Gospodar haosa

Ninaeva čvrsto dograbi svoju pletenicu, što je bio siguran znak da joj je proradila ćud. Jednom da se i Elejna od sveg srca složi s njom. Bilo je više nego teško podučavati učenice koje misle da znaju više nego što stvarno znaju i pre će one koriti učiteljicu nego što će ova biti u stanju da kori njih. Naravno, ostale su bile daleko gore od Sijuan i Leane. A gde su ostale?

Na ulici se nešto pokrenu. Šest žena, okruženih sjajem saidara, koje nisu nestale. Kao i obično, Šerijam i ostale iz njenog veća dosanjale bi sebe u sopstvene spavaonice i izašle. Elejna nije bila sigurna koliko su one bile kadre da shvate svojstva Tel’aran’rioda. U svakom slučaju, često su bile uporne u tome da rade po svome čak i kada se moglo raditi bolje. Ko je to mogao bolje znati od Aes Sedai?

Šest Aes Sedai uistinu su bile početnice u Tel’aran’riodu, a haljine su im se menjale kad god bi ih Elejna pogledala. Prva je imala na sebi izvezeni šal Aes Sedai, obrubljen bojom njenog Ađaha i sa belim Plamenom Tar Valona kao upadljivom suzom na leđima, potom su to nosile četiri, zatim nijedna. Ponekad je to bio laki putni ogrtač za zaštitu od prašine, sa Plamenom na leđima i levoj dojci. Na bezvremenim licima im se, naravno, nije video nikakav trag vrućine – kod Aes Sedai toga nikad nije bilo – kao ni bilo kakva naznaka da znaju da im se odeća menja.

Bile su jednako magličaste kao i Ninaeva ili Leana. Šerijam i druge više su se uzdale u ter’angreal iz sna koji je zahtevao usmeravanje nego u prstenove. Kao da prosto nisu bile voljne da poveruju kako Tel’aran’riod nema nikakve veze s Jednom moći. Elejna bar nije mogla da razabere koje to koriste njene kopije. Negde kod njih tri sigurno se nalazi mali disk koji je nekada bio od gvožđa, ispisan s obe strane gustom spiralom i ispunjen tokom Duha, jedine od Pet moći koja se može usmeravati u snu. Makar ne i ovde. Ostale tri sigurno nose pločice koje su nekada bile od ćilibara, sa usnulom ženom ubačenom u svaku od njih. Čak i da je imala svih šest terangreala ispred sebe, Elejna ne bi bila u stanju da odabere dva originala; ove kopije su bile veoma uspele. Ali svejedno, i dalje je posredi bilo kopiranje.

Dok su Aes Sedai zajedno išle ulicom, čula je delove njihovog razgovora, mada nije mogla da ih uhvati ni za glavu ni za rep.

„...prezreće naš izbor, Karlinja“, govorila je Šerijam plamene kose, „ali prezrele bi ga kakav god da je. Možemo se slobodno držati svoje odluke. Ne moram ponovo da ti navodim razloge.“

Morvrin, stamena Smeđa sestra prosede kose, frknu. „Posle svega što smo radile u Dvorani, teško bi nam bilo da im sada promenimo mišljenje.“

„Sve dok nam se nijedan vladar ne ruga, šta nas briga", reče Mirela vatreno. Najmlađa od njih šest, sa nevelikim stažom među Aes Sedai, zvučala je krajnje razdraženo.

„A koji bi se vladar usudio?" upita Anaija, prilično nalik na ženu što pita koje bi se to dete usudilo da joj ublatnjavi čilim. „U svakom slučaju, niti jedan kralj ili kraljica ne zna dovoljno o onome što se odvija među Aes Sedai da bi to razumeli. Treba da nas se tiče samo mišljenje sestara, a ne njihovo.“

„Mene brine", odgovori Karlinja hladno, „to što je mi lako navodimo, te isto to može lako poći i drugima za rukom.“ Bleda, gotovo črnooka Bela uvek je bila hladna, neki bi rekli i ledena.

O čemu god da su razgovarale, nisu želele da raspravu nastave pred Elejnom ili ostalima; zaćutale su neposredno pre nego što su stigle do njih.

Sijuan i Leana su reagovale na pridošlice tako što su jedna drugoj naglo okrenule leđa, kao da im je razgovor prekinuo dolazak Aes Sedai. Što se Elejne tiče, ona je brzo pogledala svoju haljinu. Bila je po propisu, bela i vezana. Nije znala šta da misli o tome što se pojavila bez razmišljanja u odgovarajućoj haljini; kladila bi se da je Ninaeva morala da menja odeću posle pojavljivanja. Ali opet, Ninaeva je bila mnogo odvažnija od nje, u borbi protiv ograničenja sa kojima se ona sama već pomirila. Kako će ikada moći da vlada Andorom? Ako joj je majka mrtva. Ako.

Šerijam, malčice bucmasta i visokih jagodica, okrenula je kose zelene oči prema Sijuan i Leani. Na trenutak je na sebi imala plavo obrubljeni šal. „Ako vas dve ne umete da naučite kako da se slažete, kunem se da ću vas obe poslati Tajani.“ Imalo je to prizvuk nečeg što se izgovaralo često, bez stvarne namere.

„Dovoljno dugo ste radile zajedno", reče Beonin sa jakim tarabonskim naglaskom. Lepa Siva, kose boje meda sa mnoštvom pletenica, imala je plavosive oči koje su neprestano izgledale zaprepašćeno. Ipak, Beonin ništa nije moglo da iznenadi. Ona ne bi poverovala da se sunce ujutro rađa dok sama ne vidi, a opet, ako se jednog jutra to ne bi dogodilo, Elejna je čisto sumnjala da bi Beonin prstom mrdnula. To bi samo potvrdilo da je bila u pravu kada je tražila dokaz. „Možete i morate raditi zajedno.“