Gospodar haosa

„Šta nam je činiti, Min?“ Elejna nije smerala da to kaže, svakako ne tako da zazvuči bezmalo kao vapaj. Delom svog bića želela je da nedvosmisleno kaže kako ona nikad neće doći podignutom malom prstu; drugim delom je želela da ga on podigne. Delom svog bića želela je da kaže kako neće deliti Randa, ni na koji način, ni sa kim, čak ni sa prijateljicom, te da ono što je Min videla može da se baci u Jamu usuda; drugim delom je htela da mlatne Randa po ušima zbog toga što je učinio njoj i Min. Sve je to bilo toliko detinjasto da joj je došlo da se negde sakrije, ali nije mogla da raspetlja čvor u koji su joj osećanja bila vezana. Umirivši glas, odgovorila je na sopstveno pitanje pre nego što je Min stigla to da učini. „Sešćemo ovde malo i porazgovarati.“ Pošla je za svojim rečima i odabrala mesto gde je sloj opalog lišća bio naročito debeo. Stablo je bilo dobar naslon za leđa. „Samo ne o Randu. Nedostajaćeš mi, Min. Tako je dobro imati prijateljicu kojoj mogu verovati.“

Min je sela iza nje ukrstivši noge i dokono počela da iskopava oblutke i baca ih u potok. „Ninaeva ti je prijateljica. Veruješ joj. A čini se da je to i Birgita; sa njom provodiš čak i više vremena nego s Ninaevom.“ Ona blago nabra veđe. „Zar ona uistinu veruje da je Birgita izašla iz legendi? Mislim, zbog luka i kike – u svakoj se priči to pominje, makar luk i ne bio srebrn – i ja ne mogu poverovati da je rođena s tim imenom.“

„Rođena je s njim“, reče Elejna pažljivo. Bilo je to istina, na neki način. Najbolje je bilo usmeriti razgovor na drugu stranu.„Ninaeva i dalje ne može da se odluči jesam li joj prijateljica ili samo neko koga mora da ubedi da radi ono što ona smatra ispravnim. I češće joj je na pameti to da sam kći njene kraljice nego meni. Mislim da mi ponekad to zamera. Ti to nikad ne činiš.“

„Možda i nisam toliko pod utiskom toga.“ Min se kezila, ali zvučala je ozbiljno. „Ja sam rođena u Maglenoj planini, Elejna, u rudnicima. Tako daleko na zapadu vlast tvoje majke prilično je slaba.“ Osmeh joj iščeznu sa lica. „Izvini, Elejna.“

Prigušivši blesak uvređenosti – Min je bila podjednako podanica Lavljeg prestola kao i Ninaeva! – Elejna nasloni glavu na drvo. „Pričajmo o nečemu lepom.“ Kroz grane iznad njih videlo se vrelo sunce; nebo je bilo čisto i plavo, nenarušeno ni jednim jedinim oblačkom sve do obzorja. Ne razmišljajući, ona prigrli saidar i pusti ga da je ispuni, kao da je sva životna radost ovog sveta bila prečišćena tu i kao da je svaku kap u njenim venama zamenila bit. Ako bi mogla da stvori makar jedan oblak, bio bi to znak da će sve imati dobar svršetak. Majka će joj biti u životu. Rand će je voleti. A Mogedijen... Sa njom će se već obračunati. Nekako. Satkala je tananu mrežu preko neba dokle joj je pogled sezao, koristeći Vazduh i Vodu, u potrazi za vlagom za oblak. Ako se samo dovoljno napregne... Slast je brzo narastala bezmalo u bol, znak opasnosti; ako povuče još Moći, mogla bi da se umiri. Samo jedan mali oblak.

„Lepom?“, reče Min. „Pa, znam da ne želiš da govorimo o Randu, ali osim tebe i mene, on je i dalje u ovom trenutku ono najvažnije na svetu. I najlepše. Izgubljeni umiru na licu mesta gde se pojavi, a narodi se postrojavaju da mu se poklone. I Aes Sedai koje su ovde spremne su da ga podrže. Znam da jesu, Elejna; moraju tako. Ma, Elaida će njemu predati Kulu. Poslednja bitka biće za njega obična šetnja. On pobeđuje, Elejna. Mi pobeđujemo.“

Otpustivši Izvor, Elejna klonu natrag, zureći u nebo jednako prazno kakvo je bilo i njeno raspoloženje. Niko nije morao imati sposobnost usmeravanja da bi video ruku Mračnoga na delu, a ako je on u stanju da ovoliko ni iče na svet, ako uopšte na njega može da utiče... „Pobeđujemo li?”, reče ona, ali previše tiho da bi je Min čula.

Palata još nije bila završena, drvene zidne ploče u velikoj dvorani još su bile svetle i neobojene, ali Faila Bašer t’Ajbara sudila je svakog popodneva, kao što priliči gospodarovoj ženi, u glomaznoj stolici visokog naslona sa izrezbarenim sokolima, tik ispred golog kamenog ognjišta istovetnog kao što je bilo i ono ukraj prostorije. U praznoj stolici kraj nje, sa izrezbarenim vukovima i velikom vučjom glavom na vrhu, trebalo je da sedi Perin t’Bašer Ajbara, Perin Zlatooki, gospodar Dveju Reka.