Gospodar haosa

Zemljane ulice bile su pune, kao i obično kada bi se dovoljno razdanilo. Aes Sedai su klizile smireno, ne obazirući se na prašinu i vrelinu, tajanstvenih lica na tajanstvenim zadacima, često sa Zaštitnicima za petama, vukovima hladnih očiju koji su se badava pravili da su pripitomljeni. Vojnika je bilo posvuda, obično su marširali ili jahali u grupama, mada Ninaevi nije bilo jasno zašto im se dopušta da tako zakrče ulice kad već imaju logore u šumi. Deca su se muvala unaokolo i često oponašala vojnike, sa granama umesto mačeva i džilita. Polaznice odevene u belo trčkarale su za svojim poslovima kroz tu gužvu. Služinčad se kretala nešto sporije, žene naručja punih posteljine za krevete Aes Sedai ili s korpama hleba iz kuhinja, muškarci koji su vodili volovske zaprege pretrpane ogrevom, vukli škrinje ili nosili na ramenima čitava trupla ovaca za kuhinje. Salidar nije bio podignut za tako mnogo ljudi; selo samo što nije popucalo po šavovima.

Ninaeva produži. Jedna Prihvaćena mogla je navodno da bezmalo čitav dan provede kako želi, osim ako ne podučava polaznice, da proučava ono što odabere, sama ili s nekom Aes Sedai, ali svaka Aes Sedai mogla je da uposli onu Prihvaćenu koja očigledno nema nikakvog posla. Nije imala nameru da provede dan pomažući nekoj Smeđoj sestri da popisuje knjige ili prepisujući poruke za kakvu Sivu. Mrzela je prepisivanje, s onim silnim coktanjem ukoliko zakrmači, i svim onim uzdasima zbog toga što joj rukopis nije uredan kao u kakvog pisara. I zato je vrludala kroz prašinu i gomilu i pazila na Sijuan i Leanu. Bila je dovoljno ljuta da je mogla da usmerava i ne koristeći Mogedijen.

Kad god bi postala svesna teškog zlatnog prstena ugneždenog između dojki, pomislila bi: Mora biti u životu. Sve i da me je zaboravio. Svetlosti, samo dozvoli da bude živ. A to poslednje ju je, naravno, samo još više ljutilo. Kad bi al’Lanu Mandragoranu samo palo na pamet da je zaboravi, pokazala bi ona njemu. Mora biti živ. Zaštitnici su često ginuli dok bi se svetili za svoje Aes Sedai – bilo je izvesno jednako kao i da se sunce rađa da nema tog Zaštitnika koji bi dopustio bilo čemu da se ispreči takvoj odmazdi – ali Lan nije mogao da osveti Moirainu, kao što to ne bi mogao da je pala s konja i slomila kičmu. Ona i Lanfear ubile su jedna drugu. On mora biti živ. I zašto bi se ona uopšte osećala krivom za Moiraininu smrt? Istina, to je oslobodilo Lana za nju, ali ona s tim nije imala ništa. Opet, prva pomisao joj je bila, kad je saznala da je Moiraina mrtva, koliko god kratkotrajno, da se raduje što je Lan slobodan, umesto da tuguje za Moirainom. Nije mogla da se oslobodi stida zbog toga i zato je bila ljuća nego ikad pre.

Najednom je ugledala Mirelu kako ide ulicom prema njoj sa žutokosim Krojem Makinom, jednim od svoja tri Zaštitnika, mladim suvonjavim čovekom čvrstim poput kamena. S odlučnim izrazom na licu, Aes Sedai svakako ničim nije pokazivala posledice prethodne noći. Ni po čemu se nije videlo da Mirela traga za njom, ali Ninaeva brzo šmugnu u veliku kamenu zgradu koja je nekada bila jedna od tri krčme u Salidaru.

Široka glavna prostorija bila je raščišćena i nameštena kao čekaonica; omalterisani zidovi i visoka tavanica bili su zakrpljeni, nekoliko svetlih tapiserija pokačeno, a tri-četiri živopisna čilima razbacana po podu, koji više nije izgledao baš krzavo, ali i dalje nije mogao da zadrži sjaj. Senovita unutrašnjost čak je delovala sveže posle ulice. Ili makar svežije. Isto tako, bila je zauzeta.

Ispred jednog širokog, neupaljenog kamina lenjo je stajao Logan, gurnuvši peševe zlatom izvezenog crvenog kaputa za leđa, pod pomnim pogledom Lelejne Akaši, čiji je šal s plavim porubom jednako ukazivao na zvaničnost trenutka. Vitka žena dostojanstvenog držanja koja se povremeno toplo osmehivala bila je jedna od tri predstavnice Plavog ađaha u Dvorani Kule u Salidaru. Danas, dok je posmatrala Logana, ponajviše se ispoljavala prodornost njenog pogleda.

Dva muškarca i jedna žena, gizdavi u vezom ukrašenoj svili i zlatnom nakitu, sve troje prosedi, a jedan muškarac bezmalo ćelav, sa četvrtasto potkresanom bradom i dugačkim brkovima kao nadoknadom za to. Moćni altarski plemiči pristigli su juče sa jakom pratnjom i međusobnom sumnjom koja je bila jednako jaka kao i podozrenje prema tome što Aes Sedai okupljaju vojsku u Altari. Altarci su bili odani gospodaru, gospi ili gradu, tako da je malo ili nimalo vernosti preostajalo u njima za državu po imenu Altara, i malo je plemića plaćalo namete, ili činilo ono što bi kraljica u Ebou Daru rekla, ali obratili su pažnju na vojsku koja se obrela među njima. Samo Svetlost zna kakve su posledice na njih ostavile glasine o Zmajuzakletima. Za sada, ipak, zaboravili su da s visine gledaju jedni na druge, ili da prkosno zure u Lelejnu. Oči su im bile prikovane za Logana, kao što bi bile prikovane za kakvu ogromnu, šarenu otrovnicu.