Gospodar haosa

Skrenuo Fel pameću ili ne, Rand je odlučio da sledećeg puta ostavi Min, ali u stvari, ona i nije bila s njim uvek kada je to želeo. Kao da je više vremena provodila sa Mudrima nego s njim. Nije shvatao zašto ga to toliko žesti, ali primetio je kako ima želju da se obrecne na koga god kada bi Min bila napolju, među šatorima. Dobro je što nije prečesto uz njega. Ljudi bi primetili. Ljudi bi pričali i pitali se. U Kairhijenu, gde čak i sluge igraju svoju Igru kuća, bilo bi opasno da se ljudi pitaju je li ona važna. Dobro je to. Pokušao je da se ne breca.

Min mu je, naravno, bila potrebna da pogleda plemstvo koje je počelo da dolazi kod njega, jedan po jedan pripadnik, i da se raspituje za njegovo zdravlje – ono popuštanje kolena mora da je uzrokovalo govorkanja. Dolazili su i osmehivali se, pitali koliko namerava da ostane u Kairhijenu ovog puta, kakve su mu namere, ako smeju da pitaju, pa su se još osmehivali, uvek toliki osmesi. Jedini koji mu se nije tako napadno osmehivao bio je Dobrejn, još uvek vojnički izbrijanog temena, još jednako iskrzanih pruga na kaputu, izlizanih od grudnog oklopa koji je skidao pre dolaska u palatu, a bio je tako turoban dok je pitao sve jedno te isto da je Rand bio gotovo srećniji da vidi njega kako odlazi negoli ikoga drugog.

Min je uspevala da bude na tim prijemima, našavši za njih malo vremena pored onoga, šta god da je to bilo, što je radila sa Mudrima; Rand nije nameravao da se raspituje. Teškoća je bila kako je sakriti.

„Mogla bih da se pretvaram da sam ti milosnica", smejala se Min. „Mogla bih da se uvijam oko tebe i hranim te grožđem – pa dobro, suvim grožđem, već neko vreme nisam videla pravo grožđe – a ti bi mogao da me nazivaš svojim malim medenjakom. Onda se niko ne bi pitao šta ću ja tu.“

„Ne“, odrezao je, a njoj lice poprimi zvaničan izraz.

„Misliš li zaista da bi Izgubljeni pošli za mnom samo zbog toga?“

„Mogli bi", odvratio joj je jednako ozbiljno. „Prijatelj Mraka, kao što je Padan Fejn učinio bi to, a on je još živ. Neću da pokušavam tako nešto, Min. U svakom slučaju, ne želim da ovi Kairhijenjani sa njihovim poganim umovima imaju takvo mišljenje o tebi, a ni Tairenci.“ Aijeli su drugačiji; oni su njeno začikavanje smatrali smešnim, u stvari veoma zabavnim.

Min je u svakom slučaju umela da se menja. Smesta je iz zvaničnosti prešla u razdraganost, bez ikakve zadrške, sva u osmesima koji se nisu gasili ni za trenutak. Dok prijem nije odista i počeo.

Izrezbareni pozlaćeni drveni zaslon postavljen u uglu prijemne odaje bio je čist promašaj. Maringilove tamne svetlucave oči toliko su izbegavale da pogledaju na tu stranu da je Rand istog časa znao da će ovaj prevrnuti Sunčevu palatu naglavačke samo da sazna ko se tu krije. Dnevna soba pokazala se bolja – Min je virila kroz pukotinu na vratima primaće, ali nisu svi imali slike i aure koje je mogla da vidi za vreme tih prijema, a ono što je i videla, tu ili šetajući hodnicima, bilo je bledo. Maringil, bele kose, tanak poput sečiva i hladan kao led, umreće od noža. Kolaver, čije je veoma privlačno lice najzad bilo mirno i sabrano, kada je saznala da Avijenda ovoga puta nije sa Random, umreće od konopca oko vrata. Mejlan, sa svojom zašiljenom bradicom i sladunjavim glasom, umreće od otrova. Budućnost je nosila teško breme za Visoke lordove Tira. Arakome i Marakon i Guejam će isto tako umreti, krvavom smrću, kako se Min činilo, u bici. Rekla je da nikada toliko često nije viđala smrt.

Kada je videla kako Guejamovo široko lice prekriva krv, njihovog petog dana u Kairhijenu, toliko joj je pozlilo od te misli da ju je Rand naterao da legne, a Sulin je donela vlažne obloge da joj stavi na čelo. Ovoga puta je on sedeo na dušecima i držao njenu ruku. Držala ga je vrlo čvrsto.

Međutim, nije odustala od začikavanja. Mogao je biti potpuno siguran da će biti prisutna kada bi on vežbao mačevanje, izvodeći figure sa četvoricom ili petoricom najboljih koje je mogao da nađe među tairenskim i kairhijenskim vojnicima, ili kada bi on, Gaul i Ruark bacali jedan drugoga uokolo i pokušavali da šutnu jedan drugog u glavu. Min bi neizbežno prešla prstom preko njegovih golih grudi i napravila neku šalu o tome kako se uzgajivači ovaca ne znoje jer su navikli da na sebi imaju gusto runo, ili nešto slično. Ponekad bi dotakla upola zalečen, nezalečiv ožiljak na boku, taj krug bledoružičastog mesa, ali drugačije, mekše; s tim nikada nije zbijala šale. Uštinula bi ga za zadnjicu – što je bilo najblaže rečeno užasavajuće kada je uokolo bilo drugih ljudi; Device i Mudre skoro bi popadale od smeha svaki put kada bi poskočio; Sulin je delovala kao da će pući od zatomljenog smeha – a Min bi mu se ušuškala u krilo i cmakala ga u svakoj prilici, čak mu je pripretila da će doći i izribati mu leđa kada. bude u kadi, jedne od narednih noći. Kada bi tobože ječao i zamuckivao, smejala mu se i govorila kako to nije dovoljno dobro.