Gospodar haosa

Čitava pomisao o napuštanju Salidara bila je nova, Uno ju je podstaknuo i nagnao je da žestoko razmišlja o tome. Samo da Tom i Džuilin nisu otišli do Amadicije. Mada, nisu otputovali zabave radi. U vreme kada se činilo da bi Aes Sedai ovde mogle zaista nešto da urade, dobrovoljno su se prijavili da izvide šta se dešava s druge strane reke. To je podrazumevalo da prodru čak do samog Amadora, nije ih bilo već duže od mesec dana, i u najboljem slučaju do njihovog povratka preostajali su dani i dani. Naravno, oni nisu bili jedini izvidnici; odaslane su čak i Aes Sedai sa Zaštitnicima, mada su oni većinom išli dalje na zapad, u Tarabon. Tobožnja preduzimljivost, i otezanje pre nego što je iko stigao da se vrati i donese kakvu vest, bili su dobar izgovor za čekanje. Ninaeva je priželjkivala da nije pustila dvojicu muškaraca da odu. Ni jedan ni drugi ne bi to učinili da je ona rekla ne.

Tom je bio stari zabavljač, mada je nekada bio mnogo više od toga, a Džuilin je bio lovac na lopove iz Tira, obojica sposobni ljudi koji su umeli da se snađu na nepoznatim mestima, sposobni za koješta. I oni su dopratili nju i Elejnu do Salidara i nijedan ne bi ništa pitao ako bi im rekla da želi da ide. Nesumnjivo bi mnogo toga rekli iza njenih leđa, ali ne i u lice, onako kako bi to uradio Uno.

Jedilo ju je što mora da prizna da su joj zaista potrebni, ali nije bila sigurna da li zna kako da ukrade konja. U svakom slučaju, jedna Prihvaćena bila bi primećena kako se mota oko konja, u štalama jednako kao i na vojničkim položajima, a ako bi presvukla belu obrubljenu haljinu, svakako bi bila viđena i prijavljena pre nego što bi stigla i da se približi konju. Čak i ako bi to uspela, gonili bi je. Odbeglu Prihvaćenu, kao i odbegle polaznice, gotovo uvek su vraćali da se suoče s kaznom koja bi im izbrisala svaku pomisao na novi pokušaj. Kada započneš obuku za Aes Sedai, Aes Sedai završe s tobom tek onda kada one to kažu.

Naravno, nije je tu zadržavao strah od kazne. Šta je bilo kažnjavanje spram prilike da je ubije Crni ađah, ili da še suoči sa jednim od Izgubljenih? Samo je posredi bilo to gde je zaista želela da ode. I gde bi mogla da ode? Randu, u Kaemlin? Egveni u Kairhijen? Da li bi i Elejna pošla? Naravno, kada bi išle u Kaemlin. Je li to bila želja da radi nešto, ili strah da će Mogedijen biti otkrivena? Kazna za bekstvo ne bi mogla to da pokrije! Nije došla ni do kakvog zaključka kada je obišla oko ugla i suočila se s Elejninim razredom polaznica, okupljenim na otvorenom prostoru između dve kamene kuće prekrivene krovinom, odakle su bili uklonjeni urušeni ostaci treće.

Više od dvadeset žena odevenih u belo sedelo je na niskim stoličicama u polukrugu i posmatralo kako Elejna vodi dve od njih kroz vežbu. Sjaj saidara video se oko sve tri žene. Tabija, zelenooka pegava devojka od nekih šesnaest godina, i Nikola, vitka crnokosa žena Ninaevinih godina, nesigurno su dodavale jedna drugoj plamičak. On je lelujao i povremeno na tren iščezavao kada bi jedna od njih zakasnila da ga prihvati od druge i održi ga. U sadašnjem raspoloženju, Ninaeva je jasno videla tokove njihovog tkanja.

Osamnaest polaznica povedeno je kada su Šerijam i ostale pobegle – Tabija je bila jedna od njih – ali u toj grupi su većinom bile kao Nikola, nedavno uzete, otkad su se Aes Sedai smestile u Salidaru. Nikola tamo nije bila jedina žena starija nego što je to uobičajeno za jednu polaznicu; dobra polovina je bila takva. Kada su Ninaeva i Elejna otišle u Kulu, Aes Sedai su retko ispitivale žene mnogo starije od Tabije – Ninaeva je bila upadljiva po svojim godinama kao i po tome što je bila divljakuša – ali možda iz očajanja, Aes Sedai su ovde proširile ispitivanje na žene koje su čak godinu ili dve starije od Ninaeve. Tako se u Salidaru sada nalazilo više polaznica nego što ih je u Beloj kuli bilo godinama. Taj uspeh je nagnao Aes Sedai da pošalju sestre širom Altare da tragaju od sela do sela.

„Da li bi ti volela da podučavaš taj razred?“

Ninaevi se želudac okrenu na glas koji je začula kraj ramena. Dvaput za jedno jutro. Poželela je da ima malo mente u torbici za pojasom. Ako nastavi tako da dopušta sebi iznenađenja, na kraju će i sređivati papire nekoj Smeđoj.

Naravno, Domanka punih obraza nije bila Aes Sedai. U Kuli se Teodrin mogla već uzdići do šala, ali ovde je postala tek nešto više od Prihvaćene, a manje od pune sestre. Nosila je svoj prsten Velike zmije na desnoj umesto na levoj ruci, i imala je zelenu haljinu koja se lepo slagala s njenom bronzanom bojom, ali nije mogla da izabere Ađah niti da nosi šal.

„Imam pametnija posla nego da podučavam gomilu tvrdoglavih polaznica.“