Gospodar haosa

Uputivši poslednji pogled Sijuan, Elejna ih je sledila samo sa trenom zakašnjenja, ali nije otišla u Salidar. Neko će verovatno doći da joj Isceli ogrebotinu na vratu, ako su je one uopšte primetile, ali neko vreme baktaće se oko šest Aes Sedai koje će posle buđenja izgledati kao da su bile propuštene kroz neku čudovišnu napravu. Elejna je imala tih nekoliko minuta i drugo odredište na pameti.

Velika dvorana u palati njene majke u Kaemlinu nije se s lakoćom pojavila oko nje. Osetila je otpor pre nego što je kročila na crvenobeli popločani pod ispod velike zasvođene tavanice, između redova masivnih belih stubova. Još jednom, činilo se da je svetlost dopirala niotkuda i odasvud. Ogromni prozori visoko gore, koji su na smenu prikazivali Belog lava Andora, najstarije vladarke kraljevstva i prizore velikih andorskih pobeda, nisu se mogli razlikovati zato što je napolju bila noč.

Odmah je primetila razliku u odnosu na ono što je poznavala, razliku koja joj je otežala dolazak. Na postolju ukraj dvorane gde je trebalo da stoji Lavlji presto nalazila se umesto njega čudovišna stvar sazdana od Zmajeva koji su svetlucali zlatnom i crvenom bojom pod pozlatom i gleđi, sa sunčanim kamenovima umesto očiju. Presto njene majke nije bio uklonjen iz prostorije. Stajao je na nekakvom pijedestalu, iza i iznad čudovišne stolice.

Elejna je sporo koračala dvoranom i popela se belim mermernim stepenicama da se zagleda u pozlaćeni presto andorskih kraljica. Beli lav Andora izrađen providnim draguljima spram podloge od rubina na naslonu stajao bi njenoj majci iznad glave.

„Šta to radiš, Rande al’Tore?", šapnu ona oštro. „Šta li si to samo smislio?“

Strašno se plašila da se petlja sa koječim dok nje nema da ga vodi sigurnim putem. Istina, sasvim dobro je sredio nevolje sa Tairencima, a izgleda i sa Kairhijenjanima, ali njen narod je bio drugačiji, otvoren i neposredan, i nije voleo da se njime neko poigrava ili da ga na bilo šta prisiljava. Ono što deluje u Tiru ili Kairhijenu moglo je da mu se rasprsne u lice kao vatromet nekog Iluminatora.

Samo da je mogla da bude kraj njega. Samo da je mogla da ga upozori na poslanstvo Kule. Elaida je sigurno imala skrivene smicalice spremne da se pokrenu kad on to^bude najmanje očekivao. Da li će biti dovoljno razborit da to uvidi? I kad je već to posredi, nije imala pojma kakva je naređenja imalo poslanstvo iz Salidara. I pored Sijuaninih napora, većina Aes Sedai u Salidaru kao da se i dalje dvoumila u vezi sa Random al’Torom; on je bio Ponovorođeni Zmaj, predskazani spasilac čovečanstva, ali opet, on je bio i muškarac koji može da usmerava, osuđen na ludilo, smrt i uništenje.

Pazi na njega„ Min, pomisli ona. Brzo stigni tamo i pazi na njega.

Žalac ljubomore probode je na pomisao da će Min biti tamo i raditi ono što ona želi. Možda i mora da ga deli, ali imaće deo njega samo za sebe. Vezaće ga kao svog Zaštitnika, pa kud puklo da puklo.

„Biće tako.“ Ona pruži ruku uvis prema Lavljem prestolu, da se zakune onako kako su se kraljice klele dok je Andor postojao. Pijedestal je bio previsoko da ga dosegne, ali i sama namera je trebalo jednako da vređi. „Biće tako.“

Vremena je bilo sve manje. Neka Aes Sedai će doći kod nje, u Salidaru, da je probudi i Isceli jadnu ogrebotinu na njenom vratu. Ona s uzdahom istupi iz sna.

Demandred izađe iza stubova Velike dvorane i pogleda prema mestu gde je devojka iščezla. Elejna Trakand, osim ako nije žestoko omanuo u pogađanju, koja sudeći po svemu koristi mali terangreal, napravljen za obuku početnica. Dao bi mnogo toga da zna šta joj je u glavi, ali njene reči i izraz lica bili su sasvim jasni. Njoj se nije dopadalo ono što al’Tor ovde radi, ni najmanje, i smerala je da učini nešto u vezi s tim. Odlučna mlada žena, pretpostavljao je. U svakom slučaju, još jedna nit u čvoru je trznuta, koliko god se njeno povlačenje činilo slabim.

„Neka vlada Gospodar haosa“, reče on prestolima – mada je i dalje želeo da zna zbog čega mora biti tako – pa otvori prolaz da napusti Tel’aran’riod.

8 Oluja se sprema

Ninaeva se sledećeg jutra probudila s prvim svetlom, sva nabusita. Slutila je da nailazi loše vreme, a opet joj je jedan pogled kroz prozor pokazao da na nepomičnom sivom nebu nema ni oblačka. Dan je več obečavao novo kuvanje. Bluza joj je bila vlažna od znoja i izgužvana od prevrtanja i bacakanja. Nekada je bila u stanju da se osloni na svoju sposobnost Osluškivanja vetra, ali ona se izgleda potpuno poremetila otkad su otišli iz Dveju Reka, a ponekad bi je i sasvim napustila.