Gospodar haosa

Naravno, nije sve izgubljeno. Nikada nije sve izgubljeno, dokle god si živ. Tarabon i Arad Doman su bili beskorisni al’Toru i vešticama jednako koliko i njemu, dve jame pune škorpija; samo bi budala stavila ruku unutra pre nego što se više škorpija međusobno ne poubija. Ako Saldeja bude izgubljena, što on neće dopustiti, Šijenar, Arafel i Kandor i dalje će stajati kao ravnoteža, a ravnoteža se može poremetiti. Ako Matin Stepaneos poželi da pojaše dva konja odjednom – uvek je voleo to da pokušava – možda će još moći da se privoli da odabere onog pravog. Altara i Murandija biće podstaknute da priđu pravoj strani, a Andor će ga osporiti bez obzira na to hoće li on odlučiti je li Karidinov korbač potreban ili ne. U Tiru, Balverove uhode su ubedile Tedosijana i Estandu da se pridruže Darlinu i pretvore prkos u pravu pobunu, a čovek je bio siguran da se isto može učiniti i u Kairhijenu i Andoru. Još mesec dana, dva najviše, i Emon Valda će stići iz Tar Valona; Nijal bi voleo da može bez Valde, ali ovako će najveći deo snage Dece biti na jednom mestu, spreman da se upotrebi onda kada to bude najkorisnije.

Da, još je imao dosta toga na svojoj strani. Ništa se još nije učvrstilo, ali sve se zgušnjavalo. Potrebno je samo vreme.

Shvativši da još drži koštani valjak, on probi voštani pečat noktom palca i pažljivo izvuče savijeni tanki papir.

Balver je ćutao, ali usta su mu ponovo bila stisnuta, samo sada ne u osmehu. Omernu je trpeo, znajući da je čovek budala, i više je voleo da sam ostane skriven, ali nije voleo da Nijal prima izveštaje koji su njega zaobilazili, od ljudi koje nije poznavao.

Sitan, paučinasti rukopis prekrivao je cedulju u šiframa koje su znali malobrojni pored Nijala, a niko od njih nije bio u Amadoru. Čitao je to jednako lako kao što je umeo da čita sopstveni rukopis. Potpis u dnu nagnao ga je da trepne, baš kao i sadržina. Varadin je bio, bar nekada, jedan od njegovih najboljih ličnih doušnika, trgovac ćilimima koji je dobro služio tokom Nevolja dok je prodavao svoju robu širom Altare, Murandije i Ilijana. Ono što je tamo zaradio omogućilo mu je da se nastani kao bogati trgovac u Tančiku, te da redovno isporučuje fine tepihe i vina u palate kralja i panarha, kao i većini plemića sa njihovih dvorova, i uvek je odatle odlazio punih očiju i ušiju. Nijal je pomislio da je on odavno poginuo u tamošnjim previranjima; ovo je bila prva vest od njega posle godinu dana. Sudeći po onome što je Varadin napisao, bolje bi bilo da je pre godinu dana zaista umro. Drhtavom rukom čoveka na ivici ludila, pisao je i mahnito trabunjao o ljudima koji jašu čudne zveri i leteća stvorenja, o Aes Sedai na povocima i o Hailenama. To je na Starom jeziku označavalo Prethodnice, ali nije bilo ni pokušaja objašnjenja zbog čega su ga tako prestrašili, niti ko su oni navodno bili. Čovek je očito sišao s uma ddk je gledao kako mu se zemlja raspada.

Nijal ozlojeđeno zgužva papir i baci ga u stranu. „Prvo moram da trpim Omerninu maloumnost, a sada i ovo. Šta još imaš za mene, Balvere?“ Bašer. Okolnosti mogu postati gadne ako Bašer bude zapovednik al’Torovih vojski. Taj čovek je zaslužio glas koji ga bije. Bodež u senkama za njega?

Balverov pogled nije napustio Nijalovo lice ni za tren, ali Nijal je znao da će loptica od papira na podu završiti u njegovim rukama ako je ne bude spalio. „Četiri stvari mogu biti zanimljive, gospodaru. Najpre ona najmanje važna. Glasine o sastanku u ogijerskom stedingu su tačne. Za Ogijere su pokazali priličnu žurbu.“ Naravno, nije rekao o čemu se na sastancima govorilo; uvesti čoveka na ogijerski zbor bilo je jednako nemoguće kao i naterati Ogijera da uhodi. Lakše je privoleti sunce da sija noću. „Osim toga, u južnim lukama ima neobično mnogo lađa Morskog naroda, gde niti ukrcavaju tovare, niti isplovljavaju.“

„Na šta to čekaju?“

Za trenutak Balver stegnu usta kao da ih je neko zategao učkurom. „Još to ne znam, gospodaru.“ Balver nikada nije voleo da prizna kako postoje ljudske tajne koje ne može da iščačka. Pokušati da se zakopa ispod površine po onome što se zbiva među Ata’an Mijerama bilo je isto kao i pokušati da se sazna kako esnaf Iluminatora pravi svoje vatromete, odnosno baviti se zaludnim poslom. Makar bi Ogijeri mogli na kraju da obznane odluke sa svojih sastanaka.

„Nastavi.“

„Vest osrednjeg značaja jeste... neobična, gospodaru. Postoje pouzdani izveštaji o tome da je al’Tor viđen u Kaemlinu, Tiru i Kairhijenu, ponekad i u istom danu.“

„Pouzdani? To je pouzdano ludilo. Veštice verovatno imaju dva ili tri čoveka koji liče na al’Tora, dovoljno da prevare svakoga ko ga ne poznaje. To bi moglo mnogo toga da objasni.“

„Možda, gospodaru. Moji doušnici^’esu pouzdani.“

Nijal naglo zatvori kožni omot, sakrivši al’Torovo lice. „A vest od najvećeg značaja?“