Gospodar haosa

Beonin je zvučala kao da je te reči govorila tako često da jedva i pomišlja na njih. Sve Aes Sedai su odavno navikle na Sijuan i Leanu. Počele su prema njima da se ophode kao prema dvema devojkama koje ne mogu prestati da se prepiru. Aes Sedai su obično na sve druge gledale kao na đecu. Čak i na ove dve koje su nekada bile pune sestre.

„Šalji ih kod Tajane ili nemoj", odbrusi Mirela, „samo ne pričaj o tome.“ Elejna nije mislila da je mračno lepa žena ljuta na Sijuan ili Leanu. Možda nije ljuta ni na koga i ni na šta posebno. Imala je promenljivu ćud, izuzetnu čak i među Zelenima. Njena haljina od zlatnožute svile poprimila je visok okovratnik, ali sa ovalnim izrezom koji joj je otkrivao gornji deo poprsja; imala je i čudnu ogrlicu, nalik na široku srebrnu kragnu koja je držala tri mala bodeža balčaka ugneždenih u njenom dekolteu. Četvrti bodež pojavio se i nestao tako brzo da joj se to moglo i učiniti. Odmerila je Ninaevu od glave do pete kao da traži neku manu u njoj. „Idemo li do Kule ili ne? Ako ćemo već ovo da radimo, bolje da pri tom postignemo nešto korisno.“

Elejna je sada znala zašto je Mirela ljuta. Kada su ona i Ninaeva tek došle u Salidar, sastajale su se sa Egvenom u Tel’aran’riodu svakih sedam dana da bi pričale o onome što su naučile. To nije uvek bilo lako, pošto je Egvenu stalno pratio makar jedan aijelski šetač kroz snove od kojeg je učila. Sastanak bez Mudre ili dve zahtevao je izvesne muke. U svakom slučaju, sve se to okončalo kada su došle do Salidara. Ovih šest Aes Sedai iz Šerijaminog veća preuzelo je sastanke, kada su imale samo tri originalna ter’angreala i shvatanje Tel’aran’rioda koje je jedva prevazilazilo puko saznanje o tome kako da u njega dođu. To je bilo baš kada je Egvena povređena, što je dovelo do suočavanja Aes Sedai i Mudrih, dve grupe gordih i odlučnih žena koje su podozrevale jedna u drugu i nisu bile spremne da popuste ni za pedalj niti da iole saviju šiju.

Naravno, Elejna nije znala šta se dešavalo na tim sastancima, ali mogla je da se ravna po sopstvenim iskustvima i delićima koje bi Šerijam i ostale tu i tamo odale.

Aes Sedai su bile sigurne da mogu naučiti sve čim saznaju da postoji nešto što se može naučiti, obično su očekivale poštovanje kakvo se ukazuje kraljici, a uvek su očekivale da im se ono što žele da znaju kaže bez odlaganja ili zamajavanja. Očigledno su tražile odgovore na sve, od toga šta Rand smera preko toga kada če Egvena dovoljno ozdraviti da se vrati u Svet snova, do mogućnosti da se uhode tudi snovi u Tel’aran’riodu ili da se u Svet snova fizički uđe, te da se neko uvede u san protiv njegove volje. Čak su više puta pitale je li moguće uticati na fizički svet onim što učiniš u snu, što je bila čista nemogućnost u koju su očito sumnjale. Morvrin je malo čitala o Tel’aran’riodu, dovoljno da postavi mnogo pitanja, mada je Elejna podozrevala da je medu njima bilo i dosta Sijuaninih. Mislila je da se Sijuan natura da i sama prisustvuje sastancima, ali činilo se da Aes Sedai smatraju dovoljno velikim ustupkom to što joj dozvoljavaju da koristi prsten u radu s doušnicima. Ono što ju je uznemiravalo bilo je mešanje Aes Sedai u taj rad.

A što se tiče Aijelki... Mudrih – šetača kroz snove, makar, kojih je Elejna bila svesna zahvaljujući sopstvenim susretima – one ne samo da su znale gotovo sve što se moglo znati o Svetu snova, već su na to gledale maltene kao na svoj privatni zabran. Nisu volele da bilo ko dolazi tu u neznanju i oštro su postupale kada bi ugledale nešto što su smatrale glupošću. Pored toga, one su obično ćutale, naizgled žestoko odane Randu, nevoljne da kažu mnogo više od toga da je živ, ili da će se Egvena vratiti u Tel’aran’riod kada bude dovoljno ozdravila, i više nego nevoljne da odgovaraju na pitanja koja su smatrale nepristojnim. To poslednje moglo je da znači da ne veruju kako onaj ko pitanja postavlja zna dovoljno da bi čuo odgovor, ili da i pitanje i odgovor nekako krše njihovu čudnu filozofiju časti i dužnosti. Elejna je znala tek nešto više o đi’e’tohu od toga da postoji, i da izaziva veoma neobično, veoma osetljivo ponašanje.

Sve u svemu, bio je to nepogrešiv put ka propasti i Elejna je smatrala da se ta propast iznova priprema svakih sedam dana, makar sa stanovišta Aes Sedai.

Šerijam i ostalih pet u početku su morale da imaju lekcije svake noći, ali sada su ih imale samo dvaput nedeljno. U noći pre sastanka s Mudrima, kao da žele da izoštre svoje veštine poslednji put pred takmičenje. I u noći posle toga, obično stisnutih usta, kao da razmatraju šta je to krenulo loše i kako se tome suprotstaviti. Mirela verovatno već kipi zbog propasti koja će se dogoditi sledeče noći. Svakako će se nekakva dogoditi.

Morvrin se okrenu Mireli i otvori usta, ali među njima se iznenada nađe još jedna žena. Elejni je bio potreban časak da u bezvremenim crtama lica prepozna Geru, jednu od kuvarica. Ogrnuta šalom sa Plamenom Tar Valona i zelenim obrubom, bila je upola mršavija nego obično. Gera prekorno podiže prst prema Aes Sedai – pa iščeznu.