Gospodar haosa

Kada su Sorilea i ostale oklevajući zaključile kako mu samo treba odmor i otišle naredivši mu da se odmori, Min mu se ponovo udobno smesti u krilu. „One razgovaraju u snovima?", upitala je odmahujući glavom. „To izgleda neverovatno, kao nešto iz priča.“ Na čelu joj se pojavi bora. „Sta misliš, koliko je Sorilea stara? A ta Kolinda? Videla sam... ne. Ne, to nema nikakve veze sa tobom. Možda vrućina utiče na mene. Kada znam, ja uvek znam. Mora da je od vrućine.“ Oči joj obešenjački zasvetlucaše, a ona se polako nagnu ka njemu i napući usne kao za poljubac. „Ako ih postaviš ovako", mrmljala je gotovo dotičući njegove, „moglo bi da pomogne. Bilo je delića u tom poslednjem što si pokušavao koji su gotovo zazvučali kao Pevac na gumarabiki.“ Za trenutak je nije shvatio; video je samo njene oči, a kada je konačno shvatio, mora da je pružao i te kakav prizor, jer mu se ona stropošta na grudi smejući se.

Ubrzo stiže poruka od Koiren: raspitivala se o njegovom zdravlju, izražavala nadu da nije bolestan i pitala može li mu doći u posetu sa dvema svojim sestrama; ponudila je i Lečenje, ukoliko bi ga on želeo. Lijus Terin promeškolji se kao da je uznemiren u snu dok je Rand čitao, ali njegovo udaljeno nepovezano mrmljanje nije bilo ni delić njegovog besa u Kaemlinu, a činilo se da je ponovo zaspao čim je Rand spustio pismo.

Bila je to oštra suprotnost Meraninom ponašanju. A i podsetnik da je teško da se išta desi u Sunčevoj palati u podne a da Koiren ne zna sve o tome pre zalaska sunca, ako ne i ranije. On joj posla uljudno zahvaljivanje i uljudno odbijanje. Ustao iz postelje ili ne, još je osećao strahovit umor, a želeo je da bude sasvim pribran pre no što se suoči sa ma kojom Aes Sedai. Tako je moralo biti.

U istoj toj povratnoj belešci, Rand pozva Gavina da ga poseti. On je samo jednom sreo Elejninog brata, ali momak mu se dopadao. Međutim, Gavin nije došao niti mu je odgovorio. Rand sa žaljenjem zaključi kako je Gavin poverovao u priče o svojoj majci. A ne možeš tek tako zamoliti čoveka da prestane da veruje u tako nešto. I svaki put kad bi pomislio na to toliko bi se sneveselio da je čak i Min sve više očajavala smišljajući kao da ga razvedri; ni Perin ni Loijal nisu hteli da budu u njegovoj blizini kad bi bio takav.

Tri dana kasnije od Koiren stiže novi zahtev, jednako uljudan, a treći posle još tri dana, ali on je i tada pronašao izgovore. To je delimično bilo zbog Alane. Još uvek ju je osećao, slabašno i udaljeno, ali svakoga sata bila je sve bliža. To ga nije iznenadilo; bio je siguran da će Merana izabrati Alanu da bude jedna od šest. Nije nameravao da pusti Alanu ni na milju od sebe, ili bar ne negde gde bi mogao da je vidi, ali rekao je da će biti na ravnoj nozi sa Koiren a to je i nameravao. Dakle, Koiren će morati da se naoruža strpljenjem još neko vreme. Osim toga, bio je zauzet, ovako ili onako.

Kratka poseta školi u Bartanesovoj negdašnjoj palati odužila se. Idrijen Tarsin ponovo ga je čekala na vratima da mu pokaže raznovrsne pronalaske i otkrića, najčešće nerazumljive, kao i radnje u kojima su sada pravili za prodaju raznorazne nove plugove i drljače i kosilice, ali teškoću je predstavljao Herid Fel. Ili možda Min. Felove misli su lelujale, kao i obično, jezik ih je sledio i on je vrlo očito zaboravio da je Min prisutna. Mnogo puta ju je zaboravljao. Ali čim bi ga Rand usmerio na glavnu stvar, tada bi je Fel iznenada ponovo primetio i strašno bi se trgao. Neprekidno joj se izvinjavao zbog polupopušene lule, koju se inače nikada nije ni sećao da pripali, neprestano je brisao pepeo sa svoga punačkog stomaka, i neprekidno je gladio svoju sedu kosu. Min kao da je uživala u tome, mada, zašto bi uživala u društvu čoveka koji zaboravlja da je ona tu Rand nije mogao da kaže. Čak ga je i poljubila u teme kada su ona i Rand ustali da krenu, što je čoveka potpuno ošamutilo. To sve nije nimalo pomoglo da sazna šta je Fel dokučio o Pečatima na tamnici Mračnog ili o Poslednjoj bici.

Sledeči dan doneo je belešku nažvrljanu na otkinutom komadiću pergamenta.

Vera i red donose snagu. Moraš raščistiti ruševine da možeš otpočeti gradnju. Objasniću kad se opet vidimo. Ne dovodi devojku. Suviše lepa.

Bila je to užurbana škrabotina sa potpisom utisnutim u ugao pergamenta, a Randu uopšte nije bila jasna. Međutim, kada je ponovo pokušao da dođe do Fela, čovek je navodno rekao Idrijen kako se ponovo oseća mlad pa je krenuo na pecanje. Usred suše. Rand se pitao je li starac konačno skrenuo pameću. Min je sasvim sigurno belešku smatrala zabavnom; pitala je može li da je zadrži, a nekoliko puta ju je uhvatio kako se smejulji nad njom.