Gospodar haosa

„Saznao sam to iz dva izvora u Altari – pouzdana izvora, gospodaru – da veštice iz Salidara tvrde da je Crveni ađah podsticao Logana da postane lažni Zmaj. Zapravo, da su ga ove stvorile. One drže Logana u Salidaru – ili čoveka za koga tvrde da je Logan – i pokazuju ga plemićima koje tamo dovedu. Nemam dokaza, ali podozrevam da istu pesmu pevaju i svakom vladaru do kojeg uspeju da dođu.“

Nijal se namršti i zagleda visoko u barjake. Oni su predstavljali neprijatelje iz bezmalo svih zemalja; niko ga nikada nije porazio dvaput, a malo ih je to uspelo ijednom. Svi barjaci su sada izbledeli od starosti. Kao i on. Ipak, nije ostario previše da ne nazre svršetak onome što je započeo. Svaki barjak bio je osvojen u krvavom boju, kada zapravo uopšte nisi znao šta se dešava izvan vidokruga, gde su izvesnost pobede i izvesnost poraza mogle biti jednako beznačajne. Najgora bitka koju je ikad vodio, kada su vojske sukobile jedne noći blizu Moizena, za vreme Nevolja, bila je jasna kao vedar letnji dan u poređenju s ovom koju je sada vodio.

Zar je možda grešio? Zar je Kula zaista podeljena? Da li se odvija nekakva borba između Ađaha? Oko čega? Oko al’Tora? Ako se veštice već tuku između sebe, mnoga Deca biće spremna da se založe za Karidinovo rešenje, udar koji bi uništio Salidar i što je moguće više veštica. Bili su to ljudi koji smatraju da promišljanje o sutrašnjem danu znači promišljanje unapred, ali nikada i ne pomisle na sledeću nedelju ili sledeči mesec, a kamoli na sledeću godinu. Valda ponajpre; možda je i dobro što još nije stigao u Amador. Zatim Rađam Asunava, Veliki inkvizitor Ispitivača. Valda je uvek želeo da koristi sekiru, čak i onda kada je za predstojeći zadatak najprikladniji bio bodež. Asunava je samo priželjkivao da svaka žena koja je ikada provela noč u Kuli bude obešena koliko juče, svaka knjiga u kojoj se pominju Aes Sedai ili Jedna moć spaljena, a i same te reči zabranjene. Asunava nikada nije pomišljao dalje od tih ciljeva, niti mario za cenu. Nijal je previše radio, previše stavljao na kocku, da bi dozvolio da to postane borba između Dece i Kule pred očima sveta.

Zapravo, nije bilo važno greši li. Ako i jeste tako, sve bi uveliko moglo ići na njegovu ruku. Možda i pre nego da je u pravu. Sa malo sreće, mogao bi da razori Belu kulu toliko da ova ne bude sposobna da se oporavi, da razbije veštice u krhotine koje je lako zdrobiti u prašinu. Al’Tor će tada svakako posustati, iako će i dalje biti dovoljno velika pretnja da ga koristi kao podstrek. A on će moći da se drži istine. U priličnoj meri.

Ne skidajući pogled sa barjaka, on reče: „Raskol u Kuli stvarno postoji. Crni ađah je ojačao, pobednice drže Kulu, a poražene su oterane da ližu svoje rane u Salidaru.“ On pogleda Balvera i umalo se ne osmehnu. Neko od Dece suprotstavio bi mu se tvrdnjom da Crni ađah ne postoji, ili pre da su sve veštice Prijatelji Mraka; i poslednji novajlija bi to učinio. Balver ga je samo pogledao, ničim ne pokazavši da je on upravo izrekao svetogrđe u odnosu na sve ono što Deca zastupaju. „Jedino što treba utvrditi jeste da li je Crni ađah pobedio ili izgubio. Ja mislim da je pobedio. Ljudi većinom misle da one koje drže Kulu jesu prave Aes Sedai. Neka povežu prave Aes Sedai sa Crnim ađahom. Al’Tor je tvorevina Kule, poslušnik Crnog ađaha.“ On podiže pehar sa stola i otpi; to nije moglo da odagna vrelinu. „Možda to mogu da uklopim u objašnjenje zbog čega još nisam napao Salidar.“ Preko svojih izaslanika koristio je odsustvo dejstva kao dokaz za to koliko ozbiljnom pretnjom smatra al’Tora; bio je spreman da dozvoli da se veštice okupe na pragu Amadicije pre nego da prestane da obraća pažnju na opasnost od lažnog Zmaja. „Tamošnje žene, užasnute posle toliko godina time što je Crni ađah bio tako prodoran, i najzad odbijene zlom u kojem su obitavale...“ Domišljatost mu je zakazala – sve su one sluškinje Mračnog; kakvo ih je to zlo moglo odbiti? – ali trenutak kasnije Balver nastavi.

„Možda su odlučile da se prepuste milosti mog gospodara, čak i da zatraže od mog gospodara zaštitu. Poražene u pobuni, slabije od neprijatelja, u strahu da će biti uništene; čovek koji pada sa litice u smrt spreman je da pruži ruku i najgorem neprijatelju. Možda...“ Balver zamišljeno kucnu koščatim prstom po usnama. „Možda su spremne da se pokaju zbog svojih grehova i odreknu se Aes Sedai?“

Nijal je zurio u njega. Podozrevao je da grehovi veštica iz Tar Valona spadaju u ono u šta Balver ne veruje. „To je besmisleno" reče on ravno. „Upravo nešto nalik tome mogao bih da očekujem od Omerne.“