Gospodar haosa

Bilo je i Belih plaštova, a sa njima je došao i Padan Fejn, stari trgovac koji je svakog proleća navraćao u Emondovo Polje. Devojke izgleda nisu bile sigurne u to jesu li Beli plaštovi prijatelji ili ne, ali Rand nije nimalo sumnjao, upravo zbog Fejna. Fejn je bio Prijatelj Mraka koji bi učinio sve da naudi Randu, Metu i Perinu. Naročito Randu. Možda je gora vest bila da nijedna nije mogla da tvrdi da je Fejn mrtav. U svakom slučaju, Beli plaštovi su otišli, Troloci su otišli, a izbeglice su preplavile Maglene planine, donoseći raznorazne novotarije, od običaja do zanata, od biljaka i semena do odeće. Jedna od devojaka bila je Domanka, a bile su tu i dve Tarabonke i njih tri iz Almotske ravnice.

„Larina je kupila domansku haljinu", nasmeja se malena Džanasi, spustivši pogled, „ali majka ju je naterala da je vrati krojačici.“ Larina podiže ruku, a onda se predomisli i jednostavno pomeri pletenicu, frknuvši. Džanasi se nasmeja.

„Ma koga je briga za haljine?" uskliknu Susa al’Sin. „Rand ne mari za haljine.“ Sitna, lepršava devojka, Susa se uvek lako uzbuđivala, a sada je poskakivala na nožnim prstima. „Alana Sedai i Verin Sedai su sve ispitale. Pa, gotovo sve...“

„I Silija Kol je htela da je ispitaju", ubaci Marsi Eldin, dežmekasta devojka. Rand je nije naročito dobro pamtio, osim činjenice da joj je nos stalno bio u knjizi, čak i dok je išla ulicom. „Zahtevala je! Prošla je, ali rekle su joj da je prestara za polaznicu.“

Susa nastavi ne obazirući se na Marsi. „...I sve smo prošle...“

„Putovale smo ceo dan i praktično celu noč iz Belog Mosta", ubaci Bod. „Baš je dobro proboraviti neko vreme na jednom mestu.“

„Jesi li video Beli Most, Rande?" reče Džanasi nadovezavši se na Bod. „Sam Beli Most?“

„...i idemo u Tar Valon da postanemo Aes Sedai!", završi Susa zapiljivši se u Bod, Marsi i Džanasi. „U Tar Valon!“

„Nećemo još u Tar Valon.“

Glas sa vrata koja su vodila na ulicu odvrati pažnju devojaka od Randa, ali dve Aes Sedai koje su upravo ulazile odmahnule su i tako ovlaš predupredile njihova pitanja. Aes Sedai su imale oči samo za Randa. Bile su to međusobno različite žene, uprkos istovetnom izrazu lica. Obe su mogle biti bilo koje starosti, ali Verin je bila niska i bucmasta, četvrtastog lica, sa malo sedih vlasi u kosi, dok je druga, jamačno Alana, bila tamnoputa i vitka, lepa lisičasta žena sa talasastom crnom kosom i sjajem u očima koji je svedočio o prekoj naravi. I sa nešto crvenila oko njih, kao da je plakala, mada je Rand teško mogao da poveruje u to da je ijedna Aes Sedai kadra da zajeca. Njena jahača haljina bila je od sive svile sa zelenom crtom i izgledala je kao da ju je upravo obukla, dok je Verinina svetlosmeđa bila malčice izgužvana. Ali, ako je Verin malo pažnje poklanjala odeći, tamne oči bile su joj sasvim oštre. Prilepile su se za Randa kao mušule za stenu.

Dva muškarca u zagasitozelenim kaputima ušla su za njima u glavnu prostoriju, jedan dežmekast i sedokos, drugi visok, kao tamni bič, ali obojica su imala mač za pojasom, a po gipkim pokretima mogli su se prepoznati kao Zaštitnici i bez Aes Sedai. Potpuno su zanemarili Randa i umesto toga posmatrali Aijele i Saldejce, tako nepomično da se videlo kako su spremni na nagli pokret. Što se Aijela tiče, ni oni se nisu baš pomerali, ali mogao je da nasluti njihovu spremnost da namaknu velove, Device i Ruke s noževima podjednako, a prsti mladih Saldejaca najednom su lebdeli nad balčacima. Samo su Bael i Bašer izgledali zaista opušteno. Devojke nisu primećivale ništa osim Aes Sedai, ali debeli krčmar osetio je šta se sprema i počeo da krši ruke, nesumnjivo sluteći da će mu glavna prostorija, ako ne i čitava krčma, biti uništena.

„Neće biti nevolja” reče Rand glasno i ravno, kako krčmaru, tako i Aijelima. Svima, nadao se. „Neće biti nevolja, osim ako ih vi ne začnete, Verin.“ Nekoliko devojaka razrogačeno ga je gledalo zato što se tako obratio jednoj Aes Sedai, a Larina je glasno frknula.

Verin ga je zagledala ptičjim očima. „Zar bismo mi izazivale nevolju u tvojoj blizini? Daleko si dospeo otkad sam te poslednji put videla.“

Iz nekog razloga nije želeo da o tome priča. „Ako ste odlučile da ne idete u Tar Valon, onda ste sigurno čule da je došlo do raskola u Kuli.“ To izazva žamor među devojkama; one svakako nisu čule. Aes Sedai ništa ne rekoše niti učiniše. „Znate li gde su one koje se protive Elaidi?“

„O ponečemu bi trebalo da razgovaramo nasamo“, reče Alana mirno. „Gazda Dilame, treba nam tvoja privatna obedovaonica.“ Krčmar se umalo nije preturio uveravajući je da joj stoji na raspolaganju.

Verin krenu prema bočnim vratima. „Ovuda, Rande.“ Alana ga pogleda, podigavši upitno obrvu.

Rand se uzdrža od kiselog osmeha. Samo što su ušle, odmah su preuzele kontrolu, ali činilo se da je za Aes Sedai to prirodno kao i disanje. Devojke iz Dveju Reka zurile su u njega u saosećanju različitog stepena. Nesumnjivo su očekivale da će ga Aes Sedai odrati ako im se ne bude obraćao propisno i sedeo uspravno.