Gospodar haosa

„Opet, možda. Neće želeti da završi mrtav, ili kao marioneta. Prva i jedina briga mu je da zadrži lovorovu krunu, a vojnici koji se okupljaju u Tiru svakako ga nagone da se preznojava od straha za nju.“ Balver se slabašno osmehnu, pukim stiskanjem usana. „On je otvoreno govorio o prihvatanju predloga mog gospodara, ali s druge strane sam upravo saznao da je stupio u vezu sa Belom kulom. Izgleda da je pristao na nešto, mada i dalje ne znam na šta.

Svi su znali da je Abdel Omerna glavni uhoda kod Dece. Naravno, takav položaj trebalo je da bude tajan, ali konjušari i prosjaci oprezno su pokazivali na njega po ulicama, kako ih najopasniji čovek u Amadiciji ne bi video. Ta budala Omerna zapravo je bio samo mamac, budala koja ni sama nije znala da je samo maska što krije pravog glavnog uhodu u Tvrđavi Svetlosti. Sebana Balvera, Nijalovog sitničavog, sasušenog, sitnog pomoćnika koji samo nešto zanoveta. Čoveka u koga niko nikad ne bi posumnjao, niti poverovao kad bi on bio imenovan kao takav.

Dok je Omerna verovao u sve, Balver nije verovao ni u šta, možda čak ni u to da postoje Prijatelji Mraka, ili Mračni. Ako je Balver uopšte verovao u nešto, onda je verovao u zavirivanje ljudima preko ramena, osluškivanje njihovog šapata, iskopavanje tajni. Naravno, on bi svakom gospodaru služio jednako dobro kao što je služio Nijalu, ali to je bilo dobro. Ono što bi Balver saznao nikada nije bilo uprljano onim što je znao kao tačno, ili želeo da bude tačno. Ni u šta nije verovao i time je uvek uspevao da iskopa istinu.

„Ništa više nisam ni očekivao od Ilijana, Balvere, ali čak se i on može privoleti na saradnju.“ Moraće da bude tako. Ne sme biti prekasno. „Ima li svežih vesti iz Krajina?“

„Još ne, moj gospodaru. Ali Davram Bašer je u Kaemlinu. Sa trideset hiljada lakih konjanika, po tvrdnji mog doušnika, ali ne verujem da ih ima više od upola toliko. On ne želi previše da oslabi Saldeju, koliko god Pustoš bilja. mirna, sve da mu Tenobija i zapovedi da to uradi.“

Nijal zastenja, dok mu je kutak levog oka treperio. Premetao je u prstima skicu koja je ležala u omotu; navodno, ličila je na al’Tora. Bašer u Kaemlinu; dobar razlog za Tenobiju da se sakrije na selu od njegovog glasnika.

Iz Krajina nisu stizale dobre vesti, šta god Omerna mislio. „Male pobune" o kojima je Omerna izvestio jesu bile male, ali ne onakve na kakve je on mislio. Duž granice sa Pustoši ljudi su se svađali oko toga da li je al’Tor novi lažni Zmaj ili Ponovorođeni Zmaj. Pošto su Krajine takve kakve su, ponekad bi te svađe planule u bitke manjih razmera. Borbe su počele u Šijenaru, otprilike u vreme kada je padao Kamen Tira, što je potvrdilo da su veštice umešane, ako je takva potvrda uopšte bila potrebna. Još se nije videlo kako će se sve to srediti, po Balverovim recima.

Činjenica da je al’Tor i dalje primoran na boravak u Kaemlinu bila je jedna od retkih koje je Omerna pogodio. A opet zašto, sa Bašerom, Aijelima i vešticama? Čak ni Balver nije bio u stanju da odgovori na to. Kakav god razlog bio, Svetlost nekje hvaljena zbog toga! Istina, Prorokove rulje zadovoljile su se time da pljačkaju sever Amadicije, ali učvrstile su svoje položaje ili nagonile u bekstvo sve koji su odbijali da se izjasne da podržavaju Zmajevog Proroka. Ailronovi vojnici prekinuli su povlačenje samo zato što je taj prokleti Prorok prestao da napreduje. Alijandra i ostali koji su po Omerninom mišljenju bili spremni da mu priđu zapravo su se kolebali i odbijali njegove izaslanike sa tanušnim izgovorima i kašnjenjem. Podozrevao je da ni sami ne znaju više nego on na koju će stranu skočiti.

Na površini se činilo da trenutno sve ide na al’Torovu vodenicu, osim onoga što ga je držalo u Kaemlinu, ali Nijal je uvek bio najopasniji onda kad je bio brojčano nadjačan i priteran leđima uza zid.

Ako se moglo verovati glasinama, Karidinu je išlo dobro u Altari i Murandiji, mada ne onoliko brzo koliko bi to Nijal voleo. Vreme je podjednako bilo neprijatelj kao i al’Tor ili Kula. A opet, sve i da Karidinu dobro ide samo u glasinama, i to bi trebalo da bude dovoljno. Možda je došlo vreme da se „Zmajuzakleti pojave i u Andoru. Možda i u Ilijanu, mada, ako vojska koja se okupljala u Tiru nije dovoljna da Matinu Stepaneosu pokaže kuda treba da ide, nekoliko poharanih imanja i sela teško da bi to promenilo. Veličina te vojske užasavala je Nijala; ako je i upola manja od onoga što je Balver rekao, ili samo četvrtina, i dalje ga je užasavala. Ništa tome nalik nije viđeno još od doba Artura Hokvinga. Umesto da zaplaši ljude da se pridruže Nijalu, takva vojska mogla je da ih prestravi dovoljno da pristupe barjaku Zmaja. Kad bi mogao da nađe godinu, pola godine makar, bio bi u stanju da se suprotstavi čitavoj al’Torovoj vojsci budala, zlikovaca i aijelskih divljaka.