Gospodar haosa

Ninaevino hrkanje zvučalo je kao cepanje sukna, ali u daljini. Elejni se vilice razjapiše u novom zevu; ona se okrenu na bok i ušuška u tanki jastuk. Razlozi za hitnju. Samael sedi u Ilijanu, a odavde do ilijanske granice samo je nekoliko stotina milja, preblizu za jednog Izgubljenog. Samo Svetlost zna gde su ostali Izgubljeni, ili šta smišljaju. I Rand; morale su da se zabrinu zbog Randa. Naravno, on ne predstavlja opasnost. Nikada to ne bi bio. Ali on jeste ključ za sve; svet se sada uistinu povijao prema njemu. Ona bi ga nekako vezala. Min. Ona i poslanstvo sigurno su sada na pola puta do Kaemlina. Nema snega da ih usporava. Još mesec dana dok ne stignu. Mada, ne brine nju to što se Min zaputila Randu. Na šta je samo Dvorana mislila? Min. San je prekri i ona skliznu u Tel’aran’riod...

...i obrete se na glavnoj ulici utihnulog noćnog Salidara, sa izjedenim mesecom na nebu. Videla je sasvim jasno, više nego što joj je to mesečina omogućavala. U Svetu snova oduvek je bilo osečaja svetla, odasvud i niotkud, kao da sama tama odaje neki mračni sjaj. Ali opet, snovi su takvi, a ovo jeste san, iako ne običan.

Selo je bilo odraz pravog Salidara, ali na čudan način, mirnije čak i nego što bi inače bilo noću. Svi prozori bili su mračni, osećaj praznine veoma jak, kao da nikoga nema u tim zgradama. Naravno, tu i nema. Na drhtavi zov noćne ptice javio se drugi, pa treći, a nešto je tiho zašuštalo dok je bežalo u čudnom polusvetlu, ali štale su bile prazne, kao i ograda oko sela, i čistine gde su se okupljale ovce i stoka. Biće tu u izobilju divljih stvorova, ali ne i pripitomljenih. Pojedinosti su se menjale sa svakim pogledom; zgrade prekrivene krovinom bile su i dalje iste, ali bure sa vodom bilo bi malo pomereno, ili ga ne bi bilo uopšte, a vrata koja su stajala otvorena najednom bi bila zatvorena. Što je nešto bilo manje važno u stvarnom svetu, to se njegov položaj ili stanje pre moglo promeniti, ili mu je odraz bio manje čvrst.

Povremeno bi se na mračnoj ulici primetio treptaj pokreta, neko bi se pojavio i iščeznuo posle nekoliko koraka, ili čak zalebdeo iznad tla kao da leti. Snovi mnogih ljudi mogli su se doticati Tel’aran’rioda, ali samo nakratko. Na svu sreću po njih. Još jedno svojstvo Sveta snova bilo je da ono što ti se tu dogodi ostaje stvarno i kada se probudiš. Ako ovde umreš, nećeš se probuditi. Čudan odraz. Samo je vrelina bila ista.

Ninaeva je stajala tamo u beloj haljini Prihvaćene sa trakom na porubu, nestrpljiva kraj Sijuan i Leane. Takođe je imala srebrnu narukvicu, mada ona odavde nije imala dejstva na svet na javi; još je držala Mogedijen, ali Ninaeva, izvan svog tela, ništa kroz nju ne bi osetila. Leana je bila kraljevski vitka, mada joj je po Elejninom mišljenju providna domanska haljina od tanke svile umanjivala eleganciju. Boja se takođe i dalje menjala; to se dešavalo sve dok ne saznaš zbog čega si tu. Sijuan je bila bolja. Imala je na sebi jednostavnu haljinu od plave svile, sa skupljenim okovratnikom taman dovoljno izrezanim da joj se vidi izuvijani prsten na ogrlici. S druge strane, na haljini bi se ponekad ukazao čipkasti porub, a ogrlica se menjala od običnog srebrnog lanca u složene komade sa rubinima, vatrenim kapljicama ili smaragdima usađenim u zlato i odgovarajućim minđušama, da bi se zatim pretvarala u običan lančić.

Oko Sijuaninog vrata visio je originalni prsten; ona je izgledala čvrsto koliko i sve zgrade. Sebi je Elejna izgledala jednako čvrsto, ali znala je da drugima izgleda donekle magličasto, kao Ninaeva i Leana. Umalo da pomisli kako može da vidi mesečinu kroz njih. To se dešavalo kada se koristi kopija.

Osetila je Istinski izvor, ali činilo joj se da je saidar razreden; ako bi pokušala da usmerava, i to bi bilo jadno. Sa prstenom koji je Sijuan nosila ne bi bilo tako, ali to je bila cena čuvanja tajni za koje zna još neko, a ti se ne usuđuješ da ih otkriješ. Sijuan se uzdala u original više nego u Elejnine kopije, pa ga je nosila – ili je to ponekad činila Leana – dok su Elejna i Ninaeva, koje su mogle da koriste saidar, morale da se snalaze.

„Gde su?“, upita Sijuan. Rub izreza oko vrata dizao joj se i spuštao. Haljina je sada bila zelena, a ogrlica niska krupnih providnih dragulja. „Dovoljno je ružno što žele da urone veslo u moje delo i veslaju kako im volja; sad me još teraju da čekam.“

„Ne znam zašto te uznemirava to što i one idu“ reče joj Leana. „Voliš da gledaš kako greše. Ne znaju ni pola od onoga što misle da znaju.“ Na trenutak joj se haljina opasno približila providnosti; uski lanac sa krupnim biserima pojavi joj se oko vrata i nestade. Nije ni primetila. Ovde je imala manje iskustva čak i od Sijuan.

„Treba mi malo pravog sna“ promrmlja Sijuan. „Brin pokušava da me izmori. Ali ja moram da čekam da udovoljim ženama koje pola noći provedu prisećajući se kako da hodaju. Da ne pominjem to što me opterećuju ove dve.“ Ona se namršti na Elejnu i Ninaevu, a onda zakoluta očima uvis.