Gospodar haosa

„Možda je i rekla", mrmljao je Loijal kao da se brani. „Možda je tako nešto i uradila, ne sećam se.“ Ali jedna mu je ruka poletela prema džepu punom knjiga, a Rand je mogao da se kladi u bilo šta da je tu bio cvet, pažljivo odložen. Ogijer pročisti grlo, dubokom tutnjavom. „Erit je prelepa. Nikada nisam sreo nekoga toliko lepog. A i pametna je. Slušala je vrlo pažljivo kada sam joj objašnjavao Serdenovu teoriju – to je Serden, sin Koloma sina Radlinog; on je pisao pre oko šest stotina godina – kada sam joj objašnjavao njegovo stanovište o tome kako su Putevi...“ On se prekide kao da je tek tada opazio kako se oni široko osmehuju. „Pa, jeste me slušala. Pažljivo. Bila je veoma zainteresovana.“

„Siguran sam da jeste", nezainteresovano odvrati Rand. Pominjanje Puteva dalo mu je ideju. Većina Kapija bila je blizu stedinga, a ako je verovati Loijalovoj majci i starešini Hamanu, Loijalu su potrebni stedinzi. Naravno, on nije mogao da odvede Loijala samo do ruba nekog stedinga; nije mogao da usmerava ka samom stedingu ništa više nego što je mogao da usmerava u nekome od njih. „Slušaj, Loijale. Hoću da postavim straže na sve Kapije. A treba mi neko ko ne samo što može da ih nađe, nego može da porazgovara sa starešinama i da dobije njihovu dozvolu.“

„Svetlosti", s gađenjem zareža Perin. On istrese svoju lulu, pa ugasi žišku na kamenu potpeticom svoje čizme. „Svetlosti! Meta si poslao da se suoči sa Aes Sedai, mene hočeš da baciš usred rata sa Samaelom, a uz mene i nekoliko stotina ljudi iz Dveju Reka, od kojih mnoge poznaješ, a sada hoćeš da pošalješ Loijala koji samo što je stigao. Spaljen bio, Rande, pogledaj ga! Potreban mu je odmor. Postoji li iko koga ti nećeš iskoristiti? Možda želiš da ti Faila krene u lovna Mogedijen ili Semirhag? Svetlosti!“

U Randu se uskovitla gnev, bura od koje poče da se trese. Žute oči namršteno su zurile u njega, ali on odvrati olujnim pogledom. „Iskoristiću sve koje moram. Sam si rekao: ono sam što jesam. A ja koristim i sebe, Perine, zato što moram tako. Kao što ću iskoristiti i svakog drugog ako je to neophodno. Više nemamo izbora. Ni ja, ni ti, niti bilo ko!“

„Rande, Perine", zabrinuto je mrmljao Loijal. „Umirite se, budite staloženi. Nemojte se prepirati. Ne vas dvojica.“ Šake veličine šunke trapavo potapšaše i jednog i drugog po ramenima. „Obojica bi trebalo da se odmorite u stedingu. Stedinzi su veoma umirujući, vrlo opuštajući.“

Rand je piljio u Perina, Perin je piljio u Randa. Gnev je još uvek sijao u njemu, plamsaji munja u oluji koja neće da se umiri. Gunđanje Lijusa Terina tutnjalo je na mahove, negde u daljini. „Žao mi je", promrmljao je, misleći na obojicu. Perin samo odmahnu rukom, možda pokazujući da nema razloga za izvinjenje, možda prihvatajući ga, ali sam ga nije ponudio. Umesto toga, glava mu se opet okrenu ka stubovima, prema vratima kroz koja je Loijal ušao. Ponovo je prošlo nekoliko trenutaka pre nego što je Rand čuo bat nogu u trku.

Min ulete trčeći koliko je noge nose. Ne primećujući ni Loijala ni Perina, ona se uhvati Randu za ruke. „One dolaze", teško je dišala. „Upravo su krenule ovamo.“

„Polako, Min", reče Rand. „Umiri se. Već sam počeo da mislim da su sve pale u krevet kao – kako si rekla da se zove? Dimajra?“ U stvari, osećao je primetno olakšanje, iako su se gunđanje i hrapavi smeh Lijusa Terina pojačali čim su pomenute Aes Sedai. Tri je dana Merana svakog popodneva dolazila sa po dve sestre, tačna kao najbolje časovničarsko umetničko delo, ali te posete su iznenada prestale pre pet dana bez ijedne reči objašnjenja. Min nije imala pojma zašto. On se već zabrinuo da se nisu previše uvredile zbog njegovih pravila i odlučile da odu.

Ali Min ga je posmatrala puna očaja. Shvatio je da ona drhti. „Slušaj me! Njih je sedam, ne tri, a nisu me poslale da tražim tvoju dozvolu ni da te obavestim niti bilo šta. Iskrala sam se ispred njih i terala sam Divlju Ružu galopom duž celog puta. Nameravaju da budu u palati pre nego što ti i saznaš da su ovde. Čula sam kad je Merana razgovarala sa Dimajrom, ali nije znala da sam i ja prisutna. Nameravaju da stignu do Velike dvorane pre tebe, tako da ti moraš njima da dođeš.“

„Je li to ono tvoje viđenje, šta misliš?“, mirno ju je upitao. Žene koje mogu da usmeravaju gadno će ga povrediti, tako je rekla. Sedam!, prigušeno prošaputa Lijus Terin. Ne! Ne! Ne! Rand nije obraćao pažnju na njega; ništa drugo nije ni mogao da učini.

„Ne znam“, odvrati Min očajnim glasom. Rand poče da shvata da joj tamne oči sijaju od zadržavanih suza. „Misliš li da ti ne bih rekla kada bih znala? Sve što znam je da one dolaze i...“