Gospodar haosa

Alana se ponosno suočila sa njima, a oči su joj opasno svetlucale. Na kraju krajeva, one su govorile o njenom Zaštitniku. „On je negde na istoku. To je sve što znam. Mogao bi da bude Kairhijen.“

„Ako si već vezala muškarca bez pitanja", zahtevala je Kiruna tim zapovedničkim glasom, „zašto, tako ti Svetlosti najsvetije, nisi upotrebila Vezii da ga podvrgneš svojoj volji? U poređenju sa onim drugim to je kao da ga pljesneš po nadlanici.“

Alana je još mogla da kontroliše deo svojih osećanja. Na obrazima joj se pojavi boja, delimično zbog ljutnje, sudeći po tome kako su joj sevale oči, a sasvim sigurno delimično i zbog stida. „Zar ti niko nije rekao?", upitala je, suviše razdragano. „Pretpostavljam da nijedna ne želi ni da razmišlja o tome. Znam da ja sigurno ne želim.“ Fejldrin i Seonid zagledaše se u pod, a one nisu bile jedine. „Pokušala sam da ga prinudim nekoliko trenutaka pošto sam ga vezala za sebe“, nastavi Alana kao da ništa ne primećuje. „Da li si ikada pokušala da golim rukama iščupaš hrast iz korena, Kiruna? To je bilo manje-više isto.“

Kirunin odgovor bio je samo lagano širenje očiju i lagano duboko disanje. Bera uspe da promrmlja: „To je nemoguće. Nemoguće.“

Alana zabaci glavu i nasmeja se. Zbog toga što je držala ruke na bokovima, smeh je delovao prezirno, od čega se Beri skupiše usta a Kiruni oči hladno zasijaše. Verin ih je posmatrala, nelagodno podsećajući Meranu na crvendaća koji posmatra crve. Nekako je Verin uspevala da pokori bez pokoravanja, iako Merana nije uspevala da otkrije kako.

„Nijedna ranije nije vezala čoveka koji može da usmerava", reče Alana kada ju je prošla razdraganost. „Možda je to na neki način povezano.“

„Ako je i tako", odlučno odvrati Bera. Pogled joj je bio jednako odlučan. „Ako je i tako. Još možeš da ga pronađeš.“

„Da“, reče Kiruna. „Ti ćeš poći sa nama, Alana.“ Alana zatrepta kao da se priziva svesti. Glava joj se malo pognu u prećutnoj saglasnosti.

Vreme je, odlučila je Merana. Ako će da održi ovo poslanstvo na okupu, ovo joj je poslednja prilika. Ona ustade, presavijajući al’Torovo pismo da bi nečim zabavila ruke. „Kada sam dovela ovo poslanstvo u Kaemlin", otpočela je, kako bi ih sve podsetila da je ona na čelu; hvala Svetlosti da joj je glas miran, „data su mi široka ovlašćenja, a opet izgledalo je očigledno šta treba uraditi i mi smo", mali podsetnik da ont jesu poslanstvo, „krenule na to uz veliku verovatnoću uspeha. Al’Tor je trebalo da se povuče iz Kaemlina kako bismo mogle da vratimo i krunišemo Elejnu, tako da bi Andor čvrsto stajao uz nas. Lagano, al’Tora je trebalo privići da nam veruje kako ga nećemo povrediti. A i naučen je da pokazuje propisno uvažavanje. Dve ili tri od nas, pažljivo odabrane, zauzele bi Moiraino mesto savetujući ga i vodeći ga. Uključujući Alanu, naravno.“

„A kako znaš da nije ubio Moirainu", prekide je Bera, „kao što se priča da je ubio Morgazu?“

„Čule smo raznorazna govorkanja o njenoj smrti", dodade Kiruna. „Neki čak govore da je umrla boreći se sa Lanfear. Većina tvrdi kako je bila sama sa al’Torom kada je umrla.“

Merana se s naporom uzdrža od odgovora. Ako dozvoli tim ukorenjenim nagonima ijednu reč, na kraju će preovladati nad svima. „Sve smo to imale u šaci", nastavi ona, „kada ste stigle vas dve. Sasvim slučajno, znam, i prateći svoj poriv da ga nađete, ali to je podiglo naš broj na trinaest. Koji muškarac al’Torove vrste ne bi pobegao što brže može kada bi čuo za trinaest Aes Sedai zajedno? Prosto i jednostavno, svaki neuspeh naših planova mora se pripisati tebi, Kiruna, i tebi, Bera.“ Onda je samo mogla da čeka. Ako je iole uspela da ostvari nadmoć...

„Jesi li završila?", hladno je upita Bera.

Kiruna je bila još nepristojnija. Okrenula se ostalima. „Fejldrin, ti češ poči sa nama za Kairhijen, ukoliko želiš. A i ti Masuri, i Rafela.“

Merana je podrhtavala. Presavijeno pismo gužvala je u šaci. „Zar ne vidite?", povikala je. „Pričate kao da možemo da nastavimo isto kao ranije, kao da se ništa nije promenilo. Elaidino poslanstvo je u Kairhijenu, iz Bele kule. Al’Tor to sigurno tako vidi. On je nama potrebniji nego mi njemu, a bojim se da on to i zna!“

Za trenutak se na svim licima, osim na Verininom, videla preneraženost. Verin samo zamišljeno klimnu glavom, tajanstveno se smeškajuči. Za trenutak, svako drugo lice bilo je iskolačenih očiju, zaprepaščeno. Te reči kao da su odzvanjale u vazduhu. On je nama potrebniji nego mi njemu. Nisu im bile potrebne Tri zakletve da bi znale kako je to tačno.

Onda Bera reče vrlo odlučno: „Sedi, Merana, i smiri se.“ Merana je sedela pre nego što je to i shvatila; i dalje podrhtavajući i dalje sa željom da urla, ali sedela je ruku stisnutih oko al’Torove poslanice.