Gospodar haosa

Prezir u Dimajrinom glasu žacnuo ga je. Randu su prsti trnuli od čvrstog stiskanja Zmajevog žezla. Njegov bes imao je odjek u Lijusu Terinu i on odjednom shvati kako se ovaj ponovo bori da se dočepa Izvora.

Spaljen bio!, pomisli Rand. Nameravao je da ih stavi pod štit, ali Lijus Terin progovori hropćući gotovo panično:

Nema dovoljno snage. Čak ni sa angrealom, možda nema dovoljno snage, ne da se zadrži svih sedam. Ti budalo! Predugo si čekao! Suviše opasno!

Trebalo je poprilično snage da se bilo ko stavi pod štit. Uz angreal, Rand je bio ubeđen da može napraviti sedam štitova, čak i ako su već prigrlile saidar, ali ako bi makar jedna mogla da raskine taj štit... ili više od jedne. Želeo je da ih zadivi svojom snagom, a ne da im pruži priliku da ga nadvladaju. Ali, postojao je drugi način. Tkajući Vazduh, Vatru i Zemlju baš tako, on udari gotovo kao da namerava da postavi štitove.

Ogledalo Izmaglica se rasprsnu. Odjednom je tu bilo samo sedam običnih žena, koje su stajale pred njim zaprepaštenih lica. Međutim, iznenađenje smesta nestade ispod smirenosti Aes Sedai.

„Čuo si naše zahteve", reče Dimajra običnim glasom ali naredbodavnim tonom, kao da se uopšte ništa nije dogodilo. „Očekujemo da im se prikloniš.“

Rand je, iako nevoljno, zurio u njih. Šta još treba da uradi kako bi im pokazao da neće dozvoliti da ga zastrašuju? Saidin je divljao u njemu, ključali bes. Nije se usuđivao da ga otpusti. Lijus Terin sada je besomučno urlao pokušavajući da iščupa Izvor iz Randovog stiska. Mogao je samo da se drži. Polako ustade. Uz dodatnu visinu postolja, nadnosio se nad njima. Sedam nepomućenih lica ga pogleda. „Ograničenja ostaju", tiho im reče. „A postavljam i još jedan, lični, zahtev. Od danas očekujem da vidim poštovanje koje zaslužujem od vas. Ja sam Ponovorođeni Zmaj. Sada možete otići. Prijem je okončan.“

Koliko za deset otkucaja srca, stajale su tamo, čak i ne trepćući, kao da pokazuju kako ne nameravaju da pomere jednu papučicu po njegovom naređenju. Onda se Dimajra okrete, čak i ne klimnuvši glavom. Dok je prolazila pored Seonid i Rafele, one stupiše iza nje, pa ostale po redu, sve glatko klizeći, bez žurbe, preko crveno-belih pločica pa napolje iz Velike dvorane.

Kada nestaše u hodniku, Rand siđe sa postolja.

„Kar’a’karn je dobro postupio prema njima", reče Melaina, dovoljno glasno da je čuju u svakom ćošku. „Treba ih dohvatiti za potiljak i naučiti ih časti dok ne proplaču za njom.“ Bael nije sasvim uspevao da prikrije svoju nelagodnost što čuje da se na takav način govori o Aes Sedai.

„Možda tako treba postupati i sa Mudrima?" upita Rand uspevajući da se osmehne.

Melaina spusti glas, pomerivši šal da naglasi svoje reči. „Nemoj biti potpuna budala, Rande al’Tore.“

Bael se zakikota, mada mu je žena pokazivala zube. Barem je izvukao kikot. Međutim, Rand se nije oraspoložio zbog šale, a to nije bilo samo zato što je Praznina sve prigušivala. Gotovo je poželeo da je pustio Min da dođe. Bilo je tu suviše podzemnih struja koje nije razumeo, a bojao se da postoje i neke koje čak i ne vidi. Čemu li su one stvarno težile?

Zatvorivši vratašca garderobe, Min se nasloni na tamnu drvenu oplatu izrezbarenu lavovima i duboko udahnu. Faila je došla po Perina, a koliko god da se Loijal bunio kako je Rand želeo da ostane tamo, morao je da se povuče pred prostom istinom kako Rand nema nikakva prava da je tera da ostane bilo gde. Naravno, da je Loijal imao ikakvu predstavu o tome šta je nameravala, možda bi je stavio pod pazuh – sasvim nežno, naravno – i nastavio da sedi u dvorištu čitajući joj.

Stvar je bila u tome što, iako je sve čula, nije mnogo toga videla, izuzimajući Aes Sedai koje se nadnose nad presto i stepenike. Mora da su usmeravale, što je znalo da pomuti slike i aure, ali ona je bila toliko preneražena da ih ne bi primetila i da su bile prisutne. Dok se provratila, one se više nisu nadnosile, a Dimajrin glas više nije bubnjao sa svih strana.

Grickajući donju usnu, brzo je razmišljala. Bile su tu dve prepreke, koliko je mogla da vidi. Prva – Rand i njegovi zahtevi za poštovanjem, šta god da je pod tim mislio. Ako je očekivao da mu se Merana pokloni i spusti čelo na pod, moraće da se načeka, a u međuvremenu, sasvim sigurno ih je naterao da se nakostreše. Mora da postoji neki način na koji to može da se izgladi, samo kada bi ga ona i videla. Druga prepreka su bile Aes Sedai. Rand kao da misli da je to nekakav hir, koji se može obuzdati ako se lupi nogom o zemlju. Min nije bila sigurna da li su Aes Sedai podložne hirovima, ali čak i da jesu, bila je sasvim sigurna da je ovo nešto daleko ozbiljnije. Međutim, jedino mesto gde je to mogla da otkrije bila je Ružina kruna.