Gospodar haosa

„Zavisi od toga šta je za tebe dobra vest.“ Bašer slegnu ramenima. „Saznao sam da su Elorijen iz kuće Triman i Pelivar iz kuće Koelan pre tri dana ušli u grad. Ušunjali se, moglo bi se reći, a koliko sam čuo, nisu ni prišli središtu grada. Priča se po ulicama da je Dijelin iz kuće Taravin nedaleko, negde na selu. Niko od njih nije odgovorio na tvoje pozive. Nisam čuo ništa što bi ma koga među njima povezalo sa onim što se šuška.“ On pogleda Baela koji lako odmahnu glavom.

„Mi smo čuli manje nego ti, Davrame Bašere. Ovi ljudi slobodnije pričaju u društvu drugih mokrozemaca.“

To je u svakom slučaju bila dobra vest. Ti su ljudi Randu trebali. Ako misle da je on lažni Zmaj, već će umeti to da prevaziđe. Ako veruju da je ubio Morgazu.., Pa, tim bolje ako ostanu odani njenoj uspomeni i njenoj krvi. „Pošaljite im nove pozive da me posete. Uključite i Dijelinino ime; možda znaju gde je ona.“

„Ako i pošaljem takav poziv”, reče Bašer sumnjičavo, „to ih može samo podsetiti da je saldejska vojska u Andoru.“

Rand je oklevao, da bio onda klimnuo glavom i iznenada se iscerio. „Zamoli gospu Arimilu da im prenese poziv. Ni najmanje ne sumnjam da će jedva dočekati priliku da im pokaže koliko je bliska sa mnom. Ali ti ga napiši.“ Moirainine lekcije iz Igre kuća još jednom su se pokazale korisnim.

„Ne znam da li je ovo dobra vest ili ne", reče Bael, „ali Crveni štitovi mi kažu da su se dve Aes Sedai smestile u sobama jednog svratišta u Novom gradu.“ Crveni štitovi su pomagali Bašerovim ljudima da održavaju red u Kaemlinu, a sada su preuzimali taj zadatak samo na sebe. Bael se malo osmehnu zbog razočaranja koje se videlo na Bašerovom licu. „Mi čujemo manje, Davrame Bašere, ali ponekad vidimo više.“

„Je li jedna od njih naša prijateljica koja voli mačke?" upita Rand. Priče o Aes Sedai prisutnoj u gradu nisu prestajale; ponekad ih je bilo dve, tri, ili čitava grupa. Najbliže do čega su Bašer ili Bael uopšte došli bilo je kad su doneli nekoliko priča o jednoj Aes Sedai koja je Isceljivala pse i mačke, ali uvek u susednoj ulici, što je nekome ispričao neko ko je to čuo u krčmi ili na pijaci.

Bael odmahnu glavom. „Ne verujem. Crveni štitovi su rekli da su ove dve izgleda prispele prošle noći.“ Bašer je izgledao zainteresovano – on je retko propuštao priliku da ponovi kako su Randu potrebne Aes Sedai – ali Bael se malo mrštio, toliko malo da to ne bi primetio niko osim Aijela. Aijeli su bili oprezni u postupanju s Aes Sedai, nevoljni čak.

U tih nekoliko reči bilo je mnogo toga o čemu je morao da razmisli, i svaki tok misli mu se vraćao. Dve Aes Sedai su morale imati razloga da dođu u Kaemlin, iako su njihove sestre izbegavale grad otkad se on tu pojavio. Najverovatniji razlog morao je imati neke veze s njim. I u najbolja vremena, malo je ljudi putovalo noću, a ova vremena bila su daleko od najboljih. Aes Sedai koje dolaze po mraku mogle bi izbegavati da budu primećene, i to najverovatnije da ih ne primete njegove oči. S druge strane, možda su samo nekud putovale hitnim poslom. Što bi moglo značiti da su na zadatku za Kulu. Ali zapravo, on nije mogao da vidi ništa trenutno važnije za Kulu od sebe samog. Ili su se možda zaputile da se pridruže Aes Sedai koje će ga podržati, kako je Egvena uporno tvrdila.

Šta god bilo posredi, želeo je to da zna. Samo Svetlost zna šta Aes Sedai smeraju – Kula ili skrivena Elejnina grupa – ali on je to morao da ustanovi. Bilo ih je previše i moglo bi biti opasno ako to ne sazna. Šta će Kula učiniti kad Elaida sazna za njegovo pomilovanje? Šta će učiniti svaka Aes Sedai? Jesu li već čule za to?

Dok su prilazili vratima u dnu hodnika, zaustio je da kaže Baelu da zamoli jednu od Aes Sedai da dođe u palatu. Mogao je da izađe na kraj i sa dve Aes Sedai ako bi baš morao – pod uslovom da ga ne iznenade – ali nije bilo svrhe izlagati se tome sve dok ne sazna ko su one i šta smeraju.

Gordosti sam pun. Bolan sam od gordosti što me je uništila!

Rand zastade. Prvi tog dana glas Lijusa Terina progovorio mu je u glavi – i previše se nadovezivalo na njegove misli o Aes Sedai da bi mu prijalo – ali nije zbog toga progutao ono što je nameravao da kaže i ukopao se u mestu.

Vrata su zbog vrućine bila otvorena i vodila su u jedan od vrtova palate. Cveće je nestalo, a poneki grm ruža i bele zvezde izgledao je svenulo, ali drveće koje je štitilo od sunca još je stajalo, mada s malo lišća, oko belog mermernog vodoskoka koji je žuborio usred vrta. Kraj vodoskoka je stajala žena u teškim smeđim vunenim suknjama i širokoj beloj algodi sa sivim šalom prebačenim preko ruku, začuđeno zureći, kao što je to često činila, u vodu koja nije imala drugu svrhu osim da neko u nju gleda. Randove oči upijale su crte Avijendinog lica, talase crvenkaste kose koji su joj padali na ramena ispod presavijene sive ešarpe vezane preko slepoočnica. Svetlosti, kako je samo lepa. Zagledana u mlaz vode, još ga nije primetila.