Gospodar haosa

Da li je voli? Nije to znao. Bila mu je u glavi, upetljana u snove s Elejnom, pa čak i sa Min. Ali znao je da je opasan; nijednoj ženi nije mogao da ponudi ništa osim bola.

Ilijena. Lijus Terin je jecao. Ubio sam je! Neka me Svetlost zauvek proždere!

„Pojavljivanje dve Aes Sedai moglo bi biti od značaja" reče Rand tiho. „Mislim da treba da posetim to svratište i pogledam zbog čega su tu.“ Gotovo svi su stali kad i on, ali Enaila i Džalani su se zgledale i nastavile pravo kraj njega prema vrtu. Malo je podigao glas i rekao znatno odlučnije. „Device koje su ovde poći će sa mnom. Sve koje žele da obuku haljinu i pričaju o provodadžisanju mogu slobodno da ostanu.“

Enaila i Džalani se ukočiše i naglo okrenuše prema njemu, očiju usplamtelih od uvređenosti. Dobro je što Somara danas nije među stražarima; ona bi možda i produžila. Sulinini prsti munjevito se dadoše u govor ruku Devica, i šta god je to imala da kaže, odagnala je uvređenost i umesto toga prizvala na obraze Devica plamen stida. Aijeli su imali raznorazne znakove ruku za trenutke kada je bilo najbolje ćutati. Svaki klan je imao sopstvene, baš kao i svako društvo, pored onih koje su svi Aijeli znali, ali samo su Device od njih stvorile govor.

Rand nije čekao da Sulin završi pre nego što je okrenuo leđa vrtu. Te Aes Sedai bi mogle da odu iz Kaemlina jednako brzo kao što su i došle. On se osvrnu. Avijenda je još zurila u vodu; nije ga videla. On ubrza korak. „Bašere, da li bi poslao nekoga od svojih da pripremi konje? Kod južne štalske kapije.“ Glavna kapija palate otvarala se na Kraljičin trg, svakako ispunjen ljudima koji se nadaju da će ga ugledati. Zatrebalo bi mu pola sata da se kroz njih probije, pod uslovom da ima sreće.

Bašer mahnu i jedan mlađi Saldejac pohita napred tim nezgrapnim koracima čoveka sviknutijeg na sedlo. „Muškarac mora znati kada treba da se povuče pred ženom", reče Bašer ne obraćajući mu se neposredno, „ali mudar muškarac zna da ponekad mora stati i suočiti se s njom.“

„Mladići", reče Bael povlađujući mu. „Mladić juri za senkama i beži od mesečine, a onda se na kraju ubode u stopalo sopstvenim kopljem.“ Neki među Aijelima se zakikotaše, i Device i Ruke s noževima podjednako. Oni stariji.

Rand se ponovo osvrnu, razdražen. „Nikome od vas haljine ne stoje lepo.“ Začudo, Device i Ruke s noževima ponovo se nasmejaše, sada glasnije. Možda je počeo da ovladava aijelskim humorom.

Bilo je baš kao što je i očekivao kada je izjahao kroz južnu štalsku kapiju i zašao u jednu od vijugavih starogradskih ulica. Džedeenova kopita odzvanjala su po kaldrmi dok je pastuv razdragano trčao; šarac je u poslednje vreme retko izlazio iz štale. Na ulici je bilo dosta ljudi, ali ni prineti broju koji se mogao očekivati s druge strane palate, i svi su ovde išli za svojim poslom. Čak i tako, pokazivali su prstom na njega i sašaptavali se. Neki su možda prepoznali Bašera – za razliku od Randa, on je često izlazio i vrzmao se gradom – ali svako ko je izlazio iz palate, pogotovo u pratnji Aijela koji su kaskali za njim, morao je biti važan. Mrmljanje i pokazivanje prstom se nastavilo.

Uprkos pogledima, Rand je pokušao da uživa u lepotama starog grada Ogijera. Te malobrojne prilike kada je mogao prosto da uživa u nečemu bile su dragocene. Ulice su vijugale od blistave kraljevske palate, tekle duž obrisa bregova kao deo zemljišta. Posvuda su stajali vitki tornjevi prekriveni šarenim crepovima, ili zlatne, ljubičaste i bele kupole svetlucave pod suncem. Tu je pogled bio nezaklonjen i pucao je na vrt pun drveća, tamo se na uzvisini ukazivao prizor grada sve do talasastih ravnica i šuma iza visokog srebrnastog zida kojim je čitav Kaemlin bio opasan. Stari grad bio je osmišljen tako da pruža zadovoljstvo i obraduje oko. Po rečima Ogijera, samo su Tar Valon i bajkoviti Maneteren mogli da ga nadmaše, a mnogi ljudi, prevashodno Andorci, verovali su da je Kaemlin ravan i jednom i drugom.

Čisti beli zidovi starog grada obeležavali su početak okolnog novog grada, sa sopstvenim kupolama i tornjevima, među kojima su neke pokušavale da se nose sa visinom onih u starom gradu, postavljenih na njegove više bregove. Tu su uske ulice bile pune ljudi, a čak i široki bulevari, podeljeni po sredini zasađenim drvečem, vrveli su ljudima, volovskim i konjskim zapregama, jahačima, kočijama i nosiljkama. U vazduhu se čuo žamor nalik na zujanje ogromne košnice.