Gospodar haosa

Kiruna joj namerno okrenu leđa. „Seonid, ti ćeš poči, naravno. Još dva Gaidina uvek su korisna. I Verin, čini mi se.“ Verin klimnu glavom kao da je to bilo pitanje. „Dimajra", nastavi Kiruna, „znam da imaš neraščišćene račune sa njim, ali ne želimo da ga ponovo uplašimo, a neko mora da odvede ovu božanstvenu zbirku devojaka iz Dveju Reka do Salidara. Ti, Velajnda, Kajren i Birnisija, moraćete da pomognete Merani u tome.“

Ostale četiri naimenovane promrmljaše prihvatanje bez imalo oklevanja, ali Merana se ohladi. Poslanstvo se nije krunilo; raspalo se u prah.

„Ja...“ Prekide se kada je Bera pogleda, a za njom i Kiruna. I Masuri i Fejldrin i Rafaela isto tako. Raspalo se u prah, a sa njime i sva njena nadmoć. „Možda će vam zatrebati Siva", reče im slabašno. „Sasvim sigurno će doći do pregovora i...“ Ponovo je ostala bez reči. Ovo se nikada ne bi dogodilo da je Kula ostala cela.

„Vrlo dobro", reče Bera konačno, takvim glasom da je uz sve obuzdavanje Merana jedva uspela da joj se obrazi ne zažare od stida.

„Dimajra, ti ćeš odvesti devojke u Salidar", reče Kiruna.

Merana je sedela veoma mirno. Molila se da je Dvorana do sada izabrala Amirlin. Nekoga vrlo jakog, kako u moći tako i u srcu. Trebaće nova Deana, nova Rašima da od njih ponovo napravi ono što su nekada bile. Molila se da ih Alana dovede do al’Tora pre nego što on odluči da prizna Elaidu. Jer, u tom slučaju, ni nova Rašima ne bi mogla da ih spase.

50 Bodlje

Rand je proveo ostatak dana u svojim odajama u Sunčevoj palati, uglavnom ležeći, u ogromnoj postelji sa četiri pravougaona stuba od crnog drveta, deblja od njegove noge, uglačana do visokog sjaja. Kao suprotnost svoj pozlati u primaćoj i dnevnoj sobi, spavaća soba bila je opremljena nameštajem od crnog drveta i slonovače, mada jednako uglastim.

Sulin je trčkarala unutra-napolje, rastresala mu perjane jastuke i nameštala lanene čaršave preko njega, gunđala da su ćebad na podu daleko zdravija, donosila mu čaj od nane koji nije tražio i punč koji nije želeo, sve dok joj nije naredio da prestane. „Po zapovesti moga gospodara Zmaja", zarežala je iza slatkastog osmeha. Uspela je da izvede svoj drugi savršeni naklon, ali je ka vratima poletela kao da ih neće otvoriti već samo prohujati kroz njih.

Min je ostala uz njega. Sedela je na dušecima, držala ga za ruku i mrštila se dok nije posumnjao da ona možda misli da on umire. Konačno je uspeo da je otpremi napolje, dovoljno dugo da bi navukao svileni haljetak od tamnosive svile koji je uvek ostavljao u ormanu. Još je nešto pronašao tamo, daleko pozadi, iza svih stvari. Usku jednostavnu drvenu kutiju, i u njoj flautu, poklon od Toma Merilina u, kako mu se činilo, drugom životu. Seo je pored jednog visokog uskog prozora i pokušao da svira. Posle toliko vremena, u početku je uspeo da proizvede samo cijukave tonove i tišinu. Ti čudni zvuci privukli su Min da se vrati.

„Sviraj mi“, reče mu smejući se oduševljeno, ili možda zaprepašćeno i, naravno, posadi mu se na koleno, dok je on bezuspešno pokušavao da izvede nešto što bi makar ličilo na melodiju. Tako su ih Mudre i zatekle, Amis, Bair i Sorilea i još desetak njih. Min se brzo uspravi na noge, pocrvenevši pri tom, i toliko je vukla i gladila kaput da bi čovek pomislio kako su se rvali.

Bair i Sorilea stigle su do njega pre nego što je stigao da izusti jednu reč.

„Pogledaj ulevo“, naredi mu Sorilea, podigavši mu palcem očni kapak i unese svoje smežurano lice u njegovo. „Pogledaj udesno!“

„Bilo ti prebrzo udara“, mrmljala je Bair, naslanjajući mu koščate prste na vrat.

Činilo se da je Nandera poslala Device u trk čim su mu otkazala kolena. Izgleda da je Sorilea okupila omanju vojsku Mudrih, koje su nameravale da se sruče na palatu poput kakve horde. A činilo se da ionako svaka želi svoju priliku da pregleda Kar’a’karna. Kada su ona i Bair završile, njeno mesto preuze Amis a Bairino Kolinda, vitka žena prodornih sivih očiju koja je izgledala kao da još nije dostigla srednje godine, a opet joj duh beše snažan kao i Sorilein. A opet, tako je bilo i sa Amis, naravno, kao i sa mnoštvom njih. Bockale su ga, istezale, motrile i nazivale tvrdoglavim kad nije hteo da skače. I kao da su stvarno očekivale da to učini.

Ni Min nisu ostavili na miru dok su se Mudre smenjivale oko Randa; ostale su je okružile i postavile stotine pitanja, sve u vezi s njenim viđenjima. Na to je ona, najblaže rečeno, iskolačila oči i zapiljila se u njih i u Randa, kao da se pita da li joj čitaju misli. Amis i Bair joj objasniše – Melaina nije mogla da zadrži novosti o svojim ćerkama za sebe – i umesto da joj se oči još više iskolače, što verovatno i nije bilo moguće, činilo se da će joj iskočiti iz glave. Sorilea kao da je čak prihvatila i Melainin stav da Min njene sposobnosti na izvestan način izjednačuju sa njima, ali pošto su Mudre Mudre – kao što su Aes Sedai Aes Sedai – morala je sve da ponovi gotovo onoliko puta koliko je Mudrih bilo prisutno, jer su one koje su se motale oko Randa želele da budu sigurne kako ništa nisu propustile.