Gospodar haosa

Min bi brzo odustala ako bi neka Devica proturila glavu unutra da najavi nekoga, pogotovo Loijala, koji se nikada nije dugo zadržavao i sve vreme je pričao o Kraljevskoj biblioteci, ili Perina, koji je ostajao još kraće i zbog nečega je delovao sve umornije. Min bi naročito poskočila kada bi Devicu pratila Faila. Dva puta kada se to dogodilo, Min je brzo pronašla knjigu među onima koje je Rand imao u spavaćoj sobi, pa je sedela i pravila se da čita, sa knjigom otvorenom negde na sredini kao da je sve vreme bila tu. Rand nije shvatao hladne poglede koje su dve žene izmenjivale. Nije to bila prava netrpeljivost, čak ni prava nenaklonost, ali Rand je podozrevao da bi, kada bi jedna pravila listu osoba sa kojima ne želi da provodi vreme, ime one druge bilo pri vrhu.

Najzabavnije je bilo to što se drugi put ispostavilo da je knjiga u kožnom povezu prvi deo Eseja o promišljanju Darije Gahand, koji su njemu bili teški i koje je nameravao da vrati u Kraljevsku biblioteku sledeči put kada Loijal navrati. Min je stvarno nastavila da čita i kada je Faila otišla, i pored sveg mrštenja i mrmljanja te noći ju je ponela u svoje odaje u gostinskom krilu.

Ako je između Min i Faile vladala hladna nezainteresovanost, između Min i Berelajn uopšte nije bilo netrpeljivosti. Kada je Somara drugog poslepodneva najavila Berelajn, Rand je navukao kaput, ušao u prijemnu dvoranu i zauzeo visoku pozlaćenu stolicu na postolju pre nego što je rekao Somari da je pusti. Međutim, Min je bila prespora kada je pošla u dnevnu sobu. Berelajn ulete unutra, lepa kao i uvek, u mekoj plavoj haljini, duboko izrezanoj kao i uvek – i oči joj se zaustaviše na Min u njenom bledoružičastom kaputiću i pantalonama. Nekoliko dugih časaka Rand je mogao i da ne postoji. Berelajn je otvoreno odmerila Min od glave do pete. Min je zaboravila na dnevnu sobu; spustila je ruke na bokove i stajala je tako, savijenog kolena, jednako otvoreno proučavajući Berelajn. Osmehnule su se jedna drugoj; Rand pomisli da će mu se kosa nakostrešiti kada su to učinile. To ga je više od ičega podsećalo na dve nepoznate mačke koje se upravo otkrile da su zatvorene u istoj maloj prostoriji. Očito zaključivši kako sad više nema svrhe da se krije, Min odšeta – odleluja bi bila bolja reč; uspela je da Berelajnin hod deluje kao dečački! – pa sede prekrštenih nogu, i dalje se osmehujući. Svetlosti, kako su se samo te žene osmehivale.

Konačno, Berelajn se okrenu Randu, široko rasprostre suknje i duboko se nakloni. Čuo je Lijusa Terina kako mu zvižduće u glavi, uživajući u prizoru veoma lepe žene koja štedno pokazuje svoje draži. I Rand je uživao u prizoru, iako se pitao da li bi trebalo da skrene pogled, bar dok se ona ne uspravi, ali nije on bez razloga seo na postolje. Pokušao je da mu glas istovremeno bude odlučan i pun razumevanja. „Ruarku se omaklo da si zanemarivala svoje dužnosti, Berelajn. Čini se kako si se danima skrivala u svojim odajama pošto sam otišao poslednji put. Čujem da je morao oštro da razgovara s tobom kako bi te naterao da izađeš.“ Ruark nije stvarno to rekao, ali odavao je takav utisak. Njoj na obrazima procvetaše grimizne mrlje. I nagovestiše da je Rand tačno procenio. „Ti dobro znaš zbog čega si ti zadužena za ovo ovde a ne on. Ti treba da slušaš njegove savete, a ne da sve prepuštaš njemu. Nije mi potrebno da se Kairhijenjani odluče na pobunu zato što misle da sam postavio Aijela da vlada nad njima.“

„Bila sam... zabrinuta, moj gospodaru Zmaju.“ I pored oklevanja i zažarenih obraza, glas joj je bio staložen. „Od kad su došle Aes Sedai, govorkanja niču kao pečurke posle kiše. Mogu li da pitam, koga nameravaš da postaviš za vladara ovde?“

„Elejnu Trakand. Kćer naslednicu Andora. Kraljicu Andora, sada.“ Ili barem uskoro. „Ne znam na koja govorkanja misliš, ali ti brini da u Kairhijenu sve bude kako treba, a meni ostavi brigu o Aes Sedai. Elejna će biti zahvalna za ono što činiš ovde.“ Zbog nečega, Min glasno šmrcnu.

„Ona je dobar izbor", zamišljeno reče Berelajn. „Kairhijenjani će je prihvatiti, mislim, možda čak i pobunjenici u brdima.“ To je bilo dobro čuti; Berelajn je pronicljivo pratila strujanja, gotovo kao i svaki Kairhijenjanin. Ona duboko uzdahnu, nateravši Lijusa Terina da prestane da pevuši. „Što se tiče Aes Sedai, priče kazuju kako su došle da te otprate do Bele kule.“

„A ja kažem – ostavi Aes Sedai meni.“ Nije reč o tome da on nema poverenja u Berelajn. Dovoljno joj je verovao da joj prepusti vladavinu Kairhijenom dok Elejna ne zauzme Sunčev presto, čak je verovao kako ona sama nema nikakvih težnji ka prestolu. Ali je isto tako znao: što je manje onih koji su svesni da on ima ikakve namere sa Aes Sedai, to je manja verovatnoća da će Koiren saznati da on misli na nešto drugo osim na njeno zlato i dragulje.