Gospodar haosa

„I nemaš čega da se plašiš", odlučno je prekide. Aes Sedai mora da su je stvarno uplašile kada je Min na ivici suza. Sedam. Lijus Terin je stenjao. Ne mogu da se nosim sa sedam, ne odjednom. Ne sa sedam. Rand pomisli na angreal u obliku debelog čovečuljka, a glas izblede do mrmljanja; mada je i dalje zvučao uznemireno. Barem Alana nije jedna od njih; Rand je mogao da je oseti u daljini, nije se kretala, u svakom slučaju ne prema njemu. Nije bio siguran usuđuje li se da se ponovo suoči sa njom. „Nemamo vremena za gubljenje. Džalani?“

Mlada Devica bucmastih obraza tako se iznenada pojavi iza stuba da Loijalu uši poleteše uvis. Min kao da je tek tada primetila Ogijera, a i Perina; i ona se trže.

„Džalani", reče Rand, „reci Nanderi da idem u Veliku dvoranu, gde uskoro očekujem Aes Sedai.“

Ona je pokušavala da zadrži nepomično lice, ali nagoveštaj samozadovoljnog osmeha činio joj je obraze još bucmastijim. „Berlana je već otišla da obavesti Nanderu, Kar’a’karne.“ Loijalove uši zatrepereše od iznenađenja zbog takvog oslovljavanja.

„Onda, da li bi rekla Sulin da me sačeka u garderobi iza Velike dvorane s mojim kaputom? I Zmajevim žezlom.“

Džalani se otvoreno osmehivala. „Sulin je već otrčala u svojim haljinama mokrozemaca, poput sivonosog kunića koji je seo na bodlje segade.“

„U tom slučaju", reče Rand, „možeš da dovedeš moga konja u Veliku dvoranu.“ Mlada Devica ostade razjapljenih usta, pogotovo kada se Perin i Loijal presamitiše od smeha.

Minina pesnica pogodi Randa u rebra i natera ga da zastenje. „Ovo nije stvar za šalu, ti čobanine tvrdoglavi! Merana i ostale uvijale su se u šalove kao da navlače oklope. Sada me saslušaj. Staću sa strane, iza stubova, tako da ti možeš da me vidiš, ali one ne, pa ako nešto vidim, daću ti nekakav znak.“

„Ti ostaješ ovde sa Loijalom i Perinom", rekao joj je. „Ne znam kakav bi znak mogla da napraviš a da ga ja razumem, a ako samo naslute da si tu, znače da si me upozorila.“ Ona mu udeli jedan od onih jogunasto tvrdoglavih pogleda „pesnice na bokovima, zurenje kroz trepavice". „Min?“

Na njegovo iznenađenje, ona uzdahnu i reče: „Da, Rande", pokorna kao mlečna voda. Takvo njeno ponašanje probudi u njemu podozrivost, kao što bi bio prema Elejni ili Avijendi, ali nije imao vremena da prekopava po tome ako je nameravao da stigne u Veliku dvoranu pre Merane. Klimnuvši glavom, nadao se da ne izgleda onako nesigurno kako se oseća.

Pitajući se da li je trebalo da zamoli Perina i Loijala da je tamo zadrže – ona bi to prosto obožavala – trčkarao je sve do garderoba iza Velike dvorane, sa Džalani za petama, koja se mrmljajući raspitivala da li je konj stvarno bio šala. Sulin je već bila tamo, sa zlatom oprevaženim crvenim kaputom i Zmajevim žezlom; koplje je izazvalo odobravajuće gunđanje, iako bi ga ona sigurno više cenila bez zeleno-bele kićanke, sa dužom drškom i bez rezbarija. Rand opipa džep i uveri se da mu je angreal tu. Tu je, a on je prodisao lakše, mada se činilo da Lijus Terin još uvek napeto dahće.

Kada je Rand kročio kroz jedna lavovima ukrašena vrata u Veliku dvoranu, ustanovio je da su svi bili brzi poput Sulin. Bael se nadnosio sa jedne strane prestola, prekrštenih ruku, Melaina sa druge, mirno nameštajući svoj tamni šal. Preko stotinu Devica poredalo se kod vrata, klečeći na jednom kolenu, pod Nadreninim budnim pogledom, sa sve kopljima i štitovima, rožnatim lukovima na leđima i punim tobolcima na bokovima. Samo su im se oči videle iznad tamnih velova. Džalani potrča da se pridruži jednom od tih redova. Iza njih, još Aijela tiskalo se među debelim stubovima, muškaraca i Devica, mada se činilo da od oružja imaju samo noževe širokog sečiva. Međutim, bilo je mnogo natmurenih lica. Sigurno im nije prijala misao da se suočavaju sa Aes Sedai, i to ne zbog straha od Moći. Kako god Melaina i ostale Mudre sada govorile o Aes Sedai, prastari neuspeh Aijela čvrsto je usađen u svest skoro svakog od njih.

Bašer nije bio tu, naravno – on i njegova žena izašli su u jedan od svojih logora za obuku – a nije bilo nijednog pripadnika andorskog plemstva, koji su se inače rojili oko palate. Rand je bio siguran da su Nijana i Elenija i Lir i cela ta klika saznali za ovo okupljanje čim je otpočelo. Oni nikada nisu propustili prijem kod prestola, osim ako bi ih on udaljio. Njihovo odsustvo značilo je da su na putu ka Velikoj dvorani saznali šta se zbiva, a to je značilo da su Aes Sedai već u palati.

I stvarno, samo što je Rand seo na Zmajev presto sa Zmajevim žezlom na kolenu kada gazdarica Harfor ulete u Veliku dvoranu delujući smeteno, što je bilo potpuno neuobičajeno za nju. Jednako zaprepašćeno piljeći u njega i u Aijele, ona reče: „Svuda sam poslala sluge da te nađu. Aes Sedai su...“ Dotle je stigla pre nego što se sedam Aes Sedai pojavilo u širokim vratnicama.