Gospodar haosa

„Sve i da nema Prijatelja Mraka”, ubaci Bašer, „nevolje kuvaju u gradu kao čaj ostavljen da ključa. Nekoliko ljudi je surovo prebijeno, očito zbog toga što su posumnjali da si ti Ponovorođeni Zmaj, a jednog jadnika su izvukli iz birtije u štalu i obesili o gredu zato što se smejao tvojim čudesima.“

„Mojim čudesima?”, reče Rand s nevericom.

Izborani, sedokosi sluga u prevelikoj livreji, sa velikom vazom u rukama, u pokušaju da se istovremeno nakloni i iskorači, saplete se o sopstvenu petu i pade unazad. Svetlozelena vaza, od porcelana Morskog naroda, tankog kao papir, premetnu mu se preko glave i stumba po tamnocrvenim podnim pločama, obrćući se i poskakujući sve dok se nije zaustavila, uspravna, tridesetak koraka dalje niz hodnik. Starac se uskobelja na noge iznenađujuće čilo i potrča da dograbi vazu, pređe rukama po njoj i uskliknu s nevericom koliko i s olakšanjem videvši da na njoj nema ni pukotine ni krhotina. Ostale sluge zurile su isto tako u neverici, pre nego što su naglo došli sebi i pohitali za svojim zadacima. Izbegavali su da pogledaju u Randa toliko da su neki zaboravili i da se naklone ili načine kniks.

Bašer i Bael se zgledaše, pa Bašer dunu u svoje guste brkove.

„Dakle, čudni događaji" reče on. „Svakog dana čuje se nova priča o detetu koje se strmoglavi na kaldrmu s prozora visokog četrdeset stopa i prođe bez ijedne modrice. Ili o starici koja se nađe na putu dvadesetak odbeglih konja, ali je oni nekako i ne okrznu, a kamoli obore i izgaze. Neki prikan je dobio dvadeset dva puta po pet kruna na kocki pre neki dan, a i to pripisuju tebi. Sva sreća za njega.“

„Priča se" nadoda Bael, „da je juče korpa sa crepovima pala s krova na ulicu, dok su se crepovi nerazbijeni rasuli u obliku drevnog simbola Aes Sedai.“ On baci pogled prema sedokosom slugi koji je zijao u njih i stezao vazu na grudima dok su prolazili. „Ne sumnjam da je tako bilo.“

Rand polako ispusti vazduh. Nisu pominjali onu drugu vrstu čudesa, naravno. Čoveka koji se sapleo o stepenik i ugušio kad mu se marama zakačila za kvaku na vratima. Labavu ploču koju je jak vetar otkinuo s krova i hitnuo kroz otvoreni prozor i vrata pa je ubila ženu koja je sedela za stolom sa porodicom. Takve su se stvari dešavale, ali retko. Samo što takve stvari nisu bile retke u njegovoj blizini. Na dobro ili zlo, i to u podjednakoj meri, on je menjao sreću samim svojim prisustvom na udaljenosti od nekoliko milja. Ne, sve i kad bi Zmajevi nestali s njegovih ruku, kao i žigovi čaplje sa dlanova, i dalje bi bio obeležen. Postojala je jedna izreka u Krajinama: „Dužnost je teža od planine, a smrt lakša od pera. “ Kada ti se jednom ta planina čvrsto navali na pleća, nema načina da je spustiš. Ionako nema nikoga ko bi je nosio, tako da nema svrhe ni cvileti zbog toga.

On reče oštrim glasom: „Jeste li pronašli ljude koji su tog čoveka obesili?“ Bašer odmahnu glavom. „Onda ih pronađite i uhapsite zbog ubistva. Hoću da se tome stane na put. Odmah. Sumnja u mene nije zločin.“ Govorkalo se da je Prorok to proglasio zločinom, ali on još nije mogao da učini ništa u vezi s tim. Nije čak ni znao gde je Masema, osim da je negde u Geldanu ili Amadiciji. Ako u međuvremenu nije otišao drugde. Još jedno podsećanje u mislima; mora da pronađe tog čoveka i nekako ga zauzda.

„Bez obzira na to koliko daleko ide?" reče Bašer. „Šapuće se da si lažni Zmaj koji je ubio Morgazu uz pomoć Aes Sedai. Trebalo bi da se narod podigne protiv tebe i osveti svoju kraljicu. Ponekad se možda pojavi i više takvih. Nije jasno.“

Randu se lice stegnu. Ono prvo je mogao da podnese – morao je; bilo je previše varijacija da bi to iskorenio, koliko god puta poricao – ali nije nameravao da trpi pozivanje na pobunu. Andor će biti jedina zemlja koju neće pocepati rat. Predaće Elejni zemlju netaknutu, onakvu kakvu je sam primio. Ako je ikad pronađe, učiniće to. „Ustanovi ko je to začeo“, reče grubo, „i pozatvaraj takve.“ Svetlosti, kako otkriti ko je prvi šapnuo nešto slično? „Ako traže pomilovanje, neka se obrate Elejni.“ Mlada sluškinja u gruboj smeđoj haljini koja je brisala prašinu sa plave činije od filigranskog stakla ugleda mu lice, a činija joj ispade iz ruku koje su se najednom zatresle i razbi se. On nije uvek menjao sreću. „Ima li kakvih dobrih vesti? Dobro bi mi došla koja.“

Mlada žena se nesigurno sagnu da pokupi krhotine činije, ali Sulin je pogleda, samo pogleda, i ova se hitro uspravi, pribivši se razrogačena uz tapiseriju na kojoj je bio prikazan lov na leoparda. Rand nije to shvatao, ali neke žene kao da su se više plašile Devica nego aijelskih muškaraca. Mlada žena pogleda Baela kao da se nada da će je ovaj zaštititi. Činilo se da je on uopšte ne primećuje.