Gospodar haosa

Možda su to očekivale i Verin i Alana. Gipko se naklonivši, on pokaza Alani da pođe ispred njega. Dakle, daleko je dospeo? Predstave nemaju koliko.

Alana prihvati njegov naklon klimanjem glave, prikupi suknje i kliznu za Verin, ali odmah za njima usledi nevolja. Dva Zaštitnika kročiše za Aes Sedai i pre nego što su dovršili korak, dva Sovin Naija hladnih očiju isprečiše im se na putu, dok su Sulinini prsti zatreperili govorom ruku, odaslavši Enailu i stamenu Devicu po imenu Dagendra prema vratima kojima su Aes Sedai prilazile. Saldejci pogledaše Bašera, koji im pokaza da se ne pomeraju, ali zatim i sam upitno pogleda Randa.

Alana se oglasi uznemirenim glasom. „Nasamo ćemo razgovarati s njim, Ivone.“ Vitki Zaštitnik se namršti, a onda polako klimnu glavom.

Verin se osvrnu, pomalo zaprepašćena, kao da se prenula iz dubokog razmišljanja. „Šta? O, da, naravno. Tamase, molim te, ostani tu.“ Sedokosi Zaštitnik izgledao je sumnjičavo i oštro je pogledao Randa pre nego što se naslonio na zid kraj izlaza na ulicu. Naslonio se, ako bi se tako nešto moglo očekivati od napete strune. Tek su se tada Ruke s noževima opustile – u meri u kojoj su Aijeli to ikada činili.

„Želim da razgovaram nasamo s njima", reče Rand i pogleda pravo u Sulin. Na trenutak je pomislio da će mu se suprotstaviti. Vilica joj se tvrdoglavo stegla; najzad ona, Enaila i Dagendra razmeniše reči govorom ruku i povukoše se, zagledane u njega, odmahujući glavama u znak neodobravanja. Sulinini prsti se ponovo pomeriše i sve Device se nasmejaše. Poželeo je da postoji način da nauči govor ruku; Sulin se zgranula kada ju je to upitao.

Devojke iz Dveju Reka zbunjeno su se zgledale kada je Rand pošao za Aes Sedai, i on je zatvorio vrata pred sve jačim žamorom. Bila je to mala prostorija, ali sa uglačanim stolicama umesto klupa i kalajisanim svećnjacima kako na uglačanom stolu, tako i na okviru kamina ukrašenom isklesanom lozom. Dva prozora bila su zatvorena, ali ipak niko nije pokušao da ih otvori. Zapitao se da li je ijedna Aes Sedai primetila kako mu vrućina ne smeta baš kao ni njima.

„Vodite li ih pobunjenicama?", upita on smesta.

Verin se namršti i izravna suknje. „Ti znaš mnogo više od nas.“

„Nismo čule za događaje u Kuli sve do Belog Mosta.“ Alanin ton bio je hladan, ali u očima koje je prikovala za njega bilo je vreline. „Šta to znaš o... buntovnicama?“ Ta reč donela je prizvuk gnušanja u njen glas.

Dakle, prve glasine su čule u Belom Mostu i pohitale amo, krijući sve od devojaka. A sudeći po tome kako su to primile Bod i ostale, odluka da se ne ode u Tar Valon bila je nova. Izgleda da su jutros našle potvrdu. „Pretpostavljam da mi nećete reći ko je vaš uhoda u Kaemlinu.“ Jedva su ga i pogledale, a Verin je nakrivila glavu da se zagleda u njega. Čudno kako su pogledi Aes Sedai nekada bili uznemirujući, tako smireni šta god da se dešavalo, tako sveznajući. Ali njemu se želudac više nije nelagodno grčio od pogleda jedne, pa čak ni dve Aes Sedai. Gordost, nasmeja se Lijus Terin luđački i Rand se uzdrža da ne iskrivi lice. „Rečeno mi je da pobunjenice postoje. Niste opovrgle da znate gde su. Ne nameravam da im naudim, daleko bilo. Imam razloga da pomislim kako bi mogle da me podrže.“ Zadržao je za sebe glavni razlog zbog kojeg je želeo to da zna. Možda je Bašer bio u pravu, možda mu je bila potrebna podrška Aes Sedai, ali uglavnom je želeo to da zna zato što mu je rečeno da je Elejna sa njima. Ona mu je bila potrebna da zadobije Andor na miran način. To je bio njegov jedini motiv da je potraži. Jedini. On je za nju opasan koliko i za Avijendu. „Tako vam Svetlosti, ako znate to, recite mi.“

„Sve i da znamo", odgovori Alana, „ne bismo imale prava da bilo kome kažemo. Ako odluče da te podrže, budi siguran da će te potražiti.“

„Kad one budu htele", reče Verin, „a ne ti.“

On se mračno osmehnu. Trebalo je to i da očekuje, koliko god bilo šturo. U mislima mu je bio Moirainin savet. Ne veruj nijednoj ženi koja je na sebi imala šal na dan njene smrti.

„Je li Met s tobom?" upita Alana, kao da je to poslednje što joj je na pameti.

„Sve i da znam gde je, zašto bih vam to rekao? Hoćemo li ovako bez kraja i konca?“ Izgleda da im to nije bilo mnogo smešno.

„Budalasto je od tebe da se prema nama ponašaš kao prema neprijateljima", promrmlja Alana i priđe mu. „Izgledaš umorno. Odmaraš li se dovoljno?“ On ustuknu od njene podignute ruke i ona stade. „Kao ni ti, Rande, ni ja ne želim zlo. Šta god učinim ovde, nikoga neću ozlediti.“

Pošto je to rekla tako otvoreno, mora da je tačno. On klimnu i ona podiže ruku do njegove glave. Koža ga malo zapećka dok je uzimala saidar, i prože ga poznato toplo mreškanje, osećaj da proverava stanje njegovog zdravlja.

Alana zadovoljno klimnu glavom. I najednom se toplota pretvori u vrelinu, jedan veliki nalet, kao da se za tren obreo usred razbuktale peći. Čak i pošto je to prošlo, osećao se čudno, svestan sebe kao nikad pre, svestan Alane. Zaneo se, osetivši nesvesticu i slabost u mišićima. Odjek zbunjenosti i nelagodnosti dopre mu od Lijusa Terina.