Gospodar haosa

Ninaeva klimnu glavom, mada je delom svog bića smatrala da to nije sasvim isto. Randu je rečeno da je Elejna bezbedna s Aes Sedai, mada ne i gde. A kako je Rand ikad mogao biti bezbedan? Ona se nagnu iznad lavora i Lanov prsten ispade iz njene bluze, okačen o kožnoj uzici. Ne, Elejna ima pravo. Šta god da je Lan radio, gde god se nalazio, sumnjala je da je pomišljao na nju upola često koliko ona na njega. Svetlosti, neka bude živ, pa makar uopšte ne mislio na mene. Ta mogućnost ju je ljutila dovoljno da bi iščupala pletenicu iz korena samo da joj ruke nisu bile zauzete sapunom i peškirom. „Ne možeš neprekidno brinuti za muškarca“, reče ona kiselo, „čak ni ako želiš da budeš Zelena. Šta su sinoć otkrile?“

Bila je to duga priča, mada u njoj nije bilo mnogo mesa, i nešto kasnije Ninaeva je sela na Elejninu postelju da sluša i postavlja pitanja. Mada joj odgovori nisu značili mnogo. Jednostavno nije isto kada nije sama mogla da vidi spise. Lepo je saznati da je Elaida konačno čula za Randovo pomilovanje, ali šta ona smera da učini u vezi s tim? Dokaz da se Kula obraća vladarima mogao bi da bude zapravo dobra vest; to bi moglo potpaliti Dvoranu. Moglo bi biti posla. Elaidino poslanstvo Randu svakako je nešto zbog čega treba brinuti, ali on nije mogao biti dovoljno velika budala da posluša ma koga ko je došao od Elaide. Zar bi mogao to da uradi? U onome što je Elejna načula jednostavno nije bilo dovoljno podataka. I zašto je Rand stavio Belog lava na pijedestal? Šta je uopšte radio sa prestolom? Možda je on Ponovorođeni Zmaj i taj aijelski kar-štagod, ali ona ne može da prenebregne činjenicu da ga je negovala kada je bio mali i pljuskala ga po turu kad je to bilo potrebno.

Elejna se obuče pre nego što je okončala priču. „Ostalo ću ti ispričati kasnije", reče ona žurno i izlete na vrata.

Ninaeva progunđa i nastavi sama da se oblači bez žurbe. Elejna je danas držala svoj prvi čas polaznicama, što Ninaevi još nije bilo dozvoljeno da radi. Ali ako ne mogu da joj povere da podučava polaznice, tuje i dalje Mogedijen. Ona će ubrzo završiti svoje jutarnje kućne poslove.

Nevolja je bila samo u tome što je Mogedijen, kada ju je Ninaeva pronašla, bila do lakata u sapunici, sa srebrnom ogrlicom adama koja je tu izgledala krajnje neprikladno. Nije bila sama; još desetak žena vredno je ribalo odeću na daskama za pranje u dvorištu sa drvenom ogradom, usred pare iz posuda sa ključalom vodom. Još žena kačilo je prvi oprani veš po dugačkim konopcima razapetim između motki, ali hrpe posteljine, sitnog veša i koječega čekale su na svoj red. Mogedijen je Ninaevi uputila pogled koji je lako mogao da je sprži. Mržnja, stid i bes kuljali su kroz a’dam, gotovo dovoljno da preplave stalno prisutni strah.

Glavna žena tu, sedokosa Nildra, pojavi se s varjačom poput žezla, tamnih vunenih sukanja privezanih oko kolena kako se ne bi uprljale od prolivene vode. „Dobro jutro, Prihvaćena. Pretpostavljam da ti treba Marigan, je li?“ Njen ton bio je suva mešavina poštovanja i saznanja da bi koliko sutra bilo koja od Prihvaćenih mogla da se pridruži njenim praljama na dan ili mesec dana, kako bi je ona primoravala da radi i kinjila jednako oštro kao i ostale, ako ne i gore. „Pa, ne mogu još da je pustim. I ovako ih premalo imam. Jedna moja devojka danas se udala, druga pobegla, a dve rade lakše poslove zato što su trudne. Mirela Sedai mi je rekla da mogu da je uzmem. Možda ću moći bez nje za nekoliko sati. Videću.“

Mogedijen se ispravi, otvorivši usta, ali Ninaeva je ućutka odlučnim pogledom – i upadljivim dodirom adama oko svoje ruke – pa ova nastavi da radi. Bilo je dovoljno samo nekoliko pogrešnih reči od Mogedijen, pritužba kakvu nikad ne bi izgovorila jedna seljanka koju glumi, pa da je pošalje na put umirivanja i pred dželata, a Ninaeva i Elejna ne bi ništa bolje prošle. Ninaeva nije mogla da s olakšanjem ne proguta knedlu kada se Mogedijen ponovo posvetila dasci za ribanje, pomerajući usta dok je mrmljala sebi u bradu. Kroz adam je navirao ogroman stid i otvoreni bes.

Ninaeva uspe da se osmehne Nildri i promrmlja nešto, nije bila sigurna šta, a onda ode do jedne od zajedničkih kuhinja da nađe sebi doručak. Ponovo Mirela. Pitala se ima li Zelena iz nekog razloga nešto protiv nje lično. Pitala se hoće li večito osećati mučninu zbog čuvanja Mogedijen. Praktično je gutala listove mente kao slatkiše kako bi ženu držala pod a’damom.

Bilo je sasvim lako uzeti glineni vrč pun čaja sa medom i vrelu zemičku iz pećnice, ali kad ih je već uzela, hodala je dok je jela. Lice joj se kupalo u znoju. Čak i tako rano, vrućina je rasla, a vazduh bio suv. Sunce na izlasku tvorilo je kupolu topljenog zlata povrh šume.