Gospodar haosa

Izuzimajući njeno bezvremeno lice, Bera bi ličila na seljanku, sa smeđom kosom kratko podsečenom oko četvrtastog lica, ali ovog trenutka na tom licu je bila samo zlosutna odlučnost. Kiruna, profinjena i upadljiva, svakim delićem je izgledala kao ono što je i bila, sestra kralja Arafela, a i sama moćna gospa. Njene krupne tamne oči svetlucale su kao da se priprema da naredi pogubljenje i uživa u tome. Slike i aure treperile su oko njih kao i uvek oko Aes Sedai i Zaštitnika. Jedna zape Min za oko, kada je zasijala istovremeno oko obe žene, smećkastožuta i tamnoljubičasta. Same boje nisu imale nikakvo značenje, ali od te aure Min se preseče dah.

Sto nije bio daleko od podnožja stepenica, ali dve žene nisu ni pogledale u Min dok su se okretale da se popnu. Nijedna je nije dobro pogledala ni u Salidaru, a sada su bile zauzete sopstvenim razgovorom.

„Alana je trebalo odavno da ga pripitomi.“ Kirunin glas bio je nizak, ali blizu otvorene ljutnje. „Ja bih to učinila. Kada dođe, to ću joj i reći, a Mračni nek nosi lepo vaspitanje.“

„Trebalo je privezati mu povodac", ravnim glasom složi se Bera, „i to pre nego što još više naškodi Andoru.“ Ona je bila Andorka. „Što pre to bolje, kažem ja.“

Dok su se njih dve pele uz stepenice, Min shvati da Mahiro gleda u nju. „Kako su one dospele ovamo?", upitala ga je, iznenađena što joj glas zvuči tako obično. Kiruna i Bera činile su trinaest. Trinaest Aes Sedai. A tu je bila i ta aura.

„Pratile su priče o al’Toru. Bile su na pola puta do Kairhijena kada su čule da je ovde. Ja bih se držao podalje od njih, Min. Njihovi Gaidini kažu mi da ni jedna ni druga nisu dobro raspoložene.“ Kiruna je imala četiri Zaštitnika, a Bera tri.

Min uspe da se osmehne. Želela je da izleti iz gostionice, ali to bi izazvalo talas sumnje, čak i kod Mahira. „To zvuči kao dobar savet. Šta je sa mojim nagoveštajem?“

On je oklevao još časak, a onda spusti slagalicu. „Neću ti reći šta jeste ili šta nije, ali reč u dobro uvo... Možda možeš da očekuješ da je al’Tor uznemiren. Možda bi čak trebalo da razmisliš o tome da neko drugi prenosi poruke, možda jedan od nas.“ Mislio je na Zaštitnike. „Možda su sestre odlučile da al’Tora malčice nauče poniznosti. A to je, cvećko, možda i reč više nego što je trebalo da kažem. Razmislićeš o tome?“

Min nije znala da li je „malčice nauče" bilo ono što se dogodilo u palati ili nešto što će se tek dogoditi, ali sve se uklapalo. A i ta aura. „To mi zvuči kao dobar savet, Mahiro. Ako me Merana traži da prenesem njenu poruku, reci joj da sam narednih nekoliko dana zauzeta proučavanjem znamenitosti Unutrašnjeg grada.“

„Biće to dugo putovanje", zakikotao se nežno je začikavajući. „Još ćeš negde da otmeš i muža ako ne budeš pažljiva.“

Klempavi konjušar samo je zinuo kada mu je Min saopštila kako će morati da izvede Divlju Ružu iz boksa i ponovo je osedla. Iz štalskog dvorišta izjahala je laganim korakom, ali čim je prvi zaokret sakrio Ružinu krunu, Min je podbode i natera ljude da skaču u stranu, njoj sa puta, dok je galopirala ka palati svom brzinom kojom je Divlja Ruža mogla da je nosi.

„Trinaest", ravnim glasom reče Rand, a samo izgovaranje toga bilo je dovoljno da Lijus Terin ponovo pokuša da preotme saidar od njega. Bila je to borba bez reči sa podivljalom zveri. Kada je Min prvi put rekla da u Kaemlinu zbilja ima trinaest Aes Sedai, Rand je jedva uspeo da se dočepa Moći pre Lijusa Terina. Znoj mu je lio niz lice; na kaputu mu se pojaviše tamne mrlje. Mogao je da se usredsredi samo na jednu stvar. Da drži saidar podalje od Lijusa Terina. Mišići na obrazima podrhtavali su mu od napora. Desna ruka mu se tresla.

Min prestade da se šetka preko tepiha dnevne sobe i poigravala je na vrhovima prstiju. „Nije samo to, Rande", reče mu potreseno. „Ta aura. Krv, smrt, Jedna Moć, te dve žene i ti, sve to na istom mestu u isto vreme.“ Oči su joj ponovo sijale, ali ovoga puta suze su joj bezglasno lile niz lice. „Kiruna i Bera te ne vole, nimalo! Sećaš li se šta sam videla oko tebe? Žene koje mogu da usmeravaju povređuju te. To je u aurama, kao i trinaest, kao i sve ostalo, Rande. To je previše!“

Ona je uvek govorila kako se njena viđenja ostvaruju, iako nikada nije mogla da kaže da li za dan, za godinu, ili kroz deset godina, a ako ostane u Kaemlinu, činilo mu se da bi moglo biti za dan. Iako mu je u glavi odjekivalo samo režanje, znao je da Lijus Terin želi da udari na Meranu i ostale pre nego što one uspeju da udare na njega. U stvari, ta misao se, nelagodno, javljala i Randu. Možda je to bila samo slučajnost, možda je njegovo ta’verensko uvrtanje verovatnoće radilo protiv njega, ali činjenica je stajala. Merana je rešila da ga izazove istog onog dana kada je broj Aes Sedai stigao do trinaest.

Ustavši, on odšeta do svoje spavaće sobe da pokupi mač iz zadnjeg dela ormana i stavi kopču u obliku Zmaja. „Ti ideš sa mnom, Min“, saopštio joj je dok je uzimao Zmajevo žezlo i kretao ka vratima.