Gospodar haosa

Teodrin se samo osmehnu na zajedljivost u Ninaevinom glasu. Ona je zaista bila veoma ljubazna. „Tvrdoglava Prihvaćena da podučava tvrdoglave polaznice?“ Obično je bila veoma ljubazna. „Pa, kad jednom budeš mogla da usmeravaš, a da nisi spremna da im porazbijaš glave, i ti ćeš podučavati polaznice. I ne bi me iznenadilo ako bi te ubrzo zatim unapredili, zbog svega onoga što otkrivaš. Znaš, nikad mi nisi rekla šta je tvoja varka.“ Divljakuše su gotovo uvek imale neku varku koju bi naučile, kao prvo otkrivanje sposobnosti usmeravanja. Za večinu divljakuša bilo je zajedničko i blokiranje, nešto što su razvijale u mislima kako bi sakrile usmeravanje čak i od sebe.

Ninaeva je s naporom zadržala mirno lice. Da bude u stanju da usmerava kad god poželi. Da bude unapređena u Aes Sedai. To ne bi rešilo nevolju sa Mogedijen, ali ona bi tada mogla da ide kud god poželi, da proučava šta god hoće, a da joj niko ne govori kako se ovo ili ono jednostavno ne može Isceliti. „Ljudi bi ozdravili iako nije trebalo da bude tako. Toliko bih se razbesnela što je neko na samrti i što sve ono što znam o bilju nije dovoljno...“ Ona slegnu ramenima. „I oni bi ozdravili.“

„Mnogo bolje nego moja.“ Vitka žena uzdahnu. „Ja sam mogla da nateram momka da poželi da me poljubi, ili da to ne poželi. Moja brana bili su muškarci, a ne bes.“ Ninaeva je pogleda s nevericom, a Teodrin se nasmeja. „Pa, i to je bilo osećanje. Ako je bio prisutan neki muškarac, i ako bi mi se mnogo dopao ili ako bi mi baš bio mrzak, mogla sam da usmeravam. Ako ne bih osetila ništa od toga, ili ako u blizini nije bilo muškarca, imala sam saidara koliko i kakvo drvo.“

„Kako si se oslobodila toga?", upita Ninaeva radoznalo. Elejna je sada uparila sve polaznice i one su nespretno dodavale plamičak jedna drugoj.

Teodrin se još više osmehnu, ali joj i obrazi porumeneše. „Jedan mladić po imenu Čarel, konjušar iz štala Kule, počeo je da me gleda. Bilo mi je petnaest godina, a on je imao čaroban osmeh. Aes Sedai su mu dozvolile da prisustvuje mojim lekcijama, tiho u ćošku, kako bih uopšte mogla da usmeravam. Ono što nisam znala bilo je da je Šerijam i sredila da se on upozna sa mnom.“ Obrazi joj još više potamneše. „Isto tako nisam znala da je imao sestru bliznakinju, niti da posle nekoliko dana u ćošku nije sedeo Čarel, već Marel. Kada je jednog dana: usred moje lekcije skinula kaput i košulju, toliko sam se prenerazila da sam izgubila svest. Ali posle toga sam mogla da usmeravam kad god to poželim.“

Ninaeva prsnu u smeh – nije mogla da se uzdrži – a Teodrin joj se pridruži bez uzdržavanja, i pored toga što je porumenela. „Volela bih da i meni bude tako lako, Teodrin.“

„Bilo tako ili ne" reče Teodrin, kroz smeh koji je jenjavao, „razbićemo tu tvoju branu. Ovog popodneva...“

„Po podne proučavam Sijuan", preseče je Ninaeva žurno i Teodrin stisnu usne.

„Izbegavaš me, Ninaeva. U proteklih mesec dana uspela si da se izmigoljiš iz zakazanih sastanaka tako da smo održale samo tri. Mogu prihvatiti to da pokušavaš i trpiš neuspehe» ali ne mogu prihvatiti tvoj strah od pokušaja.“

„Ne plašim se toga" započe Ninaeva uvređeno, dok ju je neki tihi glas pitao da li se to ona možda ne trudi da prikrije istinu od sebe same. Bilo je tako obeshrabrujuće pokušavati, pokušavati i pokušavati – bez uspeha.

Teodrin joj ne dozvoli da izgovori više od tih nekoliko reči. „S obzirom na to da si danas zauzeta" reče ona mirno, „videćemo se sutra, i svakog dana zatim, kako ne bih bila primorana da preduzmem druge korake. Ne želim to da radim, i bolje je za tebe da ne bude tako, ali imam nameru da razbijem tu tvoju blokadu. Mirela je od mene tražila da uložim poseban trud i zavetujem se da će tako biti.“

Bezmalo odjek onoga što je ona rekla Sijuan nagnao je Ninaevu da zine u čudu. Prvi put se ova žena pozvala na veća ovlašćenja svog položaja. Kakve je sreće Ninaeva danas bila, ne bi je začudilo ako bi ona i Sijuan na kraju zajedno čekale da se vide s Tajanom.

Teodrin nije želela odgovor. Samo je klimnula glavom, kao da je čula odobravanje, a onda kliznula dalje ulicom. Ninaeva je gotovo videla obrubljeni šal oko njenih ramena. Ovo jutro uopšte se nije odvijalo kako treba. I opet Mirela! Došlo joj je da vrisne.

Tamo među polaznicama, Elejna joj se ponosito osmehnu, ali Ninaeva samo odmahnu glavom i okrenu joj leđa. Vratiče se u svoju sobu. Kako je dan krenuo, nije je ni začudilo kada je na pola puta do tamo Dagdara Finči naletela na nju i oborila je na leđa. Trčala je! Jedna Aes Sedai! Krupna žena nije se ni zaustavila, niti makar doviknula izvinjenje preko ramena dok je orala kroz gomilu.

Ninaeva se pridiže, otrese prašinu sa sebe, ode do svoje sobe i zalupi vrata za sobom. Unutra je bilo vruće i skučeno, kreveti nisu bili namešteni jer Mogedijen još nije stigla do njih, a najgore od svega bilo je to što je Ninaevi čulo za vremenske prilike govorilo da bi upravo u tom trenutku nad Salidarom trebalo da besni oluja s gradom. Ali nije nameravala da dozvoli da ovde bude iznenađena ili pregažena.