Gospodar haosa

Dodirujući angreal, Rand oseti kako Lijus Terin ponovo poseže za saidinom, ali on ga sam dočepa, držeći taj pobesneli kovitlac plamena i leda, prljavštine i slasti, čvrsto koliko i parče seanšanskog koplja.

Sedam, mračno je gunđao Lijus Terin. Rekao sam im tri, a došlo ih je sedam. Moram biti pažljiv. Da. Pažljiv.

Ja sam rekao tri, odbrusi Rand glasu. Ja! Rand al’Tor! Lijus Terin se utiša, a onda udaljeno mrmljanje ponovo otpoče.

Gazdarica Harfor gledala je čas Randa čas sedam žena u šalovima sa resama, pa kao da je odlučila kako je naći se između njih najgore moguće što ju je moglo zadesiti. Aes Sedai dobiše njen prvi naklon, Rand drugi i ona odšeta do jedne strane vratnica izvevši odličnu predstavu smirenosti. Kada sve Aes Sedai uđoše i stadoše jedna uz drugu, ona zbrisa iza njih, malčice užurbano.

Za svaku od svojih poseta Merana je dovodila različite Aes Sedai, tako da ih je Rand sada prepoznao sve osim jedne, od Fejldrin Harele zdesna, tamne kose u slapu sitnih pletenica ukrašenih jarko obojenim perlicama, do punačke Velajnde Natenos sleva, u njenom šalu sa belim resama i beloj haljini. Sve su bile obučene u boje svojih Ađaha. Znao je koja mora da je ona koju nije prepoznavao. Ta bakarna koža ukazivala je da je ljupka lepa žena u tamnobronzanoj svili Dimajra Erif, Smeđa sestra za koju je Min javila da je pala u postelju. Ali ona je stajala u sredini reda, korak ispred ostalih, dok je Merana stajala između Fejldrin i bucmaste Rafele Sindal, okruglog lica, koja je danas delovala još ozbiljnije nego kada ju je prvi put video s Meranom pre šest dana. Sve su izgledale vrlo ozbiljno.

Na trenutak su zastale, posmatrajući ga bezizražajno, a onda kliznuše napred, prvo Demira, pa Seonid i Rafela, potom Merana i Masuri, praveći vrh strele uperen pravo u Randa. Nije mu bilo potrebno slabašno peckanje na koži da bi znao kako su prigrlile saidar. Svakim korakom svaka žena delovala je upadljivo viša.

Nameravaju da me zadive ispredajući Ogledalo Izmaglica? Nepoverljivi smeh Lijusa Terina preraste u luđačko cerekanje. Randu nije trebalo objašnjenje, jednom je video Moirainu kako izvodi nešto slično. Asmodean je to isto nazivao Ogledalo Izmaglica, ali i Varka. Melaina razdraženo poče da namešta šal i glasno šmrknu, ali Bael je iznenada delovao kao da se suočio, sasvim sam, sa napadom stotine. On je nameravao da im se suprotstavi, ali nije očekivao da će se to dobro završiti. Što se toga ticalo, neke se Device uskomešaše, dok se Nandera ne namršti na njih iznad svoga vela, ali to nije zaustavilo meki zvuk aijelskih stopala među stubovima.

Dimajra Erif progovori, a usmeravanje je očito i tu bilo upotrebljeno. Nije vikala, ali glas joj je ispunio Veliku dvoranu, naizgled dolazeći sa svih strana. „Pod ovim okolnostima, odlučile smo da ću ja govoriti u ime svih. Ne želimo da te povredimo ovde i sada, ali ograničenja koja smo prihvatile ranije, da bi se ti osećao siguran, sada moramo da odbacimo. Očito je da nikada nisi znao kakvo poštovanje treba ukazati Aes Sedai. Sada to moraš da naučiš. Od sada nadalje, dolazićemo i odlaziti kako nam je drago, samo ćemo te, po sopstvenom izboru, i dalje prvo unapred obaveštavati kada želimo da razgovaramo sa tobom. Tvoji aijelski osmatrači oko naše gostionice moraju biti uklonjeni i više niko da nas ne prati ili posmatra. Svaka buduća uvreda našeg dostojanstva biće kažnjena, iako su oni koje ćemo morati da kaznimo kao deca, a ti ćeš biti odgovoran za njihov bol. Tako mora biti. Tako će biti. Znaj da smo mi, Aes Sedai.“

Kada se taj dugački vrh strele zaustavio pred prestolom, Melaina ga brzo pogleda, mršteći se, bez sumnje se pitajući je li zadivljen. Da nije imao neku predstavu o tome šta se dešava, i bio bi; nije bio siguran da nije i inače. Sedam Aes Sedai stajale su visoke poput Loijala, možda i više, glava na gotovo pola puta do tavanice sa prozorima od obojenog stakla. Dimajra ga je merkala odozgo, hladna i bezizražajna, kao da možda premišlja treba li da ga podigne jednom rukom, koja je delovala dovoljno velika za tako nešto.

Rand natera samog sebe da se ležerno zavali, skupivši usta kada je shvatio kako se napreže da bi to učinio, mada ne previše. Lijus Terin blebetao je i vrištao, ali u daljini, nešto tome kako ne treba čekati, treba udariti odmah. Ona je naglašavala određene reči, kao da je Rand znao o čemu govori. Pod kakvim okolnostima? Ranije su prihvatile ograničenja; zašto odjednom to kršenje dogovora? Zašto su odjednom odlučile kako, umesto da ga uljuljkaju osećajem sigurnosti, mogu da mu prete? „Poslanstvo Kule u Kairhijenu prihvatilo je iste uslove kao vi i nisu se uvredile.“ Pa, barem se nisu previše uvredile. „Umesto nejasnih pretnji one nude darove.“

„One nisu mi. One nisu ovde. Mi te nećemo kupovati.“