Gospodar haosa

Pa, taj joj je razlog predočen, mada su Prorokovi ljudi bili dobrih dvesta milja severno, a razbojnika teško da je bilo ovako blizu Amadora. I pored žena okupljenih oko nje na svojim kobilama i škopcima, u svetlim svilenim jahaćim haljinama, sa šeširima širokog oboda s raznobojnim perima, kose svezane u dugačke vitice trenutno u modi na amadicijskom dvoru, Morgazina pratnja zapravo se sastojala od Bazela Gila, koji je sedeo sa strane, nespretan na svom konju, prsnika od metalnih diskova napetog na trbuhu preko kaputa od crvene svile koji mu je ona nabavila, sav usplahiren kao i kada ga je pridodala svojoj grupi. Žene su bile plemkinje s Ailronovog dvora, „dobrovoljke" koje su se prijavile da budu Morgazine dvorske dame. Jadni gospar Gil pipkao je mač i neutešno posmatrao stražare Belih plaštova. Oni su to bili, iako, kao i obično kad bi ih pratili iz Tvrđave Svetlosti, nisu imali na sebi svoje bele plaštove. I bili su stražari. Ako bi ona pokušala da odjaše predaleko ili ako bi se predugo zadržala, njihov zapovednik, mladić nemilosrdnih očiju po imenu Norovin, koji je mrzeo da glumi da nije Beli plašt, „predložio" bi joj da se vrati u Amador pošto je vrućina sve veća, ili pošto su se pronele iznenadne glasine o prisustvu razbojnika u toj oblasti. Nije bilo mesta raspravi sa pedesetoricom oklopnika, ne ako je želela da sačuva ikakvo dostojanstvo. Norovin joj prvi put za dlaku nije uzeo uzde iz ruku. To je bio razlog da nikada ne dozvoli Talanvoru da je prati u takvim prilikama. Ta mlada budala mogla bi da ustraje na zaštiti njene časti i prava makar pred sobom imao i stotinu ljudi. On je svoje slobodno vreme provodio u obuci mačevanju, kao da je očekivao da joj mačem izbori put do slobode.

Zapanjila se kad joj je iznenadni lahor dotakao lice i shvatila da se to Lorijan nagnula sa sedla da je rashladi belom čipkastom lepezom. Vitka mlada žena tamnih, malčice preblizu usađenih očiju neprestano se usiljeno smeškala. „Veličanstvo je sigurno veoma zadovoljno zbog saznanja da se njen sin priključio Deci Svetla. I da je tako brzo došao do čina.“

„To ne bi trebalo da bude nikakvo iznenađenje", reče Altalin dok je hladila sopstveno bucmasto lice. „Naravno da će se sin Njenog veličanstva brzo uzdići, kako već biva sa veličanstvenim sinovima.“ Uživala je u divljenju koje je nekoliko drugih žena promrljalo na njenu jadnu dosetku.

Morgazi je bilo teško da zadrži smiren izraz lica. Nijalova sinoćna vest, tokom jedne od njegovih nenajavljenih poseta, potpuno ju je prenerazila. Galad je Beli plašt! Makar je bezbedan, po Nijalovim rečima. Ali ne može da je poseti; dužnosti Deteta Svetla zadržavale su ga daleko. Ipak, on će svakako biti u njenoj pratnji kada se bude vratila u Andor na čelu vojske sastavljene od Dece.

Ne, Galad nije nimalo bezbedniji od Elejne ili Gavina. Možda i manje od njih. Neka se Svetlost postara da Elejna bude sigurna u Beloj kuli. Neka se Svetlost postara da Gavin bude u životu; Nijal je tvrdio da ne zna gde se on nalazi, osim da nije u Tar Valonu. Galad je nož prislonjen uz njen grkljan. Nijal nikada ne bi bio tako sirov da to pomene, ali jedno njegovo jednostavno naređenje moglo je da pošalje Galada tamo gde bi ovaj sasvim sigurno poginuo. Mogla je da ga zaštiti samo tako što bi navela Nijala na pomisao da ne mari za njega koliko za Elejnu i Gavina.

„Zadovoljna sam zbog njega ako je to ono što traži" reče im ona nezainteresovano. „Ali on je Taringailov sin, ne moj. Taringail je bio sa mnom u političkom braku. Čudno, ali toliko je već dugo mrtav da jedva mogu lica da mu se setim. Galad može slobodno činiti što mu je volja. Gavin je taj koji će postati Prvi princ mača kada me Elejna bude nasledila na Lavljem prestolu.“ Ona mahnu slugi sa peharom na poslužavniku da se udalji. „Nijal je mogao makar da nam obezbedi pristojno vino.“ Odgovori joj talas nervoznog kikota. Imala je izvesnog uspeha u tome da ih privuče sebi, ali opet nijedna nije mogla lagodno da uvredi Pedrona Nijala, ne tamo odakle bi on to mogao saznati. Morgaza je koristila svaku priliku da to čini kada je one čuju. Tako ih je uveravala u svoju hrabrost, što je bilo od značaja ako je nameravala da stekne makar delimičnu privrženost. Možda i značajnije od toga, barem za nju, potpomagalo je privid da nije Nijalova zarobljenica.

„Čujem da Rand al’Tor pokazuje Lavlji presto kao trofej iz lova.“ To je bila Maranda, lepa žena srcastog lica, nešto starija od ostalih. Sestra Visokog sedišta kuće Algoran, bila je i sama moćna, možda dovoljno moćna da se odupre Ailronu, ali ne i Nijalu. Ostale su pomerile svoje konje u stranu kako bi ona mogla da mamuzne svog dorata bliže Morgazi. Nije se ni postavljalo pitanje može li da stekne bilo kakvu privrženost ili prijateljstvo sa Marandom.

„Čula sam o tome“ odgovori Morgaza bezbrižno. „Lava je opasno loviti, a Lavlji presto još opasnije. Naročito za jednog muškarca. On uvek ubije muškarce koji hoće da ga uzmu.“

Maranda se osmehnu. „Isto tako čujem da postavlja na visoke položaje muškarce koji umeju da usmeravaju.“