Gospodar haosa

Ovo je bilo prvi put da je odjednom došlo troje, ali otprilike svake nedelje pojavio bi se drugi gospodar ili gospa da čuje njegovu priču, iz čitave Altare, a ponekad čak i iz Murandije, i svi kao da su bili smoždeni onim što je Logan imao da kaže. Nije ni čudo; jedina gora vest bila bi kad bi Aes Sedai priznale da Crni ađah zaista postoji. E, pa one to nisu nameravale da urade, ne javno, ponajviše iz istog razloga zbog kojeg su vest o Loganu čuvale što su više mogle. Možda je to učinio Crveni ađah, ali bile su to ipak Aes Sedai, a previše ljudi nije umelo da razlikuje jedan Ađah od drugog. Sve u svemu, samo ih je nekoliko dovedeno da čuju Logana, a opet je svako iz te šačice ljudi odabran zbog snage Kuće koju je predvodio. Te su Kuće sada bile spremne da podrže Aes Sedai u Salidaru, makar i iz potaje, a u najgorem slučaju su se uzdržavale od podrške Elaidi.

„Džavindra mi je slala dojave o dolasku novih Aes Sedai", reče Logan„, onih koje su me lovile, i javljala mi je gde će biti, kako bih mogao da ih napadnem pre nego što to shvate.“ Lelejnino mirno, bezvremeno lice načas je ogrubelo, a Burinu se ruka primakla balčaku. Sestre su ginule pre nego što je Logan zarobljen. Logan kao da nije primećivao njihove reakcije. „Crveni ađah nikada nije postupao protiv mene, osim na samom kraju, kada me je izdao.“

Bradonja je zurio u Logana tako da je bilo očigledno da sam sebe tera na to. „Aes Sedai, šta je s njegovim sledbenicima? Možda je bio bezbedan u Kuli, ali zarobljen je mnogo liga bliže ovom mestu.“

„Nisu svi ni pobijeni ni pohvatani", ubaci gospodar suvonjavog lica iza njega. „Većina je pobegla, istopila se. Poznajem ja istoriju, Aes Sedai. Sledbenici Raolina Protivmračnog usudili su se da napadnu samu Belu kulu posle njegovog hvatanja, a isto važi i za sledbenike Gvera Amalasana. Predobro pamtimo kako je Loganova vojska marširala našim zemljama da bismo poželeli da se ona vrati kako bi ga izbavila.“

„Ne morate se plašiti toga.“ Lelejna pogleda Logana s kratkim osmehom, onako kako bi žena pogledala opasnog psa pripitomljenog na njenom povocu. „Nije njemu više do slave, već samo do toga da nekako popravi malo od silne štete koju je naneo. Pored toga, sumnjam da bi mnogo njegovih sledbenika došlo kad bi ih pozvao, pogotovo posle njegove vožnje u kavezu do Tar Valona, gde je smiren.“ Njen laki smeh nađe odjek u smehu Altaraca, ali tek trenutak kasnije, slabašno. Loganovo lice bilo je kao gvozdena maska.

Lelejna najednom primeti Ninaevu na samom ulazu i podiže obrve. Ona i Ninaeva su više puta prijatno razgovarale, i hvalila je njena i Elejnina navodna otkrića, ali mogla je brzo, kao i svaka druga Aes Sedai, da ukori svaku Prihvaćenu koja načini pogrešan korak.

Ninaeva se spusti u kniks i zamahnu glinenim vrčem u kojem više nije bilo čaja. „Izvinjavam se, Lelejna Sedai. Moram ovo vratiti u kuhinju.“ Ona šmugnu natrag na vrelu ulicu pre nego što je Aes Sedai stigla reč da kaže.

Na svu sreću, Mirela se sada nigde nije mogla videti. Ninaeva nije bila raspoložena za još jedno predavanje o iskazivanju odgovornosti, obuzdavanju naravi, ili ma kojoj takvoj budalaštini. Još bolje bilo je to što je Sijuan stajala nepunih trideset koraka dalje, okrenuta prema Garetu Brinu nasred ulice, dok se gomila u prolazu razdvajala oko njih. Kao i Mirela, ni Sijuan nije ničim pokazivala da je pretrpela batine koje je Elejna opisala; možda bi malo više poštovale Tel’aran’riod kada ne bi mogle jednostavno da istupe iz njega i podvrgnu se Lečenju posledica svojih grešaka. Ninaeva joj se približi.

„Šta je s tobom, ženo?" zareža Brin na Sijuan. Njegova seda glava bila je pognuta nad njenom mladolikom; raširene noge u čizmama i pesnice na kukovima činile su ga širokim poput stene. Znoj koji mu je lio niz lice mogao je biti i na nekom drugom, toliko je pažnje obraćao na njega. „Pohvalim te zbog toga koliko su mi košulje meke, a ti bi da mi otkineš glavu. I rekao sam da izgledaš veselo, što teško da je početak bitke, bar sam tako mislio. Bio je to kompliment, ženo, mada bez priloženih ruža.“

„Kompliment?" zareža Sijuan istog trena na njega, sevnuvši plavim očima. „Šta će meni tvoji komplimenti? Samo si zadovoljan zbog toga što moram da ti peglam košulje. Ti zaista nisi ni blizu onakva ljudina kao što sam mislila, Garete Brine. Zar očekuješ da te pratim kao kakva prišipetlja dok vojska maršira, u nadi da ćeš mi dati još koji kompliment? I nećeš mi se obraćati tako, sa ženo! Zvuči kao: ’Evo ti, kuco!’ “

Brinu na slepoočnici proradi damar. „Drago mi je što poštuješ svoju reč, Sijuan. A ako vojska ikada i pođe u marš, očekujem da nastaviš da je poštuješ. Nikada od tebe nisam tražio da se zakuneš; sama si tako izabrala, kako bi pokušala da se izmigoljiš od odgovornosti zbog onoga što si uradila. Nisi ni pomislila da će se iko ikad uhvatiti za tvoju reč, je li? I kad smo već kod marširanja vojske, šta si čula dok si puzala pred Aes Sedai i ljubila im noge?“