Gospodar haosa

Merana je sedela vrlo tiho. Nije bila sama. Ostatak poslanstva, ako je još uvek moglo tako da se naziva, sedeo je u stolicama pored zidova, u različitim stanjima. Najgore je što je samo Birnisija sedela skupljena kao Merana, bucmastih ruku položenih u krilu, glave malo pognute i pažljivih ozbiljnih očiju; nije progovarala ni reč ako joj se ne bi obratile. Fejldrin je sedela prilično ponosno i govorila je kad god je želela, a isto su radile Masuri i Rafela. Sto se toga ticalo, Seonid je delovala jedva nešto manje neobuzdana, sedeči na ivici svoje stolice i često se odlučno osmehujući. Ostale su bile više kao Velajnda, gotovo spokojne. Sve su bile prisutne, osim Verin i Alane, a Gaidin je bio poslat da ih pronađe. Kiruna i Bera, stojeći usred odaje, sasvim sigurno su bile prisutne.

„Zgađena sam na pomisao da je iko mogao da pošalje takvo pismo jednoj Aes Sedai.“ Kiruna nije grmela, uspevala je da joj glas istovremeno bude hladan i smiran ali i snažan. Ali iz njenih tamnih očiju sevale su munje. „Dimajra, može li tvoj doušnik da potvrdi al’Torov odlazak u Kairhijen?“

„Putovanje", s nevericom je mrmljala Bera. „Ko bi pomislio da će on to ponovo otkriti.“

Jarke perlice na Fejldrininim pletenicama zazveckaše dok je klimala glavom. „Ne možemo da smislimo ništa drugo što bi moglo da bude. Bolje bi bilo da pamtimo kako je on možda moćniji čak i od Logana, ili Mazrima Taima, da?“

„Zar se ništa ne može učiniti u vezi s Taimom?“ Rafelino okruglo lice, obično blago i prijatno, bilo je prilično ukočeno, a njen najčešće sladunjav glas – ravan. „Ima najmanje stotinu muškaraca koji mogu da usmeravaju – cela stotina! – ni dvadeset milja od mesta na kome sedimo.“ Kajren je odlučno klimala glavom, ali nije progovarala.

„Oni moraju da sačekaju", odlučno reče Kiruna. „Svetlosti mi i časti, ne znam koliko će sestara biti potrebno da se ponese sa tolikim brojem. Al’Tor je bitna stvar, a sa njime možemo da se nosimo. Dimajra?“

Dimajra je čekala da ostale završe, naravno. Malo nakrivljene glave, ona reče: „Samo znam da je otišao, čini se sa velikim brojem Aijela, a vrlo verovatno i sa Perinom Ajbarom.“

Verin ukliza u sobu kada je Demajra počela, pa dodade: „Nema sumnje za Perina. Poslala sam Tomasa da proveri logor ljudi iz Dveju Reka. Čini se da su iz palate poslali dvojicu sa Perinovim konjem i onim njegove žene. Ostali su napustili kola i sluge i već jašu na istok što brže mogu. Pod Perinovom vučjom glavom i Crvenim orlom Maneterena.“ Usne joj se izviše u slabašan osmeh kao da je sve to zabavlja. Kajren vrlo očito nije; ona glasno uzdahnu, a potom čvrsto stisnu usne u tanku crtu.

Ni Merani to nije bilo zabavno, ali to je bila takva sitnica u poređenju sa ostalim. Dašak mirisa nečeg pokvarenog kada već sedite na hrpi đubriva; pas koji reži na tebe kad ti vukovi već vuku suknje. Kad samo pomisli koliko se brinula oko Verin, kako se samo koprcala. Verin jedva da je dotakla njene sopstvene planove, osim što je navela Dimajru da predloži današnji nesrećan sukob. To je urađeno tako vešto; Merana je sumnjala da bi iko osim Sive išta primetio. A opet, ona sama složila se čak i sa tim. Suočavanje sa al’Torom i njegovo spuštanje – pokušaj suočavanja i spuštanja – bilo je najmanje što su mogle da urade. Brinula se o Verin, a onda su se pojavile Kiruna i Bera, nijedna vezana za njenu vlast, a obe jake koliko i Masuri ili Fejldrin ili Rafela.

„E, to je trula repa ubačena u paprikaš", smrknuto progunđa Bera. Kajren i nekoliko ostalih klimnuše da se slažu.

„Mala repa“, reče joj Kiruna suvim glasom. Gotovo sve klimnuše glavom osim Merane i Verin. Merana samo meko šmrcnu; Verana je posmatrala Kirunu tim pogledom ptice, nakrivljene glave. „Šta zadržava Alanu?“, pitala je Kiruna, nikoga određenog. „Ne želim da dva puta pričam isto.“

Merana je pretpostavljala da je sve to sama započela, popustivši Verin. Ona je još uvek bila glava poslanstva, sve su i dalje sledile njena naređenja, čak i Masuri i Rafela i Fejldrin. Ali sve su one znale. Nije još uvek bila sigurna da li je Kiruna preuzela kormilo ili je to bila Bera – to što je jedna bila rođena na farmi a druga u palati uopšte nije bilo važno; to nije imalo nikakve veze sa tim što su Aes Sedai – ali u jedno je Merana bila sasvim sigurna: poslanstvo se krunilo oko nje. Tako nešto se nikada ne bi dogodilo da je Bela kula ostala cela, kada je poslanica imala punu moć Kule i Amirlin Tron iza sebe, pa nije imalo nikakve veze da li joj je trebalo i trideset godina da dođe do šala i da li je imala jedva dovoljno snage da ne bude izbačena. Ove su bile samo skup Aes Sedai, sada, koje su nesvesno zauzimale svoja uobičajena mesta.

Kao da ju je izgovaranje njenog imena prizvalo, Alana se pojavila baš kad je Bera otvorila usta. Ova se, zajedno sa Kirunom, ustremi na Alanu. „Al’Tor tvrdi da je otišao u Kairhijen", odlučno reče Bera. „Možeš li ti išta da kažeš?“