Gospodar haosa

Dok je zagledala Ninaevino lice, Lelejna je napućila usne. Te tamne oči, veoma uznemirujuće, kao da su ti svrdlale po glavi. „Neverovatna slučajnost.

Ti potičeš iz istog sela kao i Ponovorođeni Zmaj, baš kao i ona druga devojka, Egvena al’Ver. Velike stvari očekivale su se od nje kada je postala polaznica. Imaš li pojma gde je ona sad?“ Nije sačekala odgovor.„I ona druga dva mladića, Perin Ajbara i Met Kauton. Obojica ta’vereni, koliko sam čula. Zaista izvanredno. A onda si tu ti, sa svojim izvanrednim otkrićima, uprkos ograničenjima. Gde god da se Egvena nalazi, da li i ona zalazi tamo gde nijedna od nas nije išla? Svi ste vi bili predmet velikih rasprava među sestrama, kao što i sama možeš pomisliti.“

„Nadam se da lepo govore o nama“, reče Ninaeva polako. Bilo je mnogo pitanja o Randu posle dolaska u Salidar, pogotovo otkad je poslanstvo pošlo za Kaemlin – izgleda da neke Aes Sedai nisu s njom umele da razgovaraju ni o čemu drugom – ali ovo je bilo nekako drugačije. U tome je i bila nevolja kada čovek priča s Aes Sedai. Dobrim delom ne može biti siguran na šta misle niti za čime to tragaju.

„Nadaš li se još Lečenju za Sijuan i Leanu, dete?“ Klimnuvši kao da je Ninaeva odgovorila, Lelejna uzdahnu. „Ponekad pomislim da je Mirela u pravu. Previše ti povlađujemo. Kakva god bila tvoja otkrića, možda bi trebalo da te poverimo Teodrin sve dok tvoja blokada protiv voljnog usmeravanja ne bude slomljena. Imajući u vidu ono što si uradila u protekla dva meseca, pomisli samo šta bi tek onda mogla.“ Dočepavši se pletenice nesvesno, Ninaeva pokuša da nađe neki oštar, pažljivo sročen protest, ali Lelejna nije obraćala pažnju na taj pokušaj. Što je verovatno i bilo najbolje. „Nemoj činiti nikakve usluge Sijuan i Leani, dete. Pusti ih da zaborave šta su i ko su bile kako bi bile zadovoljne onim što su i ko su sada. Po njihovom ponašanju, jedino što ih sprečava da potpuno to zaborave jesi ti, kao i tvoji budalasti pokušaji da Isceliš ono što se Isceliti ne da. One više nisu Aes Sedai. Zašto gajiti lažnu nadu?“

U glasu joj se čuo prizvuk saosećanja, kao i malo prezira. One koje nisu bile Aes Sedai, na kraju krajeva, bile su manje vredne, a Sijuan i Leanu je njihovo lukavstvo jamačno svrstalo među najbezvrednije. Naravno, pored toga je ovde u Salidaru bilo dosta onih koji su odgovornost za nevolje Kule svaljivali na Sijuan, na njene zavere dok je bila Amirlin. Vrlo verovatno su smatrale da je zaslužila sve što joj se dogodilo, i više od toga.

Ali ono što jeste bilo učinjeno otežavalo je čitavu stvar. Umirivanje je bilo retkost. Pre Sijuan i Leane, niti jedna žena nije bila osuđena i umirena čitavih sto četrdeset godina, a nijedna nije sagorela najmanje deset. Umirena žena obično je pokušavala da pobegne što je dalje mogla od Aes Sedai. Nema sumnje da bi Lelejna želela da zaboravi da je ikad bila Aes Sedai, kada bi bila umirena. Nema sumnje ni da bi želela da zaboravi da su to bile i Sijuan i Leana, te da im je sve to oduzeto. Ako bi se one posmatrale kao dve žene koje više nikad neće moći da usmeravaju, niti će ikad više biti Aes Sedai, mnoge Aes Sedai osećale bi se prijatnije.

„Šerijam Sedai mi je dozvolila da pokušam", reče Ninaeva onoliko odlučno koliko je to smela da kaže jednoj punopravnoj sestri. Lelejna ju je gledala u oči sve dok ona nije oborila pogled. Zglobovi su joj pobeleli oko pletenice pre nego što je uspela da je pusti, ali zadržala je bezizražajno lice. Pokušaj da se nadmeće u gledanju s jednom Aes Sedai bio je za svaku Prihvaćenu prava glupost.

„Ponekad ispadnemo budale, dete, ali mudra žena ipak nauči granice do kojih u tome može ići. Pošto mi se čini da si završila s doručkom, predlažem ti da se ratosiljaš tog vrča i nađeš sebi nekakav posao pre nego što dospeš u nevolju umesto toga. Da li si ikad pomislila da se možda ošišaš na kratko? Nije važno. Idi sad.“

Ninaeva načini kniks, ali to je izvela pred okrenutim leđima Aes Sedai pre nego što je došla do kraja. Bezbedno zaklonjena od Lelejninih očiju, namrštila se na tu ženu. Da se ošiša”. Podigla je pletenicu i zatresla njom prema Aes Sedai koja se udaljavala. Besnela je zbog toga što je sačekala da bude bezbedna da bi to uradila, mada bi se sasvim izvesno pridružila Mogedijen u praonici da tako nije postupila, i još bi najpre svratila do Tajane. Meseci provedeni ovde u Salidaru u nedelanju – činilo joj se da je tako, bez obzira na ono što su ona i Elejna uspele da izvuku iz Mogedijen – među Aes Sedai koje su samo pričale i čekale dok je svet hitao u propast bez njih, a Lelejna joj kaže kako bi trebalo da se ošiša! Ona je progonila Crni ađah, bila zarobljena i pobegla, da bi zatim sama zarobila jednu Izgubljenu – pa, nijedna od njih to ne zna – i pomogla da se tarabonski panarh ponovo domogne prestola, koliko god nakratko, a sada je samo sedela i primala pohvale za ono što je mogla da istrese iz Mogedijen. Da se ošiša? Mogla je i da izbrije glavu i ide ćelava, toliko bi to bilo od pomoći!