Gospodar haosa

„Ne znam zašto", reče Ninaeva kiselo. Ponovo je osećala struganje u glavi. A ni sva menta iz njene torbice sa biljem ne bi joj umirila vatru u želucu. Hoće li ta devojka ikada naučiti da kuca? Mogedijen je pritiskala stomak obema rukama kao da bi i sama rado uzela malo mente. „Rekli smo im da Elaida zna za Salidar.“

„Možda su nam poverovale", reče Elejna i sruči se u dno Ninaevine postelje„, a možda i nisu, ali ovo je sada sve potvrdilo. Elaida zna gde smo, a verovatno i šta smeramo. Svaki sluga mogao bi biti njen doušnik. Možda čak i neke među sestrama. Videla sam načas izaslanicu, Ninaeva. Svetloplave kose i plavih očiju koje bi i sunce mogle da zalede. Crvena po imenu Tarna Fejr, tako je rekla Faolajn. Jedan od Zaštitnika koji je čuvao stražu dopratio ju je unutra. Kad te pogleda, kao da gleda u kamen.“

Ninaeva pogleda Mogedijen. „Za sada smo završile s lekcijom. Vrati se za jedan sat da namestiš krevete.“ Sačekala je da Mogedijen ode stisnutih usana i gužvajući suknje pesnicama, a onda se okrenu Elejni. „Kakvu je... poruku donela?“

„Meni to svakako nisu rekli, Ninaeva. Svaka Aes Sedai kraj koje sam prošla pitala se isto to. Čula sam da se Tarna nasmejala kad su joj rekli da će je primiti Dvorana Kule. I nije se nasmejala kao da joj je bilo zabavno to što je čula. Ne misliš valjda...“ Elejna je načas grickala donju usnu. „Ne misliš valjda da bi mogle odlučiti...“

»Da se vrate?" reče Ninaeva s nevericom. „Elaida bi ih naterala da poslednjih deset milja pređu na kolenima, a poslednju milju puzeći! Sve i da ne bude tako, čak i da ta Crvena kaže: ’Vratite se kući. Sve je oprošteno i čeka vas večera’, zar misliš da bi mogle tako lako da zaborave na Logana?“

„Ninaeva, Aes Sedai mogu da zaborave na sve kako bi Bela kula ponovo bila jedinstvena. Na sve. Ne shvataš ih onako kao ja; u palati je bila Aes Sedai još od dana mog rođenja. Sada se postavlja pitanje šta to Tarna saopštava Dvorani? I šta one govore njoj?“

Ninaeva razdraženo protrlja mišice. Nije imala odgovore, samo nadanja, a čulo za vremenske prilike govorilo joj je da ta oluja s gradom koje nema tuče po Salidaru kao po talambasima. To osećanje trajalo je već danima.

9 Planovi

Naložio si da ti Iluminatore dovedu u Amador?“ Mnogi bi se žacnuli na tako hladan ton Pedrona Nijala, ali ne i čovek koji je stajao na zlatnim sunčanim umecima ispred Nijalove obične stolice visokog naslona. Taj je zračio samopouzdanjem i sposobnošću. Nijal nastavi: „Postoji razlog za to da dve hiljade Dece čuva granicu s Tarabonom, Omerna. Tarabon je u karantinu. Niko ne sme preći granicu. Da je po mome, ni vrabac ne bi mogao da je pređe.“

Omerna je bio oličenje kako treba da izgleda jedan zapovednik Dece Svetla, visok i upečatljiv, smelog, neustrašivog lica, snažne brade i beličastih talasa na slepoočnicama. Tamne su mu oči izgledale kao da su kadre da smireno sagledaju i najgore bojište, što su uistinu i činile. U tom trenutku u njima se očitavala duboka promišljenost. Belozlatna tunika gospodara kapetana Posvećenog Svetlošću, koju je nosio preko oklopa, sasvim mu je pristajala. „Moj gospodaru vrhovni zapovedniče, oni žele da ovde otvore podružnicu.“ Čak se i njegov glas, dubok i milozvučan, uklapao u sliku. „Iluminatori putuju posvuda. Trebalo bi lako da ubacimo uhode među njih. Uhode koje s dobrodošlicom dočekuju u svakom gradu, u vili svakog plemića, palati svakog vladara.“ Abdel Omerna je navodno bio srazmerno beznačajan član Saveta posvećenih. Zapravo, on je bio glavni uhoda Dece Svetla. U neku ruku. „Pomisli samo!“

Nijal je pomišljao da je esnaf Iluminatora tarabonski do poslednjeg muškarca i žene, a Tarabon je bio zaražen haosom i ludilom koje se nije smelo dopustiti u Amadiciji. Ako je već suzbijanje te zaraze moralo da čeka, mogao je makar da je ograniči. „Prema njima će se postupati kao prema svakome ko uspe da se provuče, Omerna. Moraju biti pod stražom, ne sme im se dozvoliti ni sa kim da razgovaraju i imaju se ispratiti van Amadicije bez ikakvog odlaganja.“

„Ako smem da ustvrdim, gospodaru vrhovni zapovedniče, korist koju bismo imali od njih vredi ono malo glasina koje bi mogli da rašire. Dosta su povučeni. A pored koristi za moje uhode, prednost usled postojanja podružnice Iluminatora u Amadoru bila bi znatna. To bi sada bila jedina podružnica. Ona u Kairhijenu je napuštena, baš kao i ona u Tančiku, bez ikakve sumnje.“

Prednost! Nijal protrlja levo oko da primiri nevoljno drhtanje kapka. Nije bilo svrhe da se ljuti na Omernu, ali morao je da uloži veliki napor da bi se uzdržao. Raspoloženje mu se krčkalo u jutarnjoj vrućini kao na tihoj vatri. „Oni su uistinu povučeni, Omerna. Žive samo sa svojima, putuju sa svojima i jedva razgovaraju sa bilo kime. Zar nameravaš da te uhode venčaš sa Iluminatorima? Oni se retko venčavaju izvan svog esnafa, a Iluminator se postaje samo rođenjem.“

„Ah. Hm. Siguran sam da se može pronaći način.“ Ništa nije moglo da poremeti to oličenje samopouzdanja i sposobnosti.