Gospodar haosa

„Ne!”, viknu Elejna žurno. „Ne smete to prihvatiti kao stvarnost. Morate na pretnju gledati kao...“ Ona dograbi Šerijam za ruku, ali tok Vatre koju su njih tri satkale, slabašan čak i kada su sve bile povezane, dotaknu razdelnu liniju između sna i košmara. Tkanje nestade tamo gde ga je košmar upio u sebe i istog trena tri Aes Sedai bile su izvučene, kao izmaglica razvejana vetrom. Imale su vremena samo toliko da zapanjeno jeknu pre nego što su dotakle granicu i iščezle. Šerijam se ponovo pojavi unutra, gde joj je glava izvirivala iz tamnog metalnog zvona. Troloci su okretali ručke i cimali poluge spolja, a Šerijamina riđa kosa mahnito je mlatila dok je kreštala do sve višeg krešenda. Drugim dvema nije bilo ni traga ni glasa, ali Elejni se učini da je čula još vriske u daljini, nekoga ko zavija „Ne!“ bez kraja i konca, i još nekoga ko vrišti u pomoč.

„Sečaš se šta smo ti rekle o poništavanju košmara?”, upita Elejna.

Očiju prikovanih za prizor pred njom, Sijuan klimnu glavom. „Da poričem da su stvarni. Da pokušam da sredim u mislima sve onako kako bi bilo bez njih.“

U tome je Šerijam pogrešila, a verovatno i sve Aes Sedai. Pokušavši da usmeravaju protiv košmara, prihvatile su da on zaista postoji, a to prihvatanje ih je uvuklo unutra kao da su i same tamo kročile i ostavilo ih bespomoćnim, ukoliko se ne sete onoga što su zaboravile. A ničim nisu pokazale da to čine. Sve jači krici svrdlali su Elejni po ušima.

„Hodnik”, promrmlja ona, pokušavajući da u mislima stvori njegovu sliku kao kada ga je poslednji put videla. „Pomisli na hodnik onako kako ga pamtiš.“

„Pokušavam, devojko”, zareža Sijuan. „Ne vredi.“

Elejna uzdahnu. Sijuan je bila u pravu. Nijedna nit prizora pred njima nije ni zadrhtala. Šerijamina glava je maltene vibrirala iznad metalnog pokrova koji je skrivao ostatak njenog tela. Morvrinino zavijanje dopiralo je kroz napregnuto soptanje; Elejna gotovo pomisli da čuje kako ženi razvlače zglobove. Karlinjina kosa, koja je visila pod njom, samo što nije dodirnula površinu vrelog ulja. Dve žene nisu bile dovoljne. Košmar je bio preveliki.

„Trebaju nam ostale“, reče ona.

„Leana i Ninaeva? Devojko, sve i da znamo gde da ih nađemo, Šerijam i ostale biće mrtve pre nego...“ Ona zaćuta i zagleda se u Elejnu. „Ti i ne misliš na Leanu i Ninaevu, je l’ da? Misliš na Šerijam i...“ Elejna samo klimnu glavom; bila je previše uplašena da bi govorila. „Ne verujem da mogu da nas čuju odavde, nit i da nas vide. Ti Troloci nisu ni pogledali prema nama. A to znači da moramo pokušati iznutra.“ Elejna ponovo klimnu glavom. „Devojko”, reče Sijuan ravnim glasom, „hrabra si kao lavica, ali imaš ptičji mozak.“ Sa teškim uzdahom dodade: „Ali ni sama ne vidim nikakav drugi način.“

Elejna se slagala s njom u vezi sa svim osim sa hrabrošću. Da joj kolena nisu bila ukočena, sada bi već bila opružena na podnim pločama, prekrivena svim bojama Ađaha. Shvatila je da joj je u ruci mač, dugačko blistavo čelično sečivo, potpuno beskorisno sve i da je znala kako da njime rukuje. Ona ga ispusti i mač iščeznu pre nego što je i pao na pod. „Čekanjem ništa nećemo postići”, promrmlja ona. Nastave li s tim, ono malo hrabrosti što je uspela da nakupi svakako će ispariti.

Ona i Sijuan zajedno kročiše prema granici. Elejnino stopalo dodirnu tu razdelnu liniju i ona najednom oseti da je uvučena unutra, usisana kao voda kroz cev.

U jednom trenu stajala je u hodniku i zurila u užase, a već u sledećem je ležala potrbuške na grubom sivom kamenu, ruku i nogu čvrsto vezanih pozadi, dok su užasi bili posvuda oko nje. Pećina se protezala u beskraj na sve strane; hodnik Kule više kao da nije postojao. Odasvud su se čuli krici koji su odjekivali od kamenih zidova i tavanice pune kapavih stalaktita. Nekoliko koraka od nje ogroman crni kazan pušio se iznad razbuktale vatre. Jedan Trolok veprovske gubice, sa sve kljovama, ubacivao je unutra komade nekog neprepoznatljivog korenja. Kazan za kuvanje, Troloci su jeli sve. Uključujući ljude. Ona pomisli na slobodne ruke i noge, ali grubo uže još joj se usecalo u meso. Nestala je čak i bleda senka saidara; Istinski izvor više nije postojao za nju, ne ovde. Bio je to uistinu košmar, a ona je u njemu bila potpuno zarobljena.

Sijuanin glas probi se kroz krike kao izmučeno stenjanje. „Šerijam, slušaj me!“ Samo je Svetlost mogla da zna šta joj rade; Elejna nije videla nijednu. Samo ih je čula. „Ovo je san! Aah... aaaaaaah! P-pomisli na to kako treba da bude!“