Gospodar haosa

„Bod?“ rekao je s nevericom. Ta devojka krupnih očiju koja je zurila u njega – kad je toliko porasla da uplete kosu u kiku? – bila je Bodvin Kauton, Metova sestra. A tu je bila i bucmasta Hilda Baran, odmah kraj mršave Džerilin al’Kar i lepe Marize Ahan, koja je poklopila obraze šakama kao i uvek kad bi se iznenadila, te jedra Emri Luin, Eliza Marvin i Darea Kandvin i... Bile su iz Emondovog Polja ili okoline. Preletevši pogledom devojke za drugim stolovima, on shvati da su i ostale sigurno Dvorečanke. U svakom slučaju, većina – video je domansko lice, i još jedno ili dva koja bi mogla biti izdaleka – ali svaka od tih haljina mogla se svakog dana videti u vrtu u Emondovom Polju. „Tako mi Svetlosti, šta ćete vi ovde?“

„Na putu smo za Tar Valon" uspe Bod da prozbori iako je zevala u njega. Jedino po čemu je iole ličila na Meta bio je nestašan izraz očiju. Njena zapanjenost zbog toga što ga je ugledala brzo je iščezla u širokom osmehu čuđenja i oduševljenja. „Da postanemo Aes Sedai, kao Egvena i Ninaeva.“

„Mi tebe možemo isto upitati", ubaci tanana Larina Ajelin, pomerajući debelu pletenicu preko ramena uvežbano nehajnim pokretom. Najstarija od devojaka u Emondovom Polju – dobre tri godine mlađa od njega, ali jedina pored Bod upletene kose – oduvek je imala dobro mišljenje o sebi. Bila je dovoljno lepa da svi momci to mišljenje i potvrde. „Gospodar Perin jedva da je prozborio koju reč o tebi, osim da si otišao u pustolovine. I da nosiš finu odeždu, što i sama vidim.“

„Je li Met dobro?“ upita Bod, najednom zabrinuta. „Je li s tobom? Majka se toliko brine zbog njega. Taj se ne bi setio čak ni da nazuje čiste čarape ako ga neko ne bi podsetio na to.“

„Ne“, reče Rand polako, „on nije ovde. Ali dobro je “

„Nismo uopšte očekivale da te zateknemo u Kaemlinu", javi se Džanasi Torfin visokim glasićem. Njoj nije moglo biti više od četrnaest godina; bila je najmlađa, makar među devojkama iz Emondovog Polja. „Kladim se da će Verin Sedai i Alana Sedai biti vrlo zadovoljne. Stalno nas pitaju šta znamo o tebi.“

Dakle, to su bile dve Aes Sedai. Znao je Verin, Smeđu sestru, i bilo je to tek nešto više od površnog poznanstva. Ali nije znao šta da misli o njenom prisustvu ovde. U svakom slučaju, to teško da je bilo najvažnije od svega. Ove devojke su došle od kuće. „Dakle, sve je u redu u Dvema Rekama? U Emondovom Polju? Izgleda da je Perin tamo stigao zdrav i čitav. Čekajte! Gospodar Perin?“

To je otvorilo ustavu. Ostale devojke iz Dveju Reka više su se zanimale za Aijele koje su zagledale postrance, naročito Baela, a malo ih je uputilo koji pogled prema Saldejcima, ali devojke iz Emondovog Polja okupile su se oko Randa, pokušavajući sve da mu pričaju istovremeno, zbrkano i naopako, ubacujući pitanja o njemu i Metu, o Egveni i Ninaevi, a na većinu nije mogao da odgovori za manje od jednog sata, sve i da su mu dale priliku za to.

Troloci su upali u Dve Reke, ali gospodar Perin ih je oterao. Nastavile su da pričaju o velikom boju, sve su govorile uglas, tako da je teško mogao da razabere pojedinosti, osim da se boj odigrao. Naravno, svi su se borili, ali gospodar Perin je bio taj koji ih je sve spasao. Uvek gospodar Perin; kad god bi on rekao samo Perin, one bi ga nehajno ispravile kao da je načinio omašku u imenovanju.

Čak i sa vestima da su Troloci pobeđeni, Randu se stegoše grudi. Ostavio ih je da se suoče s tim. Da je on pošao, možda spisak mrtvih, toliko imena koja je znao, ne bi bio tako dugačak. Ali da je pošao, Aijeli ne bi stali iza njega. Kairhijen mu ne bi pripao, u meri u kojoj jeste, a Rafhin bi verovatno slao ujedinjeni Andor na njega i Dve Reke. Za svaku odluku koju je doneo morao je da plati cenu. Postojala je cena za to što je bio. Nju su plaćali drugi. Morao je stalno da podseća sebe kako je ta cena mnogo manja od one koju bi platili bez njega. Ipak, to podsećanje mu nije mnogo pomagalo.

Ugledavši njegov izraz užasa zbog nabrajanja mrtvih iz Dveju Reka, devojke su žurno prešle na srećnije događaje. Izgleda da se Perin oženio Failom.

Rand im je poželeo sreću i zapitao se koliko će ta sreća koju su našli moći da potraje. Devojke su smatrale da je to romantično i divno, i činilo se da samo žale zbog toga što nije bilo vremena za uobičajene svadbene svetkovine. One su sasvim podržavale Failu, divile joj se i pomalo zavidele, čak i Larina.