Gospodar haosa

Lice njegovog pomoćnika ostalo je usiljeno kao i uvek, ali počeo je da trlja ruke što je obično radio kad se osećao uvređenim. „Ono što bi moj gospodar mogao očekivati da čuje od njega, ali isto tako upravo ono što će se ponavljati tamo gde on najviše osluškuje, na ulicama i mestima gde plemići tračare uz vino. Tamo se besmislicama nikada ne smeju; samo ih slušaju. Lako je poverovati u ono previše besmisleno da s"e poveruje, zato što je previše besmisleno da bi bilo laž.“

„Kako bi ti to predstavio? Ne želim da začnem glasine o tome da Deca sklapaju pogodbe sa vešticama.“

„Biće to samo glasina, gospodaru.“ Nijal ga oštro pogleda i Balver raširi ruke. „Kako moj gospodar želi. Sa svakim prepričavanjem bude i doterivanja, tako da jednostavna priča ima najviše izgleda da opstane. Predlažem četiri glasine, gospodaru, ne jednu. Prvo, da je podelu Kule izazvao ustanak Crnog ađaha. Drugo, da je Crni ađah pobedio i preuzeo vlast nad Kulom. Treće, da se Aes Sedai u Salidaru, zgađene i užasnute, odriču zvanja Aes Sedai. I četvrto, da su se one obratile mome gospodaru zatraživši milost i zaštitu. Za većinu ljudi svaka od njih biće potvrda ostalih.“ Cimnuvši peševe, Balver se načas osmehnu, samozadovoljno.

„Vrlo dobro, Balvere. Neka bude tako.“ Nijal otpi dobar gutljaj vina. Osećao je svoje godine na toj vrućini. Kosti su mu bile krte. Ali potrajaće dovoljno dugo da vidi kako je lažni Zmaj srušen, a svet ujedinjen da se suoči sa Tarmon Gai’donom. Sve i da ne poživi da povede ljude u Poslednju bitku, Svetlost će mu svakako makar toliko podariti. „I želim da budu pronađeni Elejna Trakand i njen brat Gavin, Balvere, i da budu dovedeni u Amador. Postaraj se za to. Sada možeš otići.“

Umesto da ode, Balver je oklevao. „Moj gospodar zna da ja nikad ne predlažem kako da se postupa.“

„Ali imaš nameru sada to da predložiš? Šta je posredi?“

„Pritisni Morgazu, gospodaru. Prošlo je više od mesec dana, a ona još razmatra predlog mog gospodara. Ona...“

„Dosta, Balvere.“ Nijal uzdahnu. Ponekad je priželjkivao da Balver nije iz Amadicije, već da je Kairhijenjanin koji je Igru kuća posisao s majčinim mlekom. „Morgaza mi je svakim danom sve naklonjenija, u šta god sama verovala. Više bih voleo da je smesta pristala – mogao bih već danas da dignem Andor na al’Tora, s velikim brojem Dece koja bi mu dala snagu – ali svaki dan koji provede kao moj gost sve je više vezuje za mene. Na kraju će ustanoviti da je u savezu sa mnom zato što svet veruje da je tako, da je upetljana toliko da nikad neće moći da umakne. A niko neće moći da kaže kako sam je prinudio, Balvere. To je važno. Uvek je teže napustiti savez u koji si, kako svet to misli, ušao slobodno, nego onaj za koji možeš dokazati da ti je bio nametnut. Nemar i hitnja vode propasti, Balvere.“

„Kako moj gospodar kaže.“

Nijal mu mahnu da se udalji i čovek ode klanjajući se. Balver to nije shvatao. Morgaza je bila snažan protivnik. Ako je previše pritisne, okrenuće se i potući po svaku cenu. A opet, ako je pritisne taman koliko treba, ona će se tući protiv tobožnjih neprijatelja i neće ni primetiti zamku u koju upada sve dok ne bude prekasno. Vreme ga je pritiskalo, sve te godine koje je proživeo, svi ti meseci koji su mu očajnički bili potrebni, ali on nije želeo da dozvoli da mu žurba uništi planove.

Soko se obruši i tresnu u krupnu patku raspršivši perje i dve ptice se razdvojiše, a patka poče da se premeće u padu na zemlju. Skrenuvši oštro na vedrom nebu, soko nalete na plen u padu i dograbi ga kandžama. Težina patke ga je opteretila, ali uspeo je da poleti natrag prema ljudima koji su ga dole čekali.

Morgaza se upitala nije li ona poput tog sokola, previše ponosna i previše odlučna da bi shvatila kako se namerila na plen pretežak za njena krila. Pokušala je da popusti stisak ruku u rukavicama na uzdama. Njen beli šešir širokog oboda sa dugačkim belim perima slabo ju je štitio od neumoljivog sunca, a znoj joj se rosio na licu. U jahaćoj haljini od zelene svile sa zlatnim vezom nije ličila na zarobljenicu.

Prilike na konjima i na tlu ispunile su dugački pašnjak suve smeđe trave, mada ga nisu prepunile. Skupina muzičara u plavim tunikama sa belim vezom, na flautama, tamburama i drugim instrumentima svirala je laku melodiju pogodnu za popodne provedeno uz rashlađeno vino. Desetak sokolara u dugačkim, do tančina ukrašenim kožmm prslucima preko širokih belih košulja gladilo je sokole sa kapuljačama koji su im sedeli na oklopnim rukavicama, ili pućkalo kratke lule i duvalo mlazeve plavog dima prema svojim pticama. Dvaput više slugu u svetlim livrejama muvalo se okolo sa voćem i vinom u zlatnim vrčevima na zlatnim poslužavnicima, dok je grupa muškaraca odevena u jarke pancire stajala oko pašnjaka tik ispred ogolelog drveća. Svi su bili tu da pripomognu Morgazi i njenoj pratnji, kako bi obezbedili da njen lov sa sokolovima prođe bezbedno.