Gospodar haosa

Elejna umalo nije zaškrgutala zubima. Ona i Ninaeva su im rekle da je Elaida raščinila Šemerin, Žutu sestru, i vratila je u Prihvaćene, ali ove u to, naravno, nisu poverovale. Jedna Aes Sedai se mogla naterati da odsluži kaznu, mogla je biti prognana, ali nije mogla biti raščinjena a da ne bude umirena. Ali činilo se da Elaida čini upravo to, kako god glasio zakon Kule. Možda je iznova pisala zakon Kule.

Nekoliko obaveštenja što su ih Ninaeva i Elejna prenele ovim ženama naišlo je na nevericu. Tako mlade žene, Prihvaćene, nisu mogle dovoljno poznavati svet da bi znale šta je moguće a šta ne. Mlade žene bile su lakoverne, podložne obmani; mogle su da vide i poveruju u ono čega uopšte nema. Morala je da se uzdrži da ne lupne nogom. Jedna Prihvaćena uzimala je ono što su Aes Sedai želele da joj podare i nije pitala šta to ove neće da joj daju. Kao na primer, izvinjenje. Zadržala je miran izraz lica i nastavila da kipi u sebi.

Sijuan nije smatrala da treba da se uzdržava. U najvećem broju slučajeva nije. Kada je Aes Sedai nisu pazile, mrko ih je gledala. Naravno, ako bi jedna od ove tri pogledala prema njoj, na licu bi joj se za tren oka pojavio izraz krotkog prihvatanja. Bila je veoma izvežbana u tome. Lav opstaje tako što je lav, rekla je jednom Elejni, a miš tako što je miš. Pa opet, Sijuan je miša glumila loše i na silu.

Elejna pomisli da je opazila brigu u Sijuaninim očima. Ovaj zadatak bio je Sijuanin otkad je dokazala Aes Sedai da bezbedno može da koristi prsten – istina, posle tajnih lekcija koje su ona i Leana dobile od Ninaeve i Elejne – i da je prvorazredni izvor podataka. Trebalo je vremena da se ponovo uspostavi veza sa doušnicima raštrkanim po zemljama, i da se njihovi izveštaji preusmere od Kule za Salidar. Ako Šerijam i druge smeraju da to preuzmu, Sijuan bi mogla biti manje korisna. U istoriji Kule nijednu mrežu uhoda nikada nije vodio niko osim punopravne sestre sve dok Sijuan nije došla u Salidar sa svojim saznanjima o Amirlininim očima i ušima, i onih koji su pripadali Plavom ađahu pre nego što je ona postala Amirlin. Beonin i Karlinja otvoreno su ispoljavale nespremnost da se oslone na ženu koja više nije jedna od njih, a ni druge nisu mnogo zaostajale. Istinu govoreći, nijedna se nije osećala prijatno u društvu umirene žene.

Elejna nije imala šta da radi. Aes Sedai su to mogle nazivati lekcijom, mogle bi čak i misliti o tome tako, ali ona je iz ranijih iskustava znala da će joj, ukoliko pokuša da podučava a da to niko ne zatraži od nje, slomiti nos za tili čas. Ona je bila tu da bi odgovarala na njihova moguća pitanja, i samo zato. Pomislila je na stoličicu – koja se pojavila, sa nogarama izrezbarenim u vidu loze – i sela da sačeka. Stolica bi bila udobnija, ali mogla je da izazove prigovaranje. Jedna Prihvaćena koja previše komotno sedi često je izgledala kao Prihvaćena koja nema dovoljno posla. Trenutak kasnije, Sijuan stvori sebi gotovo istovetnu stoličicu. Stegnuto se osmehnu Elejni – i namršti se prisutnim Aes Sedai u leđa.

Kada je Elejna prvi put posetila ovu sobu u Tel’aran’riodu, bio je tu polukrug takvih stoličica, desetak ili više ispred stola prekrivenog duborezom. Pri svakoj poseti bilo ih je sve manje, a sada nije preostala nijedna. Verovala je da to ukazuje na nešto, mada nije mogla da se seti na šta. Bila je sigurna da i Sijuan isto to misli, te da je najverovatnije potpuno zbunjena, ali sve da je to i bila, nije to podelila s Elejnom ili Ninaevom.

„Borbe u Šijenaru i Arafelu jenjavaju’, promrmlja Šerijam sebi u bradu, „ali ovde se nigde ne pominje zbog čega su započele. Čarke samo, ali opet, Krajišnici se ne tuku jedni protiv drugih. Imaju Pustoš za to.“ Ona je bila Saldejka, a Saldeja je bila jedna od zemalja Krajine.

„Makar je Pustoš i dalje mirna“, reče Mirela. „Gotovo previše mirna. Ne može da potraje. Dobro je da je Elaida imala mnogo doušnika širom Krajine.“ Sijuan je uspela da sklopi trzaj sa besnim pogledom u Aes Sedai. Elejna nije verovala da je njoj već pošlo za rukom da stupi u vezu sa bilo kojim svojim uhodom u Krajini; oni su se nalazili daleko od Salidara.

„Bolje bih se osećala kad bi isto to moglo da se kaže za Tarabon.“ Stranica u Beonininoj ruci izdužila se i raširila; ona baci pogled na nju, omirisa je i odbaci u stranu. „Doušnici u Tarabonu još ćute. Svi do jednog. O Tarabonu je doznala samo iz glasina koje su kolale Amadicijom i po kojima su Aes Sedai umešane u rat “ Odmahnula je glavom na besmislenost stavljanja takvih glasina na papir. Aes Sedai se nisu mešale u građanske ratove. U svakom slučaju, nedovoljno otvoreno da bi bile primečene. „A iz Arad Domana je izgleda stiglo samo nekoliko zbrkanih izveštaja.“

„Ubrzo ćemo i same znati dovoljno o Tarabonu“, reče Šerijam umirujuće. „Još nekoliko nedelja.“