Gospodar haosa

Ninaeva je morala da se potrudi da ne zaškrguće zubima. Elejna je znala više o upravljanju vremenskim prilikama od bilo koga u Salidaru, i rekla je isto to. Uključujući i ono o Mračnom, mada je to znala svaka budala, sa vrelinom toliko jakom u doba kad se očekuje sneg, bez kiše i sa rekama koje presušuju.„Onda ćemo razgovarati o koriščenju različitih tkanja za Lečenje različitih bolesti.“ Žena je rekla da je za to potrebno više vremena nego za ono što je sada učinjeno, ali sva snaga za to poticala je iz Moći, ne iz bolesnika i žena koje je usmeravaju. Naravno, rekla je da su muškarci zapravo bili bolji u nekim vrstama Lečenja, a Ninaeva nije bila spremna da u to poveruje. „Sigurno si to videla na delu, makar jednom.“

Skrasila se da potraži grumene zlata u zguri. Neka saznanja bila su veoma vredna. Samo je želela da izbegne osećaj kako rije po sluzi.

Čim se obrela napolju, Elejna nije časila ni časa, samo je mahnula Birgiti i pošla dalje. Birgita, čija je zlatna kosa bila upletena u složenu kiku dugu do struka, držala je na oku uski sokak; luk je prislonila uz naherenu ogradu do nje i igrala se sa dva dečačića. Ili je bar pokušavala da se igra. Džaril i Sev zurili su u ženu u čudnim širokim žutim čakširama i kratkom tamnom kaputu, ali to je bilo sve. Nisu ništa radili niti progovarali. Trebalo je da su to „Mariganina“ deca. Birgita se sa zadovoljstvom igrala s njima i to je bilo donekle tužno; oduvek je volela da se igra s decom, naročito sa dečačićima, i uvek se pri tom tako osećala. Elejna je to znala jednako dobro kao što je poznavala sopstvena osećanja.

Da je pomislila samo kako Mogedijen ima ikakve veze s njihovim stanjem... Ali žena je tvrdila da su takvi bili kada ih je pokupila u Geldanu kako bi se prerušila, siročići s ulice, a neke Žute sestre rekle su da su jednostavno videli suviše strahota u neredima u Samari. Elejna je u to mogla da poveruje, po onome na šta je sama tamo naišla. Žute sestre su rekle da će im vreme i nega pomoči; Elejna se nadala da je tako. Nadala se da ne dopušta onoj koja je odgovorna da umakne pravdi.

Nije želela da sada misli o Mogedijen. O svojoj majci. Ne, jamačno nije želela da misli o njoj. O Min. I Randu. Mora postojati nekakav način da se ovo sredi. Jedva primetivši Birgitino uzvratno klimanje glavom, pohitala je sokakom i izašla na glavnu ulicu Salidara pod vedrim, vrelim podnevnim nebom.

Salidar je godinama stajao napušten pre nego što su Aes Sedai u bekstvu od Elaidinog prevrata počele tu da se okupljaju, ali sada je kuće pokrivala nova krovina, na većini su se videle znatne sveže popravke i zakrpe, a u tri velike kamene građevine bila su smeštena svratišta. Jednu, onu najveću, neki su nazivali Mala kula; tamo se okupljala Dvorana. Naravno, obavljano je samo ono neophodno; staklo je na mnogim prozorima bilo napuklo, često ga nije ni bilo. Važnije su se stvari očekivale od zidarskih ili molerskih radova. Zemljane ulice bile su pune do pucanja. Nisu tu bile samo Aes Sedai, naravno, već i Prihvaćene u haljinama pritegnutim pojasevima i polaznice koje su trčkarale unaokolo u jednobojnoj beloj odeći, Zaštitnici koji su se kretali sa smrtonosnom gipkošću leoparda, bili mršavi ili krupni, sluge koje su došle za Aes Sedai iz Kule, pa čak i nekoliko dece. I vojnici.

Dvorana se pripremala da izvrši zahtev koji je imala prema Elaidi, čak i oružjem ako je potrebno, čim odaberu pravu Amirlin Tron. Daleki zvon čekića probijao se kroz žamor gomile iz kovačnica izvan sela, govorio o potkivanju konja i popravci oklopa. Čovek četvrtastog lica, tamne kose pune sedih vlasi, projahao je lagano ulicom u kaputu prljavožute boje i izlupanom grudnom oklopu. Birao je put kroz mnoštvo i odmeravao skupine muškaraca koji su stupali sa dugačkim kopljima na ramenima, ili s lukovima. Garet Brin se saglasio da unovači i povede iz Salidara vojsku Dvorane, mada je Elejna želela da u potpunosti zna kako i zašto. Imalo je to nekakve veze sa Sijuan i Leanom, mada nije mogla da zamisli kakve, jer je on obe žene iznurivao, naročito Sijuan, usred ispunjavanja nekakvog zaveta koji Elejna takođe nije uspela da prokljuvi. Sijuan se samo ogorčeno žalila na to da povrh ostalih svojih dužnosti mora da mu čisti sobu i odeću. Žalila se, ali je činila to; sigurno je taj zavet bio jak.

Brinov pogled pređe preko Elejne gotovo bez zastajkivanja. Otkad je prispela u Saliđar, bio je hladno učtiv i dalek, mada ga je poznavala još od svojih malih nogu. Do pre manje od godinu dana bio je kapetan zapovednik kraljičine garde u Andoru. Nekada je Elejna mislila da će se on i njena mati venčati. Ne, neće pomišljati na majku! Min. Mora da pronađe Min i da porazgovara s njom.

Samo što je počela da se provlači kroz zakrčenu prašnjavu ulicu, pronašle su je dve Aes Sedai. Nije joj bilo druge do da stane i nakloni se usred vreve. Obe žene bile su ozarene. Na njima nije bilo ni kapi znoja. Elejna je poželela da su je već naučili tom delu predanja Aes Sedai. „Dobar dan. Anaija Sedai, Dženija Sedai.“