Gospodar haosa

To izazva nelagodne poglede drugih žena i zabrinuti šapat. Jedna od mlađih, Marevin, vitka i jedva nešto starija od devojčice, zanese se u sedlu s visokim naslonom kao da bi mogla da se obeznani. Vesti o al’Torovom pomilovanju izazvale su zastrašujuće priče; to su samo glasine, Morgaza se tako usrdno nadala. Neka se Svetlost postara da to budu samo glasine, o muškarcima kadrim da usmeravaju u Kaemlinu, koji banče u kraljevskoj palati i ulivaju gradu strah u kosti.

„Čuješ ti mnogo toga" reče Morgaza. „Zar sve svoje vreme provodiš osluškujući kraj odškrinutih vrata?“

Maranda se još šire osmehnu. Nije mogla da se odupre pritisku da postane jedna od Morgazinih pratilja, ali bila je dovoljno moćna da svoje nezadovoljstvo pokaže bez ikakvog straha. Bila je kao trn zabijen duboko u taban, trn koji je nemoguće izvući i koji oštro ubada pri svakom koraku. „Malo mi vremena preostaje od služenja Veličanstvu da osluškujem bilo gde, ali trudim se da saznam sve moguće vesti iz Andora. Kako bih mogla razgovarati s Veličanstvom. Čujem da se lažni Zmaj svakodnevno sastaje s andorskim plemićima. Sa gospom Arimilom i gospom Naen, gospodarom Džarinom i gospodarom Lirom. I sa drugima, njihovim prijateljima.“

Jedan sokolar podiže kapuljačom prekrivenu, negovanu sivu pticu crnih krila prema Morgazi. Srebrna zvonca na tračicama oko sokolovih kandži zazvoniše kada se ovaj pomerio na sokolarevoj rukavici.

„Hvala ti, ali za danas mi je dosta sokolarenja" reče mu Morgaza, a onda podiže glas. „Gosparu Gile, okupi pratnju. Vraćam se u grad.“

Gil se trže. Znao je vrlo dobro da treba samo da jaše za njom, ali on poče da maše i izvikuje naređenja Belim plaštovima kao da je uveren da će ga poslušati. Što se Morgaze tiče, ona je smesta okrenula svoju crnu kobilu. Naravno, nije poterala životinju brže, u trk. Norovin bi se za tili čas obreo kraj nje ako bi primetio da ona razmišlja o bekstvu.

Ovako su se Beli plaštovi bez plaštova dali u galop da sastave pratnju pre nego što je kobila načinila i deset koraka, i pre nego što je ona stigla do ivice pašnjaka. Norovin je bio kraj nje, sa desetak ljudi napred i ostalima u blizini. Sluge, muzičari i sokolari ostavljeni su da se prikupe i pođu za njima što brže mogu.

Gil i Petr zauzeše svoja mesta kraj nje, a za njima pođoše dvorske dame. Maranda je osmeh na licu nosila kao orden, mada su se neke druge mrštile s neodobravanjem. Ne previše otvoreno – iako je morala da se pokori Nijalu, ta žena je bila sila s kojom se moralo računati u Amadiciji – ali one su se većinom trudile da što bolje obavljaju neželjeni zadatak. Većinom bi dragovoljno služile Morgazu; nije im se dopadao boravak u Tvrđavi Svetlosti.

Morgaza bi se i sama osmehivala da je mogla biti sigurna da će Maranda to videti. Jedini razlog zbog kojeg pre više nedelja nije zahtevala da oteraju tu ženu od nje bio je što ova ne ume da obuzda jezik. Maranda je uživala da je bocka zbog toga kako joj je Andor izmakao iz ruku, ali imena koja je birala bila su za Morgazu pravi melem. Sve su to bili muškarci i žene koji su joj se suprotstavili prilikom Nasleđivanja prestola, svi do jednog Gebrilovi čankolizi. Nije od njih očekivala ništa manje od toga, baš kao i ništa više. Da je Maranda pomenula druge, učinak bi bio drugačiji. Gospodar Pelivar, Abel ili Luan, gospa Aratela, Elorijen ili Emlin. Drugi. Oni nikada nisu bili deo Marandinih bockanja, a bili bi da ju je i najmanji šapat iz Andora naveo da pomisli na njih. Sve dok ih Maranda ne pominje, ima makar mesta nadi da nisu klekli pred al’Torom. Oni su podržali prvi Morgazin zahtev da preuzme presto i mogli bi to ponoviti, ako Svetlost tako bude htela.

Gotovo bezlisna šuma ustupila je mesto drumu od tvrdo utabane zemlje i oni pođoše njime na jug, prema Amadoru. Šumoviti predeli smenjivali su se sa potkresanim drvečem i iskrčenim, kamenom ograđenim njivama, gde su kamene kuče prekrivene krovinom i štale stajale podalje od puta. Mnogo je ljudi zakrčilo drum, podižuči prašinu koja je nagnala Morgazu da veže svilenu maramu preko lica, mada su se oni sklanjali u stranu čim bi ugledali tako veliku grupu naoružanih oklopnika. Neki su čak bežali među stabla ili preskakali ograde i trčali po poljima. Beli plaštovi nisu obraćali pažnju na njih, a nijedan seljak nije se pojavio da zapreti pesnicom ili poviče na nezvane prolaznike. Nekoliko imanja izgledalo je napušteno, bez živine ili stoke na vidiku.

Među ljudima na drumu našla bi se volovska zaprega, čovek sa nekoliko ovaca, mladić koji tera jato gusaka; sve su to očito bili meštani. Neki su na ramenu nosili svežanj ili torbicu, ali većina ih je išla praznih ruku, kao da pojma nemaju kud su se zaputili. Broj tih potonjih uvećavao se svaki put kad bi Morgazi bilo dozvoljeno da napusti Amador, bez obzira na koju bi stranu otišla.