Gospodar haosa

Potraga je potrajala satima. Spisa je bilo više nego dovoljno; lakirana kutija nikako se nije praznila. U stvari, gomila se unutra ponekad uvećavala posle uklanjanja papira. Naravno, samo su najkraći mogli dovoljno dugo da opstanu da bi ih u potpunosti pročitale, ali povremeno bi iz kutije ponovo izašlo već pročitano pismo ili izveštaj. Dugačke stanke prolazile su u tišini, ali neki spisi ipak su izazivala komentar; o tim malobrojnim su Aes Sedai raspravljale. Sijuan se igrala kolariću-paniću, naizgled ne obraćajući uopšte pažnju. Elejna je želela da i sama može da čini isto, ili još bolje, da čita – na podu kraj njenih nogu pojavi se knjiga, Putovanja Džaima Lakonogog, pre nego što ju je odagnala od sebe – ali žene koje nisu bile Aes Sedai imale su više slobode od onih koje su se za to još obučavale. Opet, saznala je ponešto slušajući.

Umešanost Aes Sedai u Tarabonu nije bila jedina glasina koja je dospela do Elaidinog pisaćeg stola. Zbor Belih plaštova Pedrona Nijala navodno je za cilj imao sve, od osvajanja prestola Amadicije – koji njemu svakako nije bio potreban – preko slamanja ratova i bezvlašća u Tarabonu i Arad Domami, pa do podrške Randu. Elejna će u to poverovati kad na vrbi rodi grožđe. Bilo je izveštaja o čudnim događajima u Ilijanu i Kairhijenu – moglo je biti i drugih, ali to su bili oni koje su videli – o selima obuzetim ludilom, košmarima koji koračaju po danjem svetlu, o dvoglavim juncima koji umeju da govore, Nakotu Senke koji se pojavljuje ni iz čega. Šerijam i ostale dve lako su prelazile preko toga; iste takve priče dopirale su i do Salidara iz delova Altare i Murandije, te preko reke iz Amadicije. Aes Sedai su ih otpisivale kao pomamu među ljudima koji su saznali za Ponovorođenog Zmaja. Elejna nije bila tako sigurna. Ona je videla ono što one nisu, uprkos svim svojim godinama i iskustvu. Govorkalo se da njena majka diže vojsku na zapadu Andora – pod drevnim stegom Maneterena, ni manje ni više! – kao i da je Rand drži zarobljenu i da beži u sve moguće zamislive zemlje, uključujući Krajine i Amadiciju, a to poslednje bilo je načisto nezamislivo. Kula očito nije verovala ni u šta od toga. Elejna je priželjkivala da zna u šta da veruje.

Prestala je da strepi nad stvarnim boravištem svoje majke kada je čula da je Šerijam pomenula njeno ime. Nije se obraćala njoj; čitala je žurno sa četvrtastog lista papira koji se pretvorio u dugački pergament sa tri pečata u dnu. Elejna Trakand se morala pronaći i vratiti u Belu kulu po svaku cenu. Ne bude li uspeha, oni koji omanu „zavideće onoj Makuri“. To nagna Elejnu da zadrhti; na njihovom putu za Salidar žena po imenu Ronda Makura umalo nije poslala nju i Ninaevu natrag u Kulu kao zavežljaje veša u perionicu. Vladajuća kuća u Andoru, pročitala je Šerijam, bila je „ključ“ što je bilo jednako nerazumno. Ključ za šta?

Nijedna od tri Aes Sedai nije ni pogledala prema njima. Samo su se zgledale i nastavile s poslom. Možda su zaboravile na nju, ali opet, možda i nisu. Aes Sedai su radile što su radile. Ako je već trebalo da bude zaštićena od Elaide, o tome su morale odlučiti Aes Sedai, a ako iz nekog razloga zaključe da treba da je isporuče Elaidi vezanih ruku i nogu, i to zavisi samo od njihovog izbora. „Štuka ne pita žabu sme li da je pojede", setila se Lininih reči.

Elaidin odgovor na Randovo pomilovanje mogao se zaključiti na osnovu stanja izveštaja. Elejna je gotovo videla kako ona gužva list papira u šaci, kreće da ga cepa, a onda ga hladno izravnava i ubacuje u kutiju. Elaidini besovi gotovo su uvek bili hladni. Nije ništa napisala na tom dokumentu, ali naškrabane zajedljive reči na drugom, gde su bile pobrojane Aes Sedai u Kuli, jasno su pokazivale da je gotovo spremna da objavi kako je svako ko se ne povinuje njenom naređenju da se vrati izdajnik. Šerijam i ostale dve mirno su razmatrale tu mogućnost. Koliko god sestara je smeralo da se povinuje, neke su morale da prevale veliku udaljenost; neke možda još nisu ni primile poziv. U svakom slučaju, takav jedan ukaz potvrdio bi svetu sve glasine o podeljenoj Kuli. Elaida je sigurno izgubila prisebnost kada uopšte razmišlja o tako nečemu, ili je potpuno sišla s uma.

Iver hladnoće skliznu Elejni niz kičmu, a to nije imalo nikakve veze s Elaidinim strahom ili besom. Dve stotine i devedeset četiri Aes Sedai u Kuli koje podržavaju Elaidu. Bezmalo jedna trećina svih Aes Sedai, bezmalo jednako koliko i u Salidaru. Moguće je da se u najboljem slučaju može očekivati da se i preostale podele popola. Posle velikog juriša u početku, broj onih koje su pristizale u Salidar veoma se sporo menjao. Možda je i priliv u Kulu isto tako smanjen. Mogle su da se nadaju tome.

Neko vreme su tragale u tišini, a onda je Beonin uskliknula: „Elaida je odaslala poslanstvo Randu al’Toru!“ Elejna skoči na noge i jedva zadrža jezik za zubima na grčevito Sijuanino mahanje, što je donekle bilo pokvareno njenim neuspehom da natera omčicu koju je ispreplela među prstima da prva nestane.