Gospodar haosa

„Polazim, kuda?“, pitala je, brišući obraze maramicom, ali ga je pratila, a on je već bio u hodniku. Džalani skoči na noge za tren brže od Beralne, koščate crvenokose plavih očiju i divljeg osmeha.

Da su oko njih bile samo Device, Beralna bi piljila u njega kao da razmatra treba li mu učiniti veliki uslugu i postupiti kao što je naložio, ali ovoga puta on je sam oštro odmeri. Praznina mu je činila glas hladnim i udaljenim. Lijus Terin snizio se do mumlavog cmizdernja, ali Rand se nije usuđivao da se opusti. Ne u Kaemlinu; nigde ni blizu Kaemlina. „Beralna, nađi Nanderu i reci joj da treba da se vidimo u Perinovim odajama, uz onoliko Devica koliko želi da povede.“ Nije mogao da ostavi Perina za sobom, a to nije bilo samo zbog Mininog viđenja; kada Merana bude saznala da je Rand otišao, jedna od njih mogla bi da veže Perina onako kako je Alana vezala njega. „Možda se neću vraćati ovamo. Ako iko vidi Perina ili Failu ili Loijala, neka im prenese poruku da se i oni nađu tamo. Džalani, pronađi gazdaricu Harfor. Prenesi joj da mi trebaju pera i mastilo i papiri.“ Morao je da napiše pisma pre nego što ode. Ruka mu je ponovo podrhtavala, a on dodade. „Dosta papira. Pa? Hajde! Hajde!“ One razmeniše samo jedan pogled, pa otrčaše. On pođe u suprotnom pravcu dok je Min gotovo trčkarala da održi korak.

„Rande, kuda idemo?“

„U Kairhijen.“ Pošto je bio uvijen u Prazninu, to je zvučalo poput šamara. „Veruj mi, Min. Neću te povrediti. Pre bih sebi odsekao ruku negoli tebe povredio.“ Bila je tiha, a on konačno spusti pogled i vide kako ga proučava sa čudnim izrazom na licu.

„To je bilo lepo čuti, čobanine.“ Glas joj je bio čudan koliko i lice. Pomisao na trinaest Aes Sedai koje dolaze po njega mora da ju je zbilja uplašila, što i nije čudno.

„Min, ako dođe do suočavanja sa njima, obećavam da ću te nekako poslati dalje od opasnosti.“ Kako bi ijedan muškarac mogao da se suoči sa trinaest? Od te pomisli Lijus Terin ponovo izlete urlajući.

Na njegovo iznenađenje, ona razmahnu onim noževima iz svojih rukava i zausti da nešto kaže, ali onda vrati noževe jednako glatkim pokretom – mora da je vežbala – pre nego što je progovorila. „Možeš da me vodiš za nos do Kairhijena ili bilo gde drugde, čobanine, ali bolje ti je da se dobro ukopaš i upotrebiš svu snagu ako nameravaš da me ikuda oteraš.“ Zbog nečega je bio siguran da nije to nameravala da mu kaže.

Kada su stigli do Perinovih odaja, Rand je pronašao pravi skup. Na jednoj strani dnevne sobe Perin i Loijal sedeli su u potkošuljama, prekrštenih nogu na plavom tepihu, i pušili na lule sa Gaulom, Kamenim psom, koga se Rand sećao iz bitke u kojoj je pao Kamen. Na drugoj strani sobe sedela je Faila, takođe na podu, sa Bain i Čijad, koje su isto bile u Kamenu. Kroz otvorena vrata druge sobe Rand je mogao da vidi kako Sulin presvlači posteljinu, rastresajući je kao da bi je radije iscepala na trake. Svi podigoše pogled kada on i Min uđoše, a Sulin priđe vratima spavaće sobe.

Nastade komešanje kada je objasnio za trinaest Aes Sedai i šta je Min načula. Međutim, nije objašnjavao i viđenja; neki u sobi su znali, neki nisu, a on nije nameravao nikome da priča o tome ako im sama ne kaže. Što nije učinila. Niti o Lijusu Terinu, naravno; ni koliko ga plaši ono što bi se moglo dogoditi u gradu sa trinaest Aes Sedai čak i ako ne bi prstom makle. Neka misle kako se uspaničio, ako im je tako drago; ionako nije bio siguran da nije. Lijus Terin se ućutao, ali Rand je mogao da ga oseti, kao usijane oči koje posmatraju iz tame. Ljutnja i strah, a možda i panika, puzali su iz praznine poput velikih paukova.

Perin i Faila odmah započeše sa ubrzanim pakovanjem, a Bain i Čijad zatrepereše prstima jedna ka drugoj objavivši kako nameravaju da prate Failu, na šta Gaul objavi da će on pratiti Perina. Rand nije shvatao šta se tu događa, ali to je uključivalo da Gaul upadljivo nije gledao u Bain i Čijad, niti one u njega. Loijal prosto istrča, mrmljajući ispod glasa kako je on mislio, o tome kako je Kairhijen mnogo dalje od Dveju Reka nego Kaemlin, a njegova majka je čuvena po brzom pešačenju. Kada se vratio, imao je poluupakovan zavežljaj pod jednom rukom i ogromne bisage preko ramena, iz kojih su još uvek visile košulje. Loijal je bio spreman da smesta krene. Sulin je isto tako nestala, vrativši se sa zavežljajem u rukama koji kao da je u potpunosti bio napravljen od crveno-belih haljina. Sa licem zaleđenim u toj neprimerenoj blagosti, ona zareža na Randa kako joj je zapoveđeno da služi njega i Perina i Failu, a da bi samo gušter sa sunčanicom mogao da pomisli kako ona to može da radi u Kaemlinu ako su svi oni u Kairhijenu. Čak je dodala i „moj gospodaru Zmaju", što je zvučalo kao psovka, kao i naklon, koji je – prosto neverovatno – izvela bez greške. Ovo poslednje kao da je zaprepastilo i nju samu.

Nandera se pojavi gotovo istog trena kad i gazdarica Harfor, koja je nosila kovčežič za pisanje sa nekoliko pera čeličnog vrha i dovoljno papira i mastila i pečatnog voska za pedeset pisama. Sto se pokazalo vrlo dobro.