Gospodar haosa

Iako je jedan prozor bio otvoren, soba je bila dušegupka. Veliki mesec visio je na crnom nebu punom zvezda. Patrljak sveče davao im je malo treperavog svetla. Sveća i ulja za lampe bilo je malo u Salidaru; niko nije dobijao više od parčenceta svece osim onih koje su morale raditi perom i mastilom. Soba je zaista bila pretrpana, sa malo prostora za kretanje između dve kratke postelje. Većina njihovih stvari bila je spakovana u dvema škrinjama okovanim mesingom. Haljine Prihvaćenih, i ogrtači koji im sada svakako nisu bili potrebni, visili su o klinovima na zidovima, tamo gde se kroz iskrzane rupe u ispucalom žutom malteru videla drvena podloga. Između kreveta je bio uguran maleni nakrivljeni sto, a na trošnom umivaoniku u uglu stajao je beli bokal i lavor zalomljen na neverovatno mnogo mesta. Čak ni Prihvaćene koje su na svakom koraku tapšali po ramenu nisu imale posebne povlastice.

Nekoliko jadnih plavih i belih divljih cvetova – koje su vremenske prilike prevarile da kasno i ne naročito uspešno procvetaju – virilo je iz žute vaze slomljenog grlića između dve smeđe glinene šolje na stolu. Iole živopisan bio je samo vrabac sa zelenim prugama u kavezu od pruća. Elejna mu je lečila slomljeno krilo. Okušala je svoju malu veštinu s Isceljivanjem na drugoj ptici, ali pevačice su bile premale da bi preživele taj šok.

Ne žali se, reče ona sebi odlučno. Aes Sedai su živele malo bolje, polaznice i sluge malo gore, a vojnici Gareta Brina najčešće su spavali na zemlji. Ono sto se ne može promeniti mora se istrpeti. Lini je to stalno govorila. Pa, u Salidaru je bilo malo udobnosti i nimalo raskoši. Baš kao ni hladnoće.

Ona odmaknu bluzu od tela i dunu niz grudi. „Bolje da budemo tamo pre njih, Ninaeva. Znaš kakve su ako moraju da čekaju.“

Nije bilo ni daška vetra, a vreli vazduh kao da je izvlačio znoj kroz svaku poru. Mora da se nešto može učiniti s vremenskim prilikama. Naravno, da je tako, vetrotragači Morskog naroda već bi to verovatno učinili, ali ona bi možda ipak mogla nešto da smisli, samo kad bi joj Aes Sedai dozvolile da se dovoljno dugo odvoji od ter’angreala. Kao Prihvaćena, mogla je navodno da uči gde god poželi, ali... Kad bi mislile da istovremeno mogu da jedem i pokazujem im kako da prave terangreal, ne bih imala ni minut slobodnog vremena. Makar će se sutra to prekinuti.

Premestivši se na svoju postelju, Ninaeva se namršti i poigra adamom oko ručnog zgloba. Uvek je bila uporna u tome da ga jedna od njih ima na sebi dok spavaju, iako je izazivao krajnje čudne i neprijatne snove. Jedva da je bilo potrebe za tim; a’dam teško da bi mogao da zadrži Mogedijen, a povrh toga, ona je delila zaista maleni sobičak sa Birgitom. Birgita je bila sasvim dobar stražar, a Mogedijen je bila na ivici suza kad god bi se Birgita samo namrštila. Ona je imala najmanje razloga da priželjkuje da Mogedijen bude u životu, i najviše razloga da joj želi smrt, a žena je to i te kako dobro znala. Večeras će narukvica biti još beskorisnija nego inače.

„Ninaeva, čekate nas.“

Ninaeva glasno šmrknu – nije umela nikome da bude dobar potrčko – ali uzela je jedan od dva pljosnata kamena prstena sa stola između kreveta. Oba su joj bila prevelika za prste, jedan je na sebi imao pruge i plave i smeđe tačkice, dok je drugi bio crven i plav, a oba su bila izvijena tako da imaju samo jednu ivicu. Razvezavši kožnu uzicu oko vrata, Ninaeva namaknu plavosmeđi prsten do drugog, teškog i zlatnog. Do Lanovog pečatnjaka. Dodirnula je nežno debeli zlatni obruč pre nego što je oba strpala ispod bluze.

Elejna uze plavocrveni prsten i namršti se nad njim.

Prstenovi su bili ter’angreali koje je napravila oponašajući onaj koji je sada u Sijuaninim rukama, i uprkos jednostavnom izgledu, bili su neverovatno složeni. Spavanje sa jednim od njih prislonjenim uz kožu odvelo bi spavača u Tel’aran’riod, Svet snova, odraz stvarnog sveta. Možda i svih svetova; neke Aes Sedai su tvrdile da postoji mnogo svetova, kao da moraju postojati sve razlike Šare, te da svi ti svetovi zajedno tvore još veću Šaru. Važno je bilo da je Tel’aran’riod odraz ovog sveta, i imao je krajnje korisna svojstva. Pogotovo što Kula nije znala ništa o ulasku u njega, bar koliko su one mogle da ustanove.