Gospodar haosa

Elejnino lice se zategnu u besu. Tajana Nozel, Siva sestra, bila je nadzornica polaznica ovde u Salidaru. Prihvaćena bi mnogo grublje od polaznice morala da prekrši pravila da bi je poslali pred nju, ali i samim tim poseta bi uvek bila bolnija i sramotnija. Tajana je umela da iskaže malo ljubaznosti prema polaznici, tek tračak; mislila je da bi Prihvaćena trebalo da zna bolje, i postarala bi se da im gledište bude jednako mnogo pre izlaska iz sobička za učenje.

Ninaeva je zagledala Sijuan i sada joj nešto sinu.„Ti već znaš sve o ovom... poslanstvu, ili šta je već... zar ne? Vas dve ste oduvek bile udružene sa Šerijam i njenom malom klikom.“ Dvorana je možda imala svu pretpostavljenu vlast dok nije izabrana Amirlin, ali Šerijam i šačica drugih Aes Sedai koje su prvobitno organizovale dolaske u Salidar još drže poluge stvarne kontrole u rukama. „Koliko ih šalju, Sijuan?“, zasopta Elejna; ona se toga očigledno nije setila. To je pokazivalo koliko je uzrujana. Obično je hvatala i neznatne naznake koje bi Ninaevi promakle.

Sijuan nije ništa poricala. Otkad je umirena, ume da laže kao prodavač vune, ali kada odluči da bude otvorena, bila bi otvorena kao šamar. „Devet. Dovoljno da se oda počast Ponovorođenom Zmaju“ – ribljih mu mehurova, pa poslanstvo jednom kralju retko broji više od tri! – „ali nedovoljno da ga uplaši. Ako je već saznao dovoljno da bi se uplašio.“

„Bolje bi bilo da jeste“, reče Elejna hladno. „Jer ako nije, onda bi među tih devet osam moglo biti suvišno.“

Trinaest je bio opasan broj. Rand je bio jak, možda jak koliko i ma koji čovek još od Slamanja, ali trinaest udruženih Aes Sedai moglo bi ga savladati, odseći od saidina i zarobiti. Trinaest je bio broj određivan za pripitomljavanje čoveka, mada je Ninaeva sve češće pomišljala kako je to pre radi običaja nego iz potrebe. Aes Sedai su mnogo toga radile zato što je tako bilo odvajkada.

Sijuanin osmeh nije bio ni najmanje prijatan. „Zašto li se samo niko drugi toga nije setio? Pomisli, devojko! Šerijam jeste, baš kao i Dvorana. Isprva će mu pristupiti samo jedna, a i potom samo onoliko koliko mu bude odgovaralo. Ali on će znati da ih je prispelo devet i neko će mu jamačno reći kakva je to počast.“

„Tako dakle“, reče Elejna prigušeno. „Trebalo je da pomislim da će se neka od vas već setiti toga. Zao mi je.“ To je bila još jedna njena dobra crta. Umela je da bude tvrdoglava kao zrikava mazga, ali kad bi zaključila da je pogrešila, priznala bi to ljubazno koliko i bilo koja seljanka. Krajnje neuobičajeno za jednu ženu plemenite krvi.

„I Min će poći“, reče Leana. „Njeni... Talenti mogu Randu biti od koristi. Sestre, naravno, neće znati za tu njenu ulogu. Ona ume da čuva svoje tajne.“ Kao da je to iole važno.

„Tako dakle“ ponovi Elejna, ovaj put bez osećanja u glasu. Potrudi se da zazvuči vedrije, ni najmanje ne uspevši u tome. „Pa, vidim da si zauzeta sa... sa Marigan. Nisam htela da vas uznemiravam. Molim vas, ne želim da vas prekidam!“ Otišla je pre nego što je Ninaeva stigla da otvori usta i vrata su tresnula za njom.

Ninaeva se ljutito okomi na Leanu. „Mislila sam da je Sijuan ona zlobna od vas dve, ali to je zaista bilo pakosno!“

Odgovori joj Sijuan. „Kada dve žene vole istog muškarca, to podrazumeva nevolju, a kad je taj muškarac Rand al’Tor... samo Svetlost zna koliko je još duševno zdrav, ili na koju bi ga stranu mogle navesti. Ako već mora doći do čupanja kose i grebanja, neka se to dogodi sada, ovde.“

Ni ne pomislivši na to, Ninaeva dohvati pletenicu i prebaci je natrag preko ramena. „Trebalo bi da...“ Nevolja je bila u tome što nije mogla da učini mnogo, a šta god da učini, ništa promeniti neće. „Nastavićemo tamo gde smo stale kada je Elejna ušla. Ali, Sijuan... ako joj ikad ponovo učiniš nešto slično" ili meni, pomislila je, „gledaću da zažališ – gde ćeš sad?“ Sijuan je odmakla stolicu i ustala, a Leana je učinila isto pošto se zgledala s njom.

„Imamo posla", reče Sijuan osorno, zaputivši se već prema vratima.

„Obećala si da ćeš biti na raspolaganju, Sijuan. Šerijam ti je tako naložila.“ Šerijam to nije smatrala ništa manje gubljenjem vremena od Sijuan, ali Ninaeva i Elejna su zaslužile da budu nagrađene, kao i da im se u izvesnoj meri udovoljava. Recimo, da im Marigan bude sluškinja, ne bi li imale više vremena za učenja Prihvaćenih.

Sijuan je veselo pogleda s vrata. „Možda bi da joj se požališ? I objasniš kako to vršiš svoja istraživanja? Večeras hoću da provedem neko vreme s Marigan. Imam još pitanja.“

Kada je Sijuan izašla, Leana tužno reče: „Ninaeva, bilo bi to lepo, ali postoji ono što moramo da uradimo. Mogla bi da probaš sa Loganom.“ Onda izađe i ona.

Ninaeva se namršti. Proučavanjem Logana saznala je još manje nego proučavanjem ovih dveju žena. Više nije bila sigurna da išta može saznati od njega. U svakom slučaju, poslednje sto je želela bilo je da isceli jednog plemiča. I tako ju je hvatao strah od njega.