Gospodar haosa

Elejna se pridruži tome. »Šerijam, Anaija, slušajte me, sve! Morate pomisliti na hodnik kakav je bio! Kakav zaista jeste! Ovo je stvarnost samo ako verujete da jeste!“ Ona odlučno zamisli sliku hodnika, šarene pločice u urednim nizovima, pozlaćene stojeće lampe i blistave ispletene tapiserije. Ništa se ne promeni. Krici su i dalje odjekivali. „Morate misliti na hodnik! Držite ga u mislima i postaće stvarnost! Možete pobediti ovo ako se potrudite!“ Trolok je pogleda; držao je debeo, šiljati nož. „Šerijam, Anaija, morate se usredsrediti! Mirela, Beonin, usredsredite se na hodnik!“ Trolok je okrenu na bok. Ona pokuša da se izmigolji, ali teško koleno bez napora ju je prikovalo za mesto kad je stvorenje počelo da joj seče odeću poput lovca koji dere lešinu jelena. Očajnički se držala slike hodnika. „Karlinja, Morvrin, tako vam Svetlosti, usredsredite se! Mislite na hodnik! Hodnik! Sve! Samo na to mislite!“ Zaroktavši nešto na primitivnom jeziku koji ljudi nikada nisu mogli da izgovore, Trolok je ponovo prevrnu potrbuške i kleknu na nju, zgnječivši joj debelim kolenima ruke vezane na leđima. „Hodnik!" vrisnu ona. Stvorenje je dohvati za kosu i trže joj glavu unazad. „Hodnik! Mislite na hodnik!“ Troločko sečivo dodirnu joj zategnuti vrat ispod levog uveta. „Hodnik! Hodnik!“ Sečivo kliznu.

Najednom je zurila u šarene podne pločice koje su joj bile tik ispod nosa. Uhvati se za grlo, začuđena što može slobodno da pomera ruke, pa oseti vlagu i prinevši prste očima zagleda se u njih. Krv, ali tek mrljica. Prože je drhtaj. Da je taj Trolok uspeo da je zakolje... Nije bilo tog Lečenja koje bi je izlečilo.

Zadrhtavši ponovo, ona se polako odgurnu i ustade. Bio je to hodnik u Kuli ispred Amirlinine radne sobe, bez ikakvog traga Troloka ili pećina.

Sijuan je bila tamo, zagledana u silne modrice ispod iskidane haljine, kao i Aes Sedai, magličasta obličja i oličenja propasti. Karlinja je bila u najboljem stanju i tresla se dok je stajala razrogačena, opipavajući tamnu kosu koja joj je sada bila spržena na šaku od temena. Šerijam i Anaija izgledale su kao uplakane hrpe krvavih dronjaka. Mirela je bila sklupčana, prebledela, gola i prekrivena dugačkim crvenim ogrebotinama i masnicama. Morvrin je stenjala pri svakom pokretu i kretala se neprirodno, kao da joj zglobovi više ne rade kako treba. Beoninina haljina je izgleda kandžama bila pocepana u komadiće i ona je dahtala na kolenima, razrogačenija nego ikad pre, pridržavajući se za zid kako ne bi pala.

Elejna odjednom shvati da i njoj haljina i bluza ispod nje vise sa ramena, čisto rasečene spreda. Lovac koji dere lešinu jelena. Uzdrhtala je toliko snažno da umalo nije pala. Popravka odeće bila je jednostavna i zahtevala je samo misli, ali ona nije bila sigurna koliko će joj trebati da popravi svoja sećanja.

„Moramo natrag", reče Morvrin dok je nespretno klečala između Šerijam i Anaije. I pored ukočenosti i stenjanja, zvučala je ravnodušno kao i uvek. „Treba se latiti Isceljivanja, a niko ovde to ne može da obavi kao mi.“

„Da.“ Karlinja ponovo dotaknu svoju kratku kosu. „Da, možda bi najbolje bilo da se vratimo u Salidar.“ Njen obično ledeni glas sada je bio krajnje nesiguran.

„Ja ću se još malo zadržati, ako niko nema ništa protiv", reče im Sijuan. Ili radije predloži, tim neprikladno krotkim glasom. Haljina joj je ponovo bila čitava, ali masnice su ostale. „Možda saznam još štogod korisno. Samo sam malo ugruvana, i gore sam prošla od ovoga kad sam pala na brodu.“

„Pre izgledaš kao da je neko ispustio brod na tebe" reče joj Morvrin, „ali radi kako hoćeš.“

„I ja ću ostati", reče Elejna. „Mogu pomoći Sijuan, a nisam uopšte ozleđena.“ Bila je svesna zaseka na vratu svaki put kad bi progutala pljuvačku.

„Ne treba meni nikakva pomoć" reče Sijuan u isto vreme kada Morvrin reče još odlučnije: „Dete, večeras si bila krajnje pribrana. Nemoj sada kvariti utisak. Ideš sa nama.“

Elejna srdito klimnu glavom. Prepirka je mogla samo da je dovede u nevolju. Čovek bi pomislio da je ovde Smeđa sestra učiteljica, a Elejna učenica. Verovatno su mislile da je natrapala na košmar jednako kao i one. „Upamtite, možete izaći iz sna pravo u svoje telo. Ne morate se najpre vraćati u Salidar.“

Nije ni po čemu mogla da ustanovi da li su je čule. Morvrin je Elejni okrenula leđa čim je ova klimnula glavom.

„Ne brini, Šerijam" reče dežmekasta žena umirujuće. „Za koji časak vratićemo se u Salidar. Ne brini, Anaija.“ Šerijam je makar prestala da plače, mada je još stenjala od bola. „Karlinja, hočeš li pomoči Mireli? Jesi li spremna, Beonin? Beonin?“ Siva podiže glavu i ostade načas da zuri u Morvrin pre nego što je klimnula glavom.

Šest Aes Sedai iščeznuše.