Gospodar haosa

Nije joj prijalo ni čekanje na umivanje, niti slušanje Elejninog izlaganja o onome što se dogodilo pošto ih je ostavila u Elaidinoj radnoj sobi. Njena noč se pretvorila u dugo jalovo pretraživanje ulica Tar Valona, pustih i praznih, ako se zanemare ona, golubovi, pacovi i hrpe đubreta. Prenerazila se. Tar Valon je uvek bio besprekorno čist; Elaida je sigurno strašno zapostavila grad čim se đubre vidi i u Tel’aran’riodu. Jednom je načas ugledala Leanu kroz prozor krčme blizu Južne luke – od svih mogućih mesta – ali kada je pohitala unutra, u glavnoj prostoriji bili su samo sveže obojeni plavi stolovi i klupe. Trebalo je jednostavno da odustane, ali Mirela ju je odnedavno gnjavila i želela je da čiste savesti kaže toj ženi kako je pokušala. Mirela je umela da otkrije izvrdavanje bolje od svih koje je Ninaeva ikad videla ili čula. Da bi to završila, istupila je noćas iz Tel’aran’rioda i zatekla Elejnin prsten već na stolu, a Elejnu u čvrstom snu. Da je postojala neka nagrada za beskoristan trud, ona bi je osvojila bez po muke. A sada je pride saznala da Šerijam i ostale umalo nisu izginule... Čak je i vrapčeva pesma u kavezu od pruća izazvala njen kiseo pogled.

„Misle da sve znaju“ promrmljala je Ninaeva s omalovažavanjem. „Pričala sam im o košmarima. Upozoravala ih, a prošle noći nije bilo prvi put “ Nije bilo nimalo važno to što je svih šest sestara Isceljeno pre nego što je ona stigla i da se vrati iz Tel’aran’rioda. Veoma lako je moglo da se završi mnogo gore – zato što misle da sve znaju. Razdraženo je cimala pletenicu i tako usporila sređivanje za taj dan. A’dam joj se povremeno kačio za kosu, ali ona nije imala nameru da ga skida. Na Elejnu je došao red da ga danas nosi na ruci, ali ona bi isto tako mogla i da ga ostavi okačenog o klin. Zabrinutost ju je peckala kroz narukvicu, i neizbežni strah, ali više od svega ostalog – nemoć. Nesumnjivo je „Marigan“ već pomagala da se pripremi doručak; obavljanje kućnih poslova izgleda da joj je jednako smetalo koliko i zarobljeništvo. „Dobro si se toga setila, Elejna. Nisi rekla kako si i sama tamo završila posle pokušaja da upozoriš sve ostale.“

Još brišući lice ručnikom, Elejna zadrhta. „Nije bilo tako teško setiti se toga. Toliki košmar smo mogle samo sve zajedno da savladamo. Možda su se malo naučile poniznosti. Možda njihov sastanak sa Mudrima večeras neće biti tako loš.“

Ninaeva klimnu glavom. Kao što je i mislila. Ali ne to u vezi sa Šerijam i ostalima; Aes Sedai će se naučiti poniznosti kad kozama izrastu krila, a i tada dan pre nego što se to dogodi Mudrima. Nego u vezi s Elejnom. Verovatno je dozvolila da i sama bude zarobljena u košmaru, mada devojka to nikad neće priznati. Ninaeva nije bila sigurna smatra li to Elejna kako je prihvatanje zasluga zbog hrabrosti zapravo razmetanje, ili jednostavno ne shvata koliko je hrabra. Kako god bilo, Ninaevu je rastrzalo divljenje prema hrabrosti te žene i želja da Elejna makar jednom tu hrabrost prizna. „Mislim da sam videla Randa.“ To je natera da spusti peškir.

„Je li bio tamo u svom telu?“ To je bilo opasno, sudeći po rečima Mudrih; tako se izlagao opasnosti da izgubi deo svoje ljudskosti. „Upozorila si ga na to.“

„A kad je on to naučio da posluša razumne reči? Samo sam ga načas ugledala. Možda se samo dotakao Tel’aran’rioda u snu.“ Teško da je bilo tako. Očito je svoje snove ogradio štitovima toliko jakim da po njenom mišljenju nije mogao nikako drugačije doći u Svet snova nego u sopstvenom telu, čak ni da je on šetač kroz snove i da ima jedan od prstenova. „Možda je to bio neko ko je malo ličio na njega. Kao što rekoh, videla sam ga samo načas, na trgu ispred Kule.“

„Trebalo bi da sam kraj njega“, promrmlja Elejna. Ispraznivši lavor u noćnu posudu, ona pusti Ninaevu da dođe do umivaonika. „Trebam mu.“

„Njemu treba ono sto mu je oduvek trebalo“ namršti se Ninaeva dok je ponovo punila lavor iz bokala. Mrzela je da se umiva vodom koja je prestajala cele noći. Makar nije bila hladna; hladna voda više nije postojala. „Neko da ga jednom nedeljno klepi po ušima onako, reda radi, kako ne bi skrenuo s pravog puta.“

„Nije pošteno.“ Elejnine reči prigušila je čista bluza koju je navlačila preko glave. „Stalno se brinem za njega.“ Njeno lice iskoči na vrhu, pre zabrinuto nego ozlojeđeno, kakav god joj ton bio, i ona skinu belu haljinu s pojasom sa jednog klina. „Brinem zbog njega čak i u snovima. Šta misliš, troši li on vreme na brigu za mene? Ja tako ne mislim.“