Gospodar haosa

„Dobar dan, dete. Imaš li danas za nas još koje otkriće?“ Kao i obično, Dženija Frende govorila je kao da nema dovoljno vremena da se sve reči izgovore do kraja. „Kako si čudesno napredovala, i ti i Ninaeva, naročito za Prihvaćene. I dalje ne uviđam kako Ninaevi to uspeva, kad ima toliko poteškoća sa Moći, ali moram reći da sam oduševljena.“ Za razliku od većine Smeđih sestara, često rasejanih za sve što prevazilazi njihovo učenje i knjige, Dženija Sedai bila je sasvim uredna, svaka tamna vlas bila je na svom mestu oko bezvremenog lica, kakvim su se odlikovale Aes Sedai dugo uposlene oko Moći. Ali pojava vitke žene ukazivala je na njen Ađah. Haljina joj je bila jednobojna, siva, od teške vune – Smeđe su retko pomišljale da je odeća išla više od pristojne pokrivke – i čak kad bi vam se obraćala, bila je malčice namrštena, kao da čkilji i razmišlja o nečem sasvim drugom. Sigurno bi bila lepa bez tog namrštenog izraza. „To kako se obaviješ svetlom da bi postala nevidljiva. Izvanredno! Sigurna sam da će neko iznaći način da zaustavi to mreškanje, tako da možeš i da se krećeš u tom stanju. A Karena je veoma uzbuđena zbog one male Ninaevine varke s prisluškivanjem. Baš je bila nevaljala kad je to smislila, ali od koristi je. Karena misli da shvata kako bi mogla Io tla prilagodi i razgovara s nekim na daljinu. Pomisli samo. Razgovarati s nekim ko je milju daleko! Ili dve, pa čak i...“ Anaija joj dodirnu ruku i ona začuta, zatreptavši prema drugoj Aes Sedai.

„Napreduješ krupnim koracima, Elejna“ reče Anaija smireno. Ta žena varljivog lica uvek je bila smirena. Moglo se za nju reči da izgleda majčinski, i obično utešno, mada je usled lica jedne Aes Sedai bilo nemoguće odrediti koliko joj je godina. I ona je pripadala malom krugu oko Šerijam, koji je držao stvarnu moć u Salidaru. „Krupnijim nego što je ijedna od nas očekivala, uistinu, a očekivale smo mnogo. Prva si načinila ter’angreal posle Slamanja. Ovo je izvanredno, dete, i želim da to znaš. Treba da si veoma ponosna.“

Elejna je zurila u tle ispred svojih stopala. Dva dečaka visoka njoj do struka protrčala su kroz gomilu smejući se. Poželela je da u blizini nema nikoga da to čuje. Mada se nijedan prolaznik ne bi ni osvrnuo. Sa toliko Aes Sedai u selu, čak se ni polaznice više nisu klanjale osim ako im se neka Aes Sedai ne obrati, i sve su imale poslove koje je trebalo još juče da završe.

Nije se osećala nimalo ponosno. Nije, zato što su sva njihova „otkrića“ poticala od Mogedijen. Bilo ih je poprilično, počev od „posuvraćenja“ kako tkanje ne bi video niko osim žene koja ga je satkala, a opet nisu sva prenela dalje. Kao prvo, kako sakriti svoju sposobnost za usmeravanje? Bez toga, Mogedijen bi bila raskrinkana za samo nekoliko sati – svaka Aes Sedai je na dva ili tri koraka udaljenosti od neke žene mogla da oseti može li ova da usmerava ili ne – a kad bi naučile da to čine, mogle bi da nauče i kako da se probiju. I kako se prerušiti; posuvraćeno tkanje činilo je da „Marigan" ni najmanje ne liči na Mogedijen.

Nešto od onoga što je ta žena znala bilo je jednostavno odvratno. Na primer, nagon da priklanja tuđu volju sebi, i način da usađuje uputstva tako da primalac ne može čak ni da se seti naloga dok ih izvršava. I gore stvari. Previše odvratno i možda preterano opasno da bi se ikome poverilo. Ninaeva je rekla da moraju to naučiti kako bi umele da se suprotstave, ali Elejna to nije želela. Čuvale su isuviše tajni, previše lagale prijatelje i ljude koji su bili na njihovoj strani, tako da je gotovo želela da položi Tri zaveta na Štapu zakletvi ne čekajući na uzdizanje do Aes Sedai. Jedna od zakletvi obavezivala je na izgovaranje samo šušte istine, kao da je deo krvi i mesa.

„Nisam baš toliko uspela koliko bih možda sa terangrealom, Anaija Sedai.“ To je, makar, bilo samo i jedino njeno. Najpre je posredi bila narukvica i ogrlica – činjenica dobro sakrivena, ne treba to ni pominjati – ali bile su to izmenjene kopije gadnog izuma, adama, koje su Seanšani ostavili za sobom kada je njihov pohod bačen u more kod Falmea. Običan zeleni disk koji je omogućavao nekome inače nedovoljno snažnom da izvede varku nevidljivosti – a nije bilo mnogo takvih – ona je smislila od samog početka. Nije imala angreal niti sa’angreal za proučavanje, pa je njih do sada bilo teško sačiniti, a čak i posle njenog uspešnog kopiranja seanšanskog sredstva, ter’angreal se nije pokazao tako lakim kao što je mislila. Koristile su Jednu moć umesto da je uvećaju, koristile je za jednu naročitu svrhu. Neka sredstva mogli su koristiti i oni nesposobni za usmeravanje, muškarci čak. Trebalo je da budu jednostavnija. Možda i jesu bila, bila su delotvorna, ali ne i jednostavna za pravljenje.