Gospodar haosa

Rand polako klimnu glavom. Najbolje je da ga se klone. Najbolje po njih. Samo je priželjkivao da je malo više pričao s njima o kući. Malo još, dok su ga videle samo kao Randa al’Tora. Kolena su mu još klecala od vezivanja, ali kada se dao u pokret, nije stao dok se ponovo nije našao u Džedeenovom sedlu. Najbolje je da ga se plaše. Najbolje da zaboravi na Dve Reke. Upitao se da li ta planina ikad s vremenom olakša, ili samo biva sve teža i teža.

11 Lekcije i učitelji

Čim je Rand izašao, Verin najzad prodisa. Jednom je rekla Sijuan i Moiraini koliko je on opasan. Nijedna je nije saslušala, a sada, jedva godinu kasnije, Sijuan je umirena i verovatno mrtva, dok je Moiraina... Ulice su vrile od glasina o Ponovorođenom Zmaju u kraljevskoj palati, većinom neverovatnih, a nijedna od onih kojima se moglo verovati nije pominjala neku Aes Sedai. Možda je Moiraina odlučila da ga pusti da misli kako ide svojim putem, ali nikad mu ne bi dozvolila da se previše udalji od nje, ne dok grabi za sebe toliku moć. Ne sada kad je opasnost koju predstavlja postala tako velika. Da li se to Rand okrenuo protiv nje, silovitije nego maločas protiv njih? Ostario je otkad ga je poslednji put videla; na licu mu se videla napetost od borbe. Sama Svetlost zna da je dovoljno razuman, ali nije li to možda i borba za očuvanje duševnog zdravlja?

Dakle, Moiraina mrtva, Sijuan mrtva, Bela kula podeljena, a Rand možda na rubu ludila. Verin razdraženo zacokta. Ako staviš sve na kocku, račun ponekad dođe na plaćanje kad ga najmanje očekuješ, onako kako ni najmanje ne očekuješ. Bezmalo sedamdeset godina njenog pažljivog rada sada može propasti zbog jednog mladića. Pa i tako, predugo je živela, previše toga prošla, da bi dozvolila sebi da bude užasnuta. Prvo ono najvažnije:postaraj se za ono što se može učiniti umesto da se previše brineš zbog onoga što se možda nikada neće dogoditi. Tu lekciju je naučila na silu, ali ju je sada znala napamet.

Najpre je morala da primiri devojke. I dalje su stajale zbijene, kao stado ovaca, plakale, držale se i skrivale lica. Sasvim ih je razumela; nije joj bilo prvi put da se suoči s muškarcem koji ume da usmerava, a još manje sa Ponovorođenim Zmajem, ali i njoj se želudac propinjao kao lađa na moru. Počela je utešnim rečima, tapšanjem po ramenu, milovanjem po kosi, pokušajima da joj glas zvuči majčinski. Uveravajući ih da je Rand otišao – što je u najvećem broju slučajeva značilo da ih ubeđuje da otvore oči – svojski se potrudila da im donese kakav-takav mir. Makar su jecaji utihnuli. Ali Džanasi je neprestano prodornim glasom zahtevala da joj neko kaže kako je Rand slagao, kako je sve to bilo samo varka, dok je Bodvin jednako kreštavo vapila da joj pronađu i izbave brata – Verin bi dala mnogo da sazna gde se Met nalazi – a Larina trtljala kako smesta moraju otići iz Kaemlina, iz istih stopa.

Verin odvuče jednu konobaricu u stranu. Žena neupadljivog lica, najmanje dvadeset godina starija od svih Dvorečanki, sva razrogačena, keceljom je brisala suze i tresla se. Pošto ju je upitala kako se zove, Verin reče: „Donesi im svima dobar sveži čaj, Azril, vreo i sa dosta meda, a stavi i malo rakije u njega.“ Osmotrivši načas mlađe žene, ona nadoda: „Ma, stavi malo više. Svakoj po dobar gutljaj.“ To bi trebalo da im umiri živce. „A i ti i ostale konobarice uzmite malo.“ Azril šmrknu, trepnu i obrisa lice, ali načini kniks; bavljenje redovnim dužnostima izgleda da joj je zaustavilo suze, mada ne i strah.

„Posluži ih u sobama", reče Alana, a Verin klimnu glavom u znak saglasnosti. Malo sna može imati čudesan učinak. Bile su samo nekoliko sati van kreveta, ali rakija i umor od puta mogli bi ih lepo uspavati.

Taj nalog je izazvao metež.

„Ne možemo se kriti ovde”, uspe Larina da kaže usred šmrkanja i štucanja. „Moramo otići! Odmah! On će nas ubiti!“

Bodvin su se obrazi vlažno presijavali, ali lice joj je poprimilo odlučan izraz. Ta dvorečanska tvrdoglavost uvaliće mnoge od ovih devojaka u nevolje. „Moramo pronaći Meta. Ne smemo ga ostaviti sa... sa muškarcem koji može... Ne smemo! Iako je to Rand, jednostavno ne smemo!“

„Ja želim da vidim Kaemlin“, zacvile Džanasi, iako je i dalje drhtala.

Ostale se pridružiše njima trima, s tim da je šačica podržavala Džanasi i pored straha, dok je većina odlučno tražila da odu. Jedna od mladih žena sa Stražarskog Brda, visoka lepa devojka po imenu El, previše svetlokosa za Dve Reke, ponovo stade da zavija iz petnih žila.

Verin se jedva uzdržala da ih sve ne išamara. Za najmlađe je još i bilo nekakvog opravdanja, ali Larina, El i ostale sa pletenicama navodno su bile žene. Većinu niko takao nije, a opasnost je prošla. S druge strane, sve su bile umorne, Randova poseta ih je prenerazila, a u bliskoj budućnosti verovatno ih očekuju nove prepasti, pa je Verin suzdržavala bes.