Gospodar haosa

Elejna progovori žurno, u nadi da će odložiti propast. Ninaeva je poprimila ono što je verovatno smatrala pomirljivim izrazom lica, ali izgledala je mrzovoljno i tvrdoglavo. „Sigurna sam da nije smerala ništa loše, Aes Sedai. Mnogo smo radile. Molim vas da nam oprostite.“ To što je dodala i sebe moglo je biti od pomoći, pošto sama nije ništa učinila. A moglo je da dovede i do toga da obe ribaju pod. Makar je nagnalo Ninaevu da je pogleda. I razmisli, očigledno, pošto joj se lice umirilo u nešto što je izgledalo krotko i načinila je kniks, zureći u tle kao da se postidela. Možda je zaista i bilo tako. Možda. Elejna je brzo nastavila kao da se Ninaeva zvanično izvinila i kao da je to izvinjenje bilo prihvaćeno. „Znam da želite samo da provedete što je moguće više vremena u Kuli, pa možda ne bi trebalo više da čekamo? Ako biste sve zamislile Elaidinu radnu sobu, onako kako ste je poslednji put videle?“ Elaidu nikada u Salidaru nisu nazivali Amirlin, i Amirlinina radna soba u Beloj kuli bila je na isti način preimenovana. „Sve usredsredite misli tako da stignemo zajedno.“

Anaija je prva klimnula glavom, ali čak su i Karlinja i Beonin dozvolile da budu tako odvraćene.

Nije bilo jasno da li se to njih deset kretalo ili se Tel’aran’riod kretao oko njih. Moglo je biti i jedno i drugo, koliko je malo Elejna o tome razumela; Svet snova bio je bezmalo beskrajno savitljiv. U jednom trenutku su stajale na ulici u Salidaru, a već u sledečem u velikoj i ukrašenoj prostoriji. Aes Sedai su zadovoljno klimnule, još nedovoljno iskusne i samim tim zadovoljne zbog svega što je dejstvovalo onako kako su mislile da treba.

I baš kao što je Tel’aran’riod bio odraz sveta jave, ova prostorija bila je odraz moći žena koje su u njoj boravile proteklih tri hiljade godina. Pozlaćene stajaće lampe nisu gorele, ali bilo je svetla, čudnog kao i obično u Tel’aran’riodu i snovima. Visoki kamin bio je od zlatnog mermera iz Kandora, pod od uglačanog crvenog kamena iz Maglenih planina. Zidovi su bili prekriveni pločama nedavno – pre samo hiljadu godina – od svetlog drveta, sa čudnim prugama i duborezima koji su prikazivali čudesno zverinje i ptice za koje je Elejna bila sigurna da su poticali iz mašte majstora. Visoki lučni prozori bili su uokvireni blistavim sedefastim kamenom i vodili na balkon iznad privatnog Amirlininog vrta; taj kamen bio je izvađen iz bezimenog grada koji je potonuo na dno Olujnog mora za vreme Slamanja sveta i niko nikada više nije pronašao ni sličan njemu.

Svaka žena koja je koristila tu sobu ostavila je svoj pečat u njoj, makar samo tokom svoga službovanja, a Elaida se ni po čemu nije razlikovala. Teška stolica nalik na presto, sa Plamenom Tar Valona od slonovače povrh visokog naslona, stajala je iza masivnog pisaćeg stola ukrašenog rezbarijama trostruko povezanih prstenova. Na goloj ploči stola bile su samo tri kutije, premazane altaranskim lakom, podjednako udaljene jedna od druge. Obična bela vaza stajala je na gruboj beloj stubnoj ploči pored zida. U vazi su bile ruže, čiji su se broj i boja menjali sa svakim pogledom, ali raspored je ostajao strog. Ruže, u ovo doba godine, po ovakvom vremenu! Jedna moć se traci na to da one rastu. Elaida je činila isto kada je bila savetnica Elejnine majke.

Iznad kamina visila je slika po novoj modi, na rastegnutom platnu, gde su se dva muškarca borila među oblacima i bacala munje jedan na drugoga. Jednom je lice bilo od vatre, a drugi je bio Rand. Elejna je bila u Falmeu; slika nije bila daleko od istine. Randovo lice bilo je pocepano, kao da je na njega bilo bačeno nešto teško, ali je taj deo bio spojen i gotovo neprimetan. Elaida je očito želela da je nešto stalno podseća na Ponovorođenog Zmaja, i isto tako očito nije bila srečna zbog toga što mora da ga gleda.

„Izvinite, molim vas", reče Leana pre nego što je prestalo zadovoljno klimanje glavama, „moram da proverim da li su moji ljudi dobili poruke.“ Svaki Ađah osim Belog imao je mrežu doušnika raštrkanih širom zemalja, baš kao i mnoge pojedine Aes Sedai, ali Leana je bila retka, možda i jedinstvena u tome što je kao Čuvar stvorila mrežu u samom Tar Valonu. Iščezla je čim je izgovorila te reči.

„Ne bi trebalo da sama lunja ovuda" reče Šerijam besnim glasom; „Ninaeva, pođi za njom. Ostani uz nju.“

Ninaeva cimnu pletenicu. „Mislim da ne...“

„To ti se dešava veoma često", prekinu je Mirela. „Uradi više jednom kako ti se kaže, kada ti se kaže, Prihvaćena.“

Zgledavši se postrance s Elejnom, Ninaeva klimnu glavom, vidno suzbivši uzdah, pa nestade. Elejna nije mnogo saosećala s njom. Da se Ninaeva nije prepustila svojoj razdražljivosti u Salidaru, možda bi i bila u stanju da objasni kako bi Leana mogla da se nalazi bilo gde u gradu, da je bezmalo nemoguće da bude pronađena i da je sama nedeljama zalazila u Tel’aran’riod.

„A sad da vidimo šta možemo da saznamo", reče Morvrin, ali pre nego što je iko stigao da se makne, Elaida se nađe za pisaćim stolom i zapilji se u njih.