i onako odjurio s Aes Sedai. Znala sam to i pre nego što si s tako malo poštovanja razgovarao s Alanom Sedai i Verin Sedai. Ali nisam znala da si postao slepac i budala.“

Bod se nasmejala prestravljeno i nimalo veselo. „Ne bi smeo takve stvari da govoriš ni u šali, Rande. Tam te je vaspitao bolje od toga. Ti si Rand al’Tor. Prekini sad te budalaštine.“

Rand al’Tor. To je bilo njegovo ime, ali teško da je više znao ko je. Tam al’Tor ga je vaspitao, ali njegov otac bio je aijelski poglavar, odavno mrtav. Majka mu je bila Devica, ali ne i Aijelka. To je bilo otprilike sve što je znao o svom poreklu.

Saidin ga je i dalje ispunjavao. On blago obavi Bod i Larinu strujanjima Vazduha i podiže ih sve dok nisu zalebdele jednu stopu iznad poda. „Ja sam Ponovorođeni Zmaj. To neću izmeniti poricanjem. Niti željama. Nisam onaj koga ste znale u Emondovom Polju. Razumete li sada? Razumete li?“ Shvatio je da viče i naglo zatvorio usta. U stomaku je osećao olovo i sav se tresao. Zašto je Alana učinila to što je učinila? Kakva se to spletka Aes Sedai začela iza tog lepog lica? Ne veruj nijednoj od njih, tako je Moiraina rekla.

Nečija ruka mu dotaknu mišicu i on trže glavu, osvrnuvši se.

„Spusti ih, molim te“ reče Alana. „Molim te. Uplašene su.“

Bile su više nego uplašene. Larinino lice kao da je ostalo sasvim bez krvi, a usta su joj zinula svom širinom, kao da je htela da vrisne, a onda zaboravila kako. Bod je toliko jecala da se sva tresla. I nisu bile jedine. Ostale devojke iz Dveju Reka skupile su se što su dalje mogle od njega i većina ih je takođe plakala. U toj zbijenoj grupi bile su i konobarice, koje su jecale kao i sve ostale. Krčmar je pao na kolena i nesuvislo grgotao, izbuljen.

Rand spusti dve devojke na pod i žurno otpusti saidin. „Žao mi je. Nisam hteo da vas uplašim.“ Čim su mogle da se pomere, Bod i Larina pobegle su da se pridruže ostalim devojkama koje su čvrsto držale jedna drugu. „Bod? Larina? Žao mi je. Neću vam nauditi, obećavam.“ Nisu ga pogledale. Nijedna nije. Sulin ga je svakako gledala, kao i ostale Device, bezizražajnih lica, neodobravajućim pogledima.

„Šta je tu je", reče Bašer i spusti vrč. „Ko zna zašto je to dobro.“