Gospodar haosa

Nepopustljiva žena strogog lica, pre zgodna nego lepa, tamne kose i očiju, Elaida je na sebi imala krvavocrvenu haljinu, sa prugastom ešarpom Amirlin Tron oko ramena. „Kao što sam i Prorekla", izgovorila je. „Bela kula će se ponovo ujediniti poda mnom. Poda mnom!” Ona oštro pokaza na pod. „Kleknite i zatražite oproštaj za svoje grehe!“ Sa tim nestade.

Elejna polako ispusti dah, zadovoljna što je shvatila da nije jedina.

„Proricanje?“ Beoninino čelo zamišljeno se nabralo. Ona nije zvučala zabrinuto, ali mogla je baš i da bude. Elaida je umela da Proriče, mada na mahove. Kada bi Proricanje obuzelo neku ženu i kada bi ova znala da će se nešto dogoditi, tako bi i bilo.

„San" reče Elejna i iznenadi se začuvši mirnoću svog glasa. „Ona spava i sanja. Nije ni čudo što sanja ono što joj se dopada." Svetlosti, molim te, samo da bude tako.

„Jeste li primetile ešarpu?" upita Anaija sve i nikoga. „Na njoj nije bilo plave pruge.“ Amirlinina ešarpa trebalo je da nosi po jednu prugu za svaki od sedam Ađaha.

„San", reče Šerijam neosetljivo. Zvučala je nezaplašeno, ali ponovo je navukla šal sa plavim rubovima i umotala se u njega. Anaija isto tako.

„Bio to san ili ne“, reče Morvrin mirno, „mogle bismo da uradimo ono radi čega smo došle.“ Morvrin je malo šta moglo uplašiti.

Nagli nalet uposlenosti posle reči Smeđe sestre najednom je jasno pokazao koliko su se sve umirile kao bubice. Ona, Karlinja i Anaija brzo su kliznule napolje u predvorje, gde se nalazi Čuvarev radni raspored. Pod Elaidom je to bila Alvijarin Frejden; jedna Bela, začudo, iako je Čuvar uvek poticao iz Amirlininog Ađaha.

Sijuan je zlovoljno zurila za njima. Ona je tvrdila da se iz Alvijarininih papira može saznati više nego iz Elaidinih, jer se ponekad činilo da Alvijarin zna više nego žena kojoj navodno služi i Sijuan je dvaput pronašla dokaze da se Alvijarin suprotstavila Elaidinim naređenjima, očito bez ikakvih posledica. Mada nije rekla Elejni ili Ninaevi koja su to naređenja bila. Jamačno su postojale granice Sijuanine spremnosti da deli znanje s drugima.

Šerijam, Beonin i Mirela okupile su se za Elaidinim stolom, otvorile jednu lakiranu kutiju i počele da prelistavaju papire koje su unutra zatekle. Elaida je tamo držala skoriju prepisku i izveštaje. Kutija, ukrašena zlatnim kopcima koji su se tukli među belim oblacima na plavom nebu, naglo bi se ponovo zatvorila kad god bi neka od njih pustila poklopac, sve dok se nisu setile da ga drže otvorenog, a sami papiri su se menjali još dok su ih čitale. Papir je uistinu bio nevažan. Aes Sedai su nastavile s poslom praćene uznemirenim c-c-c i ozlojeđenim uzdasima.

„Evo Danelinog izveštaja" reče Mirela, žurno pregledajući stranicu. Sijuan pokuša da im se pridruži – Danela, mlada Smeđa, bila je deo grupe koja je nju izbacila – ali Beonin se oštro namršti na nju i otera je time natrag u ćošak, da gunđa sebi u bradu. Beonin je ponovo obratila pažnju na kutiju i spise u njoj pre nego što je Sijuan stigla da načini tri koraka; ostale dve žene nisu to ni primetile. Mirela je nastavila da govori. „Ona kaže da Matin Stepaneos radosno prihvata, Roedran i dalje pokušava da se prikloni svim stranama, dok Alijandra i Tilin traže još vremena da razmisle o odgovoru. Tuje i beleška ispisana Elaidinom rukom.’Pritisni ih!“ Ona coknu dok joj se izveštaj topio u ruci. „Nije pisalo sa čim je to u vezi, ali postoje samo dve mogućnosti koje obuhvataju ovih četvoro.“ Matin Stepaneos je bio kralj Ilijana, a Roedran Murandije, dok je Alijandra bila kraljica Geldana, a Tilin Altare. Tema se mogla odnositi samo na Randa ili Aes Sedai koje su se suprotstavljale Elaidi.

„Makar znamo da naši izaslanici imaju barem jednako dobre izglede kao i Elaidini" reče Šerijam. Naravno, Salidar nije poslao nikoga Matinu Stepaneosu; lord Brend iz Saveta devetorice, Samael, bio je prava vlast u Ilijanu. Elejna bi dala mnogo toga da sazna šta je to Elaida predložila da bi Samael tako spremno podržao, ili je makar dozvolio Matinu Stepaneosu da kaže da će podržati. Bila je sigurna da bi Aes Sedai dale jednako mnogo, ali one su samo dalje grabile spise iz lakirane kutije.

„Nalog za hapšenje Moiraine, još je na snazi", reče Beonin, odmahnuvši glavom kada se list u njenoj ruci u trenu pretvorio u debeli svežanj. „Ona još ne zna da je Moiraina mrtva.“ Iskrivivši lice nad stranicama, pustila je da padnu; raspršile su se kao lišće i iščilele u vazduhu pre nego što su pale. „Elaida i dalje smera i da sebi izgradi palatu.“

„Ne čudi me“ reče Šerijam suvo. Ruka joj se trže kada je uzela nešto što je ličilo na kratku poruku. „Šemerin je pobegla. Prihvaćena Šemerin.“

Sve tri pogledaše Elejnu, pre nego što su se opet okrenule prema kutiji, koju su morale ponovo da otvore. Nijedna nije ničim propratila ono što je Šerijam rekla.