Gospodar haosa

Ponovo uzevši Divlju Ružu iz štale u prednjem dvorištu palate, ona otkasa na doratastoj ždrebici do gostionice i predade je klempavom štalskom momku uz zahtev da je dobro istimari i nahrani sa nešto zobi. Do palate je zaista galopirala, a Divlja Ruža je zasluživala nagradu što joj je pomogla da onemogući plan Merane i ostalih. Zbog hladnog besa u Randovom glasu, nije želela da zna šta bi se dogodilo da je iz vedra neba saznao kako ga sedam Aes Sedai čeka u Velikoj dvorani.

Zajednička soba Ružine krune izgledala je gotovo istovetne kao i kada se nešto ranije išunjala kroz kuhinje. Zaštitnici su sedeli oko stolova, neki igrajući domine ili kamenčiće, drugi bacajući kockice. Kada je ušla, svi podigoše poglede, kao jedan, pa, pošto su je prepoznali, nastaviše ono čime su se bavili. Gazdarica Sinčonajn stajala je ispred vrata vinske odaje – nikakve bačve vina i piva nisu bile naredane duž zida zajedničke sobe u Ružinoj kruni – prekrštenih ruku i sa kiselim izrazom lica. Zaštitnici su bili jedini za stolovima, a po pravilu, Zaštitnici su pili slabo i retko. Nekoliko kalajisanih kupa i pehara stajalo je na stolovima, ali Min nije primetila da je iko išta okusio. Međutim, opazila je čoveka koji bi možda hteo nešto da joj kaže.

Mahiro Šukosa sedeo je sam za stolom i sklapao mozgalice, a dva mača koja je obično nosio na leđima bila su uza zid, na dohvat ruke. Prosedih slepoočnica i plemenitog nosa, Mahiro je bio privlačan na neki grub način, mada bi ga sasvim sigurno samo zaljubljena žena nazvala lepim. U Kandoru on je bio lord. Posetio je dvorove gotovo svih zemalja, putovao je sa omanjom bibliotekom, a dobijao je i gubio na kocki uz taj isti opušteni osmeh. Umeo je da govori poeziju i svira harfu, a plesao je kao u snovima. Sve u svemu, osim što je bio Rafelin Zaštitnik, bio je upravo onakav muškarac kakve je volela pre nego što je upoznala Randa. Još uvek ih voli, u stvari, kada samo uspe da ih primeti od razmišljanja o Randu. Na dobro ili na zlo, Mahiro je nju prihvatao na kandorski način, pretpostavila je, kao mlađu sestru kojoj je povremeno potreban razgovor sa nekim i poneki savet, kako ne bi slomila vrat dok seje svoju divlju zob. Rekao joj je da ima lepe noge, kako nikada ne bi pomislio da ih dodirne, i da će slomiti šiju svakom muškarcu koji na to i pomisli bez njene dozvole.

Vesto uklapajući složene gvozdene oblike, on spusti mozgalicu na gomilu onih koje je rešio pa uze novu, sa druge gomile, dok je ona sedala preko puta njega. „Pa, cvećkice“, nasmeši se on, „vratila si se čitavog vrata, nisi oteta i nisi se udala.“ Jednoga dana moraće da ga pita šta time misli; uvek joj je tako govorio.

„Da li se išta dogodilo otkad sam izašla, Mahiro?“

„Misliš, osim što su se sestre iz palate vratile nalik planinskoj oluji.“ Kao i obično, mozgalica mu se rastavi u rukama kao da je usmeravao.

„Šta ih je uznemirilo?“

„Pretpostavljam al’Tor.“ Mozgalica ponovo postade cela sa jednakom lakoćom i pridruži se gomili odbačenih; još jedna sa druge gomile smesta joj se pridružila. „Tu sam složio pre mnogo godina", poverio joj se.

„Ali kako, Mahiro? Šta se dogodilo?“

Tamne oči su je odmeravale; oči leoparda ličile bi na Mahirove da su gotovo sasvim crne. „Min, jednogodac koji nabije njušku u pogrešan odeljak može da završi odgrizenih ušiju.“

Min žmirnu. Sve je bilo još kako tačno. Kakve sve gluposti žena radi zato što je zaljubljena. „To je upravo ono što bih da izbegnem, Mahiro. Ja sam ovde da bih prenosila poruke tamo-ovamo između Merane i palate, ali ja šetam bez i najblaže predstave u šta ću ušetati. Ne znam zašto su sestre prestale da se sastaju sa njime svaki dan, niti zašto su ponovo počele, ni zašto je danas otišla cela grupa umesto samo tri. Mogli bi mi odgristi i više, ne samo uši, jer ne znam. Merana mi sigurno neće reći. Ona mi ne govori ništa osim idi tamo, uradi to. Samo nagoveštaj, Mahiro? Molim te?“

On se udubi u mozgalicu, ali znala je da razmišlja, jer su se isprepletani parčići pomerali među njegovim prstima, ali ništa se nije odvajalo.

Pokret u zadnjem delu zajedničke sobe privuče joj pažnju i ona upola okrenu glavu pre nego što joj se vrat ukoči. Dve Aes Sedai vraćale su se iz kupatila, sudeći po njihovom izgledu, sveže okupane. Ove dve poslednji put je videla pre mnogo meseci, pre nego što su otposlate iz Salidara, jer je Šerijam imala nagoveštaj da se Rand nalazi negde u Aijelskoj pustari. Tamo su Bera Harkin i Kiruna Načiman bile upućene; u Pustaru, ne u Kaemlin.